Domaćinski model dekarbonizacije elektroenergetskog sistema u Sloveniji

Tokom narednih deset godina Slovenija planira, slovom i brojem, dodatnih 0 MW iz vetra i 0 MW iz solara na prenosnom sistemu, odnosno ne planira uopšte instalaciju velikih varijabilnih centralizovanih OIE iz vetra i solara. Takođe, ne planiraju varijabilne OIE uopšte na prenosom sistemu. Kreatori naše energetske politike bi trebalo da se zamisle i iskoriste slovenački model kao odličan primer nacionalno orjentisanog pristupa dekarbonizaciji, posebno u sektoru elektroenergetike.

Dok se u Srbiji trenutno suočavamo sa ogromnim interesom domaćeg, ali pre svega inostranog privatnog kapitala za gradnju velikih centralizovanih varijabilnih obnovljivih izvora energije (OIE), koje je neophodno, kao takve, povezati na najvišem naponskom nivou – direktno na kičmu nacionalnog elektroenergetskog sistema, na prenosni sistem Republike Srbije, pogledajmo, na čas, kako je isto rešeno u jednoj maloj članici EU, u Sloveniji.

Slovenija je danas punopravna članica Evropske unije. A bila je nekada najsevernija republika države u kojoj smo zajedno živeli veći deo 20. veka – države koja je imala dugu i svetski priznatu tradiciju u oblasti elektroenergetike. Kako Slovenija sprovodi evropsku zelenu agendu, odnosno dekarbonizaciju u sektoru elektroenergetike? Da li su krenuli putem integracije velikih varijabilnih izvora OIE, ili imaju neki sebi svojstven pristup?

Kako to rade Slovenci

U tekstu će biti korišćeni podaci iz zvaničnog desetogodišnjeg Plana razvoja prenosnog sistema Slovenije, koji u sebi sadrži i plan razvoja proizvodnog sistema od 2021. do 2030. godine, kao i podatke o proizvodnim kapacitetima povezanim na prenosnu mrežu u poslednjih deset godina, kao i instalisanih varijabilnih kapaciteta u EES Slovenije.

Prema podacima iz navedenog dokumenta 2019. godine, a nije se ništa od 2019. godine značajno promenilo do danas, slovenački elektroenergetski sistem poseduje sledeće instalisane kapacitete za proizvodnju električne energije: 1.180 MW hidropotencijala (uključujući i pumpno akumulaciono postrojenje), 1.459 MW termokapaciteta na ugalj i gas, kao i 696 MW kapaciteta iz nuklearne elektrane (NE) Krško. Instalisanih kapaciteta iz velikih varijabilnih centralizovanih obnovljivih izvora energije (OIE) iz vetra i solara direktno na prenosnoj mreži Slovenija 2019. godine bilo je tačno 0 MW iz vetra i 0 MW iz solara.

Naime, Slovenija uopšte nema instalisane varijabilne OIE na svom prenosnom sistemu.

U sledećoj tabeli je dat prikaz razvoja proizvodnog sistema Slovenije za period 2010. do 2019. godina.

Slovenija ne planira varijabilne OIE na prenosom sistemu

U istom dokumentu možemo videti i šta planira ova EU članica u narednom period, kada je reč o proizvodnim kapacitetima povezanim na prenosni sistem.

U narednom desetogodišnjem periodu od 2021. do 2030. godine Slovenija planira postepeno smanjivanje proizvodnje iz uglja i nadomeštanje istog novom nuklearnom elektranom NE Krško 2 snage 1.100 MW (NE je od strane EC od skora prihvaćen, pored gasnih termoelektrana, takođe, kao niskougljenični izvor električne energije), kao i gradnjom manjih kapaciteta u hidroelektranama i fotonaponskih Sistema. Ali, isključivo malih fotonaponskih sistema na distributivnom, odnosno na rezidencijalnom nivou.

Tokom narednih deset godina Slovenija planira, slovom i brojem, dodatnih 0 MW iz vetra i 0 MW iz solara na prenosnom sistemu, odnosno ne planira uopšte instalaciju velikih varijabilnih centralizovanih OIE iz vetra i solara. Ne planiraju varijabilne OIE uopšte na prenosom sistemu.

Zanimljiv pristup ove male države sa velikom tradicijom u oblasti elektroenergetike. Verujemo da ovaj pristup nije slučajan. Vredi li ga pobliže proučiti, razumeti i primeniti u slučaju Srbije?

Prednjače fotonaponski sistemi na krovovima

Zapravo, Slovenija se konceptualno odlučila na pametan i racionalan model uvođenja varijabilne proizvodnje iz OIE u svoj sistem, na način koji garantuje održavanje integriteta EES, kao i održavanje stabilnog i sigurnog snabdevanja stanovništva i privrede dovoljnim količinama kvalitetne električne energije, odnosno održavanja margine sigurnosti snabdevanja na dovoljno visokom nivou.

Kao što su pre dvadesetak godina i prvobitno zamišljeni, varijabilni izvori energije iz vetra i solara u Sloveniji se isključivo instaliraju kao distribuirani izvori energije na nižim naponskim nivoima, i to u meri u kojoj ne ugrožavaju funkcionisanje ostatka sistema iz ugla neophodne fleksibilnosti i stabilnog rada EES. U Sloveniji, od ovog tipa OIE, izrazito prednjače fotonaponski sistemi na krovovima kuća i industrijskih i komercijalnih objekata.

Prema slovenačkom NECP (nacionalnom integrisanom klimatskom i energetskom planu) u oblasti varijabilnih OIE u Sloveniji se planira značajnije povećanje isključivo u instalisanim kapacitetima malih distribuiraniih fotonaponskiih sistema u narednih 10 godina.

Na sledećem dijagramu se može videti tačan miks proizvodnje iz varijabilnih, u slučaju Slovenije, isključivo malih distribuiranih proizvodnih kapaciteta iz OIE povezanih na nižem naponskom nivou čija snaga iznosi oko 10% ukupnog proizvodnog miksa u Sloveniji dato za 2019. godinu.

Modeli preuzimanja proizvedene električne energije

Ovako distribuirani OIE su instalisani blizu potrošnje kojoj se direktno isporučuje tako proizvedena električna energija, na optimalan i najefiksaniji mogući način. Takođe, kroz dobro osmišljeni model preuzimanja proizvedene električne energije, obezbeđuje se isporuka domaćem potrošaču, što izuzetno povoljno utiče na marginu sigurnosti snabdevanja na nivou celog EES.

Kontra model bi bio omogućavanje i podsticanje integracije velikih varijabilnih proizvodnih kapaciteta iz OIE direktno na prenosni sistem sa direktnim pristupom otvorenom tržištu električne energije. Ovaj drugi model, za razliku od prvog distribuiranog, može izuzetno nepovoljno da utiče na marginu sigurnosti snabdevanja nacionalnog EES. Kod oba modela jako je bitno voditi računa o optimalnom udelu ovog tipa proizvodnje u ukupnoj proizvodnji, koja mora ostati na strani nevarijabilnih, stabilnih izvora za proizvodnju električne energije.

Ovde je značajno spomenuti da varijabilna priroda OIE iz solara i vetra može da se značajno umanji, odnosno iskontroliše, dobrom geografskom distribuiranošću proizvodnih jedinica (pogledati raniji tekst autora pod naslovom Optimalan miks centralizovane i distribuirane proizvodnje, što opet jasno stavlja model malih distribuiranih kapaciteta iz OIE daleko ispred modela velikih centralizovanih varijabilnih kapaciteta iz OIE.

Distribuirana, umereno i promišljeno uvedena proizvodnja iz varijabilnih malih kapaciteta OIE je mnogo racionalniji način uvođenja ovog tipa proizvodnje od pristupa uvođenja centralizovanog tipa velikih proizvodnih kapaciteta iz varijabilnih OIE iz vetra i solara.

Slovenija je punopravna članica EU koja je već u potpunosti primenila zakonsku regulativu EU (pre svega Clean Eenergy Package) i već ima izradjen NECP, nacionalni integrisani klimatski i energetski plan.

Kreatori naše energetske politike bi trebalo da se zamisle i iskoriste slovenački model kao odličan primer nacionalno orjentisanog pristupa dekarbonizaciji, posebno u sektoru elektroenergetike. Pristupa koji ni na koji način i ni po koju cenu ne ugrožava nacionalnu energetsku budućnost i bezbednost države. Prosto rečeno, domaćinskog pristupa dekarbonizaciji EES.

Model koji treba slediti

Takođe, na osnovu modela ove male EU zemlje, moramo napokon shvatiti da možemo da ispunimo preuzete međunarodne obaveze vezane za klimatske promene i energetsku politiku pametnim, promišljenim i racionalnim pristupom, bez ugrožavanja naših nacionalnih interesa – kroz ugrožavanje integriteta i budućnosti nacionalnog elektroenergetskog sistema, kako uostalom i postupaju sve članice EU, kao i sve ostale države sveta koje drže do sebe.

Posebno je važna činjenica da u Srbiji još nismo završili izradu nove Strategije razvoja energetike, kao ni prvog nacionalnog Integrisanog klimatskog i energetskog plana, tako da imamo vremena da primenimo ovaj izuzetno promišljeni i racionalan model uvođenja varijabilnih OIE u proizvodni miks. Model jedne male, ali očigledno domaćinski vođene države.

Da dozvolim sebi ponavljanje iz već spomenutog ranije objavljenog autorskog teksta pod naslovom Optimalan miks centralizovane i distribuirane proizvodnje: “Idealan, domaćinski spoj bi glasio ovako: veliki centralizovani kontrolabilni kapaciteti za proizvodnju električne energije i toplote: termoelektrane, hidroelektrane i toplane, koje funkcionišu kao komunalni servis stanovništva u vlasništvu i pod kontrolom države, i po mogućstvu bazirane maksimalno na domaćim energetskim resursima, kao i visoko distribuirana proizvodnja električne i toplotne energije iz Sunca i vetra, idealno u vlasništvu sopstvenog stanovništva.”

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti