Nakon uvođenja sankcija NIS-u (Naftna industrija Srbije), od strane OFAC-a u javnom prostoru Srbije iznose se analize i daju mišljenja: šta to znači za energetski sektor Srbije, ko je kriv za nastalu situaciju i kako pristupiti rešenju nastalog problema. Ja sam, u svojim javnim nastupima, između ostalog, pokušao da nastupim iz nešto drugačijeg ugla tj. iz ugla 13,98% manjinskih akcionara.

NIS i Beogradska berza

Vlasnička struktura Naftne Industrije Srbije, koja je organizovana kao akcionarsko društvo, konstituisana je 2008. godine. Te godine 51% akcija NIS-a prodato je Gaspromnjeftu za 400.000 evra. Preostalih 49% pripalo je Državi i malim akcionarima ( mali akcionari: zaposleni i bivši zaposleni u NIS-u, kao i ostali građani Srbije). Nakon konstituisanja ove vlasničke strukture Gaspromnjeft je izvršio dokapitalizaciju NIS-a sa 5,15%, nakon čega je formirana vlasnička struktura koja i danas važi. A to je: Gasprom grupa 56,15%, država Srbija 29,87% i manjinski akcionari 13,98%.

Dana 28. avgusta 2010. godine Beogradska berza je rešenjem 04/4 broj 10223/10 primila akcije NIS-a (Tiker: NIIS) na listing Beogradske berze, a vlasnici akcija su upisani u Centralni registar hartija od vrednosti sa ISIN brojem: RSNISHE79420.

Nakon 28. avgusta počelo je trgovanje, obavljane su kupovine i prodaje na dnevnoj bazi, a sve promene vlasništva registrovane su u Centralnom registru. Kao posledica intenzivnog trgovanja na Beogradskoj berzu, došlo je do koncentracije vlasništva unutar segmena malih akcionara (13,98% akcija), tako da je broj ovih akcionara spušten sa četiri na oko dva miliona akcionara, uključujući one koji su u kupovine NIS-ovih akcija uložili 10, 50 ili 100 hiljada evra, pa i više.

Suspenzija trgovanja akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi

Nakon uvođenja sankcija NIS-u od strane OFAC-a Beogradska berza je rešenjem br 01/4-49-25 od 14. januara 2025. godine privremeno obustavila trgovanje akcijama NIS-a, u očekivanja objavljivanja informacije za koju se pretpostavlja da bi mogla znatno da utiče na cenu hartija od vrednosti. Od dana obustave trgovanja do danas, manjinski akcionari ne mogu legalno prodati svoje akcije i doživljavaju ih kao „staru deviznu štednju”.

Prava i obaveze akcionara kompanije kotirane na Beogradskoj berzi

Naime, Naftna industrija Srbije je berzanska kompanija i na nju se odnose zakoni koji regulišu tržište kapitala.

Navedeno znači da bi kupoprodaja 56,15% akcija NIS-a trebalo da se obavi na Beogradskoj berzi, uz objavljenu cenu i količinu prometovanih akcija. Nakon obavljene transakcije kupac se upisuje u Centralni registar hartija od vrednosti kao vlasnik akcija i tek nakon toga stiče prava koje akcije nose sa sobom. Dakle, procedura kroz koju su prošle stotine kupaca NIS-ovih akcija do sada.

Obavezujuća ponuda za preuzimanje akcionarskog društava

Takođe, saglasno Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava član 7. Svako lice koje stekne akcije ciljnog društva ( u ovom slučaju NIS-a) i pređe prag od 25% vlasništva u tom ciljnom društvu ima obavezu upućivanja ponude za preuzimanje od ostalih akcionara, takozvana obavezujuća ponuda. To znači da bi MOL, ukoliko stekne 56,15% imao obavezu upućivanja ponude za preuzimanje od ostalih akcionara.

Dobrovoljna ponud za preuzimanje akcionarskog društva

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava član 8, država Srbija je, takođe, imala pravo, a to parvo ima i danas, da uputi takozvanu dobrovoljnu ponudu za preuzimanje akcija NIS-a od ostalih akcionara. To znači od Gaspromnjefta i od manjinskoih akcionara. Da je to učinjeno onda bi imali jasan i zvaničan odgovor Gasproma – da li hoće da proda akcije ili ne. Takođe, verujem da bi značajan broj malih akcionara (njih pet do 8%) bio spreman da proda akcije NIS-a državi po prihvatljivoj ceni. Na taj način država bi i bez ustupaka MOL-a od 5% akcija mogla da dođe do 35, a možda I do 40% vlasništva u NIS-u.

Prekomerna eksploatacija nafte na severu Srbije

Odgovor na pitanje da li je bilo prekomerne eksploatacija nafte na severu Srbije nije mi poznat, ali sva nafta koja je izvađena ušla je u bilans NIS-a I tako formirala njihov poslovni rezultat iz koga su redovno isplaćivane dividende i Državi Srbiji uključujući I donaciju od 60 mil evra.

(Napomena: Branislav Jorgić je berzanski analitičar)