Građani Crne Gore nedelju dana već toče najskuplji benzin u svoje automobile u regionu, 11 centi više od suseda u Hrvatskoj i Sloveniji, koje su članice Evropske unije.

Pored dešavanja na međunarodnom tržištu, razlog su i visoke akcize na gorivo. Na litar evrodizela plaćamo 11 centi više akcize od građana Evropske unije, odnosno 19 centi za litar benzina. a upravo u tom delu, Udruženje naftnih kompanija vidi prostor za niže cene goriva.

Zašto Hrvatska danas ima znatno nižu cenu od Crne Gore? Zato što je turističku sezonu prepoznala kao resurs i svi gosti koji dođu pune rezervoare pre nego što odu. Ne možemo reći da je promena akcize jednim delom gubitak za državu, ali je dobitak za narod i privredu, a povećana potrošnja goriva daje povećanu dobit na PDV“, kaže Boris Spalević, iz Udruženja naftnih kompanija.

U Ministarstvu finansija, međutim, ne otkrivaju da li razmišljaju o smanjenju akciza, ali kažu da prate stanje na tržištu, prenosi TVCG.

Da bi nešto konkretno trebalo da urade u Crnoj Gori, kolege iz Udruženje naftnih kompanija Srbije im nude svoj primer, gde je od februara prošle godine uvedena regulacija maksimalnih prodajnih cena koje se usklađuju jednom nedeljno.

„Problem u vašem slučaju je kada država sve vreme određuje i visinu akcize i maksimalnu maloprodajnu cenu, u našem slučaju poslednjih 19 meseci, i to je problem. Sve zemlje žele da ostvare što niže cene za svoje građane i privredu, ali pod uslovom da to ne bude na teret države, već na račun naftnih kompanija, a to jednostavno može ugroziti snabdevanje tržišta “, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja za naftne kompanije Srbije, a prenosi TVCG

Kako da nebi došlo do toga, Udruženje naftnih kompanija Crne Gore poziva državu da preispita ostale troškove koji ulaze u formiranje konačne cene po propisu koji se nisu menjali dve decenije, iako su uslovi poslovanja bili bitno promenjeni u međuvremenu.

Sledeći primer pokazuje razmere intervencije države u cenu goriva.

„Pod pretpostavkom da nam je neko dao besplatno gorivo, imali bismo cenu sa berzanskom cenom – benzin 98 koštao bi 84 centa, benzin 95 koštao bi 80 centi, a dizel, kao najprodavaniji derivat, koštao bi 68 centi“, kaže Spalević.

„Kada su cene naftnih derivata visoke, svaka zemlja zna da dobija više poreza na dodatu vrednost, jer je osnovica za obračun PDV-a veća i tada automatski umanjuje akcize, odnosno proizvod PDV-a i akciza postaje fiksni prihod, čime se automatski ublažava uticaj koji dolazi sa globalnog i regionalnog tržišta na uticaj cena na domaćem tržištu“, navodi Mićović.

Smanjenje akcize na gorivo od maja prošle godine do februara ove godine, kako je ranije saopštilo Ministarstvo finansija, bio je primetan udar na državni budžet, jer su analize pokazale da je država izgubila oko 50 miliona evra prihoda kroz  ustupke prema građanima i privredi.

Izvor: rtcg.me