Domaćinsko gazdovanje mineralnim resursima Srbije

Novi zakon o rudarstvu obezbediće više investicija i nova radna mesta, ubrazaće se sve procedure, a pored uvođenja e-rudarstva novina je i to da se Geološkom zavodu, gde je nacionalna baza znanja i podataka, vraćaju nadležnosti, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Rudna renta nije definisana ovim zakonom, pa je od Ministarstva finansija traženo da analizira mogućnist povećanja ove naknade.

Izmene i dopune zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima treba da doprinesu da se na jedan domaćinski način konačno upravljalo mineralnim resursima, s obzirom na to da danas naše potvrđene rezerve vrede 200 milijardi dolara, rekla je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović tokom jučerašnje prezentacije i javne rasprave o ovom dokumentu u Privrednoj komori Srbije.

Mihajlovićeva je ovim povodom izjavila da su zakoni koje je Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo, a reč je o četiri osnovna zakona, baza i osnova za više investicija i nova radna mesta u Srbiji.

„Da bismo došli do izmena i dopuna, radili smo zajedno sa privredom i svim važnim institucijama. Zakon koji predstavljamo je moderan zakon, koji će omogućiti sigurnost za investitore, da efikasno i brzo mogu da uđu u istraživanja, a kasnije i u eksploataciju. Izmenama ćemo omogućiti ubrzanu proceduru za svakog investitora, uvodimo elektronsko rudarstvo, neke postupke smo ukinuli, za neke skratili vreme i duboko verujem da će za mesec, mesec i po dana, investitori moći da dobiju sve potrebno da krenu u rudarski projekat. Kapa svega je zaštita životne sredine. Kroz ceo zakon smo obavezali sve da zaštita životne sredine bude dodatno ispoštovana kroz definisane procedure, rekla je ministarka rudarstva.

Ističzći ulogu i značaj Geološkog zavoda, koji je do sada imao vrlo malo nadležnosti u oblasti rudarstva, Mihajlović je istakla da se ovoj naučnoj instituciji sada vraća uloga – da u određenim oblastima bude važniji i bitniji od Ministarstva rudarstva, „jer tu se nalazi nacionalna baza znanja i podataka u oblasti rudarstva”

Mihajlovićeva je podsetila da je 2015. godine udeo rudarstva u BDP-u iznosio 2,1%, dok je prošle godine to bilo 1,6%.

„Verujem da možemo da uvećamo udeo rudarstva u BDP-u, naš cilj je da za četiri godine on bude 4%. Još jedna novina ovog zakona je i osnivanje rudarsko-geološke komore, kao što je imaju i inženjeri. Komora će se baviti edukacijom rudara i geologa, ali i izdavanjem licenci, dok ćemo Geološkom zavodu vratiti značajnu ulogu jer tu se nalazi naša nacionalna baza“, rekla je Mihajlovićeva.

Odgovarajući na novinarska pitanja o rudnoj renti Mihajlovićeva je objasnila da ova nadoknada za eksploataciju prirodnog rudnog bogatstva nije obuhvaćena izmenama ovog zakona o rudarstvu i da nije u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike. Rudne rente su definisane Zakonom o naknadama. Baš zbog toka Ministarstvo rudarstva i energetike je, kako je rekla, tražilo od Ministarstva finansija da krene u analizu i dizanje rudne rente za sve metaličke i nemetaličke sirovine, za naftu i gas, jer da Srbija ima gotovo najnižu rudnu rentu.

„U narednih mesec dana očekujem da anazlize budu završene, da ćemo moći da upoznamo javnost koje su nove visine rudnih renti”, rekla je Mihajlović.

Ističući da će svi ugovori iz sektora rudarstva, koji su već potpisani, važiti i ubuduće.

A kada je reč o rudnoj renti za naftu i gas, kako ugovor kojim je definisana rudna renta za NIS (sa ruskim Gaspromom) ističe 2023. godine do tada ostaje na snazi i odluka o naplati 3% rudne rente.

„Ukoliko usvojimo nove rudne rente, one će od 2023. važiti i za NIS, ali će mnogo ranije važiti za sve druge”, navela je Mihajlović.

Povodom izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima Mihajlović je rekla da sva prava koja su data određenim kompanijama ostaju i dalje kao takva prava po postojećem zakonu.

„Ono što dolazi novo, sva nova istraživanja i sva nova eksploataciona prava, radiće se po novom zakonu”, precizirala je Mihajlović objašnjavajući da se izmenama tog zakona skraćuje period istražnog prava.

Istražno pravo je do sada bio tri godine, plus tri, pa plus još dve godine. Novim zakonskim rešenjem se ide na tri plus dve godine, jer je to uobičajeno u Evropi i drugim državama.

„Ako već istražujete na ovoj maloj teritoriji za pet godina možete da istražite. Skraćuju se sve procedure koje su postojale ili se neke čak ukidaju”, rekla je Mihajlović.

Po novom zakonu biće potrebno maksimum od 30 do 35 dana da se krene u izradu rudarskog projekta, što podrazumava prethodno završeno istraživanje, potvrdu od komisije za rezerve i eksploataciono pravo. A osim skraćenih procedura sa novim sofverom do kraja godine, ili početkom 2022. godine, Srbija će imati i elektronsko rudarstvo. Neće više biti nijednog papira koji će ići između Ministartsva, Agencije za energetiku ili kompanije, nego će sve biti elektronski. A ako iz nekog razloga kompanija koja ima istražna prava ne bude želela da sklopi određeni ugovor sa državom i da pravi investicioni ugovor po pravu prečeg ugovaranja, država će raspisati javni poziv i praviti ugovor o koncesiji sa nekim drugim.

„Nećemo dozvoliti da neko stavi svoju šapu na deo Srbije i da nakon toga to traje 10 ili 15 godina. To je bio jedan od razloga zašto smo menjali zakon”, rekla je Mihajlovićeva najavljujući da se to radi ne samo da bi se propisi uskladili sa direktivama EU već i da se obezbedi sigurnost za investiture i za državu.

Na pitanje da li će biti definisan postupak istraživanja i eksploatacije uljnih škriljaca, jer je već sa predstavnicima NIS-a razgovarala na ovu temu Mihajlovićeva je istakla da je tačno propisano da se prvo mora dobiti istražno pravo, istražiti uopšte koje su to vrste škriljkaca, koliko ih ima, pa će se tek onda krenuti dalje u proceduru.

Marko Čadež, predsednik PKS, zahvalio je privrednicima što će danas učestvovati u javnoj raspravi i dati svoje mišljenje.

„Svrha svake javne rasprave je da se privreda uključi zajedno sa Vladom i resornim ministarstvima, da se vidi koja su rešenja dobra, šta je dobro za predvidivost poslovanja, šta je još potrebno definisati. To bih voleo i danas da čujem od privrednika. U ovom sektoru posluje oko dve hiljade kompanija, koje imaju oko 9,5 milijardi poslovnog prihoda. PKS okuplja razne sektore i trebalo bi da gledamo da paralelno sa investicijama u rudarstvo to dalje dobro iskoristimo, kao što je na primer litijum. To su strateški važne stvari za našu privredu i zato je i ovaj zakon važan“, rekao je Čadež.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti