OPEK+ je u nedelju najavio smanjenje proizvodnje za 1,16 miliona barela dnevno, što je potez koji naftna tržišta nisu očekivala, piše CNBC.

„To je porez na svaku privredu koja uvozi naftu. Neće SAD mnogo patiti ukoliko nafta dostigne cenu od 100 dolara, već zemlje koje nemaju domaće naftne resurse: Japan, Indija, Nemačka, Francuska…  “, rekao je Pavel Molčanov, generalni direktor privatne investicione banke Rejmond Džejms.

Dobrovoljno smanjenje proizvodnje od strane zemalja naftnog kartela trebalo bi da počne u maju i traje do kraja 2023. I Saudijska Arabija i Rusija smanjiće proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno do kraja ove godine, dok druge članice OPEK-a poput Kuvajta, Omana, Iraka, Alžira i Kazahstana takođe smanjuju proizvodnju.

Fjučersima na naftu Brent se poslednji put trgovalo za 0,57% više za 85,41 dolara po barelu, dok su fjučersi na američki West Texas Intermediate zadržali kurs od 0,5% – 81,11 dolar po barelu.

Zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz nafte

„Regije koje su najviše pogođene smanjenjem ponude nafte i povezanim skokom cena sirove nafte su regioni sa visokim stepenom oslanjanja na uvoz i visokim udelom fosilnih goriva u svojim primarnim energetskim sistemima. To znači da su najizloženije industrije tržišta u razvoju zavisne od uvoza, posebno u južnoj i jugoistočnoj Aziji, kao i teške industrije Japana i Južne Koreje zavisne od super uvoza.“, rekao je direktor Eurasia Group Henning Glostin.

Indija

Indija je treći najveći potrošač nafte na svetu i kupuje rusku naftu sa velikim popustom od kada su Rusiji uvedene sankcije kao odgovor na započinjane vojne intervenciju u  Ukrajini.

Prema vladinim podacima, indijski uvoz sirove nafte porastao je za 8,5% u februaru u poređenju sa istim periodom prošle godine.

„Iako još uvek profitiraju od sniženog ruskog gasa, slučaj nije isti sa visokim cenama uglja. Ako cena nafte nastavi da raste, čak i snižena ruska nafta će početi da šteti rastu Indije“, rekao je Glojstin.

Japan

Nafta je najznačajniji izvor energije u Japanu i čini oko 40% ukupnog snabdevanja energijom.

„Pošto nema značajnu domaću proizvodnju, Japan je u velikoj meri zavisan od uvoza sirove nafte, a između 80 i 90 odsto dolazi iz regiona Bliskog istoka“, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku.

Južna Koreja

Isto tako, za Južnu Koreju, nafta čini „gro“ njenih energetskih potreba, prema nezavisnoj istraživačkoj kompaniji Enerdata.

„Južna Koreja i Italija zavise od uvozne nafte više od 75 posto“, istakao je Molčanov.

Evropa i Kina su takođe „veoma izložene“, kaže Glojstin.

Međutim, dodao je da je izloženost Kine bila nešto manja zbog domaće proizvodnje nafte, Evropa se u celini oslanja uglavnom na nuklearnu energiju, ugalj i prirodni gas.

Uticaj na ekonomije u razvoju

Na neka tržišta u razvoju koja „nemaju mogućnosti da u stranoj valuti podrže uvoz ovog goriva“, negativno će uticati cena od 100 dolara, rekao je Molčanov. On je naveo Argentinu, Tursku, Južnu Afriku i Pakistan kao potencijalne ekonomije koje će biti pogođene.

Šri Lanka, koja ne proizvodi naftu u zemlji i 100% zavisi od uvoza, takođe je veoma podložna težem udaru, rekao je on.

„Zemlje sa najmanje stranih valuta i koje su uvoznici će najviše osetiti jer je cena nafte u američkim dolarima“, rekla je osnivačica Enerdži Aspektsa, Amrita Sen, koja je dodala da će cena uvoza još više rasti ako dolar poraste.

100 dolara po barelu neće biti trajno

„Međutim, čak iako cena nafte dostigne 100 dolara po barelu, takva visoka cena možda neće dugo potrajati. Dugoročno gledano, cene bi mogle biti u skladu sa onim gde smo danas u rasponu od oko 80 do 90 dolara“, rekao je Molčanov, dodajući da to neće biti „trajno“.

„Kada cena nafte dostigne 100 dolara po barelu i zadrži se na toj ceni neko vreme, to podstiče proizvođače da ponovo povećaju proizvodnju“, rekao je Glojstin.