Najveći deo svoje karijere provela sam u Zapadnoj Evropi, gde kompanijama od nekoliko hiljada zaposlenih upravlja menadžement od nekoliko desetina ljudi, gde nikoga ne zanima ko je koje nacionalnosti, samo se meri KPI i rezultat, gleda se ko koliko zna i doprinosi. Postoji vrlo jednostavno rešenje i to rešenje je vrlo jednostavno sprovodivo – jasno definisani ciljevi, kontrola, nadzor i merenje rezultata. I to nije ništa novo što sam ja izmislila, to je normalan proces poslovanja u razvijenom svetu i treba ga primeniti na energetske kompanije i na tome radimo.

To koje je neko nacije je manje važno. Suština je šta zna i koliko je spreman da radi i pomogne. Konsultanti iz Norveške imaju znanje i zato su i angažovani. Naša javna preduzeća imaju mnogo mana decenijama unazad – cilj je da konačno udjemo u reformu. Taj proces će trajati ali važno je da smo ga otpočeli, kaže Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije govoreći za Energiju Balkana o tome koji je njen stav po pitanju najave da treba u energetske kompanije dovesti strane menadžere.

U državnim, ne smao energetskim preduzećima i dalje mahom imamo vršioce dužnosti na mestima direktora, često i mnogo duže od zakonom propisanog roka. Da li ćete pokušati da stanete na put toj praksi, da li u bliskoj budućnosti možemo očekivati raspisivanje konkursa za ta mesta i kada?

To je naš plan i reforma preduzeća u energetskom sektoru to treba da omogući.

Dokle se stiglo za transformacijom energetskih državnih preduzećima prema mustir koju od nas zahteva Energetska zajednica?

Pravno i funkcionalno razdvajanje EPS Distribucija od JP EPS je završeno. Odlukom Vlade od januara 2021. godine osnivač društva i jedini član osnivača sa 100% udela je Republika Srbija. Promenjeno je poslovno ime u Elektrodistribucija Srbije d.o.o, a potom je pribavila licence za obavljanje energetske delatnosti distribucija električne energije i upravljanje distributivnim sistemom.

Kada je reč o JP Srbijagas, Vlada je 2021. donela Zaključak kojim je usvojen Akcioni plan za sprovođenje aktivnosti u cilju reorganizacije, u pravcu razdvajanja operatora transportnog sistema po ISO modelu. Do sada je realizovan značajan deo Akcionog plana: izvršen je prenos udela u Transportgas Srbija d.o.o. sa JP Srbijagas na Republiku Srbiju, izmenjeni su osnivački akti i upis u APR, imenovani su članovi nadzornog odbora JP Srbijagas i Transportgas Srbija d.o.o., završeno je formiranje i registracija ogranka JP Srbijagas (u pogledu snabdevanja) zavisnog privrednog društva JP Srbijagas za snabdevanje, upis u APR i početak rada.

Takođe, Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je pet Uredbi čime je regulativa EU u vezi sa mrežnim pravilima transponovana u domaće zakonodavstvo i stvoreni su uslovi za usaglašavanje pravila o radu operatora transportnog sistema za novim propisima. Prošlog meseca formirali smo i međuresornu radnu grupu za praćenje realizacije Akcionog plana sa ciljem analize trenutnog stanja i indentifikacije nedostataka i aktivnosti koje je potrebno preduzeti kako bi se izvršila potpuna reorganizacija.

Borimo se da poskupljenja energenata budu što niža

MMF i međunarodni kreditori od Srbije zahtevaju ekonomske cene energenata. Aktuelna energetska kriza su, privremeno, ukinuli slobodno tržište. Kakvu politiku po tom pitanju će ubuduće voditi Srbija?

Cena struje i gasa za naše građane su među najnižima u Evropi. Naglašavam građane, jer mi kao država subvenicionišemo u znatnoj meri i to nije održivo, ali važni su nam i građani. Zato se i borimo da eventualna poskupljenja budu što niža, a ukoliko štede struju mogla bi biti gotovo neosetna. Podsećam i na energetski ugroženog kupca – budžetom je predviđeno da pravo na taj status i značajne uštede može da ostvari do 191.000 domaćinstava, što je tri i po puta više nego do sada.

Preduzimamo sve što je neophodno i moguće da izbegnemo posledice krize sledeće zime

Inovirana Strategija razvoja energetike RS, kao i INEKP koji sledi iz iste trebalo bi da obezbede Srbiji održivu tranziciju čitavog energetskog sektora na čistije izvore energije. Koja će se strategija po datom pitanju koristiti u Republici Srbiji, posebno imajući u vidu da su i gas i nuklearna energija prepoznati u EU upravo kao čisti (zeleni) izvori energije – i pored toliko pominjanih varijabilnih OIE poput izvora iz vetra i sunca? Kako Republika Srbija planira da zaštiti interese svog stanovništva i privrede kada je reč o sigurnosti snabdevanja električnom energijom?

U toku je izrada strateških dokumenata u energetskom sektoru, Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove Strategije razvoja energetike, kojima ćemo definisati ciljeve do 2050. godine u oblasti OIE, za povećanje energetske efikasnosti i za smanjenje emisije štetnih gasova. Time ćemo se opredeliti za jasan pravac razvoja energetike vodeći se, pre svega, zaštitom interesa stanovništva i privrede, jer je polazna tačka održivost i stabilnost našeg elektroenergetskog sistema. Sigurnost snabdevanja energijom i dostupnost energije kupcima su uvek bili najviši ciljevi. U ovoj energetskoj krizi se to pokazuje u punom intenzitetu.

Mi ćemo se toga držati kao najvišeg prioriteta i već preduzimamo sve što je neophodno i moguće da izbegnemo posledice krize sledeće zime i u narednim godinama i održimo stabilno snabdevanje svim vidovima energije.

Usvojenim NDC-jem (Nacionalno utvrđenim doprinosom) smo prihvatili putanju smanjenja proizvodnje električne energije iz uglja do 2030. i nastojimo da, kao i druge zemlje, idemo ka klimatskoj neutralnosti sredinom veka. To neminovno znači povećanje udela OIE, najviše sunca i vetra. Značajan broj građana i lokalnih zajednica zavisi od industrije uglja i, da bi se zelena tranzicija sprovela, ona mora da bude pravedna i zaštiti građane na koje će uticati. Za to su neophodna finansijska sredstva a tu računamo na podršku partnera, pre svega iz EU.

Treba imati u vidu i da je aktuelna energetska kriza dovela do toga da Nemačka ponovo otvori svoje termoelektrane, kako bi obezbedili sigurnost snabdevanja građana i privrede.

Kako se udeo uglja u periodu posle 2030. bude postepeno smanjivao, a udeo varijabilnih izvora rastao, povećavaće se zahtevi vezani za njihovu integraciju u sistem i troškovi integracije. To znači da će biti potrebni i veći kapaciteti za akumulaciju energije (dodatne reverzibilne hidroelektrane i baterije) i baznu energiju, koju mogu, pri sadašnjem stanju tehnologija, obezbediti elektrane na gas i nuklearne elektrane. U budućnosti ćemo i donositi određene odluke i kad su u pitanju izvori bazne energije, polazeći od toga koja su rešenja najbolja za Srbiju i njenu energetsku sigurnost i nezavisnost, finansijske troškove i zaštitu životne sredine.

Veće korišćenje gasa nas, kao što se sada pokazuje, izlaže rizicima nestabilnih i visokih cena i sigurnosti snabdevanja. Nuklearne elektrane su, takođe, moguća opcija, ali bismo, iz sadašnjeg stanja apsolutne nepripremljenosti, morali preći dug put, najmanje deceniju do njihove primene. Preporuka Međunarodne agencije za nuklearnu energiju je da se zemlja koja se odluči da gradi prvu nuklearnu elektranu osloni na u praksi dokazane tehnologije.

Razgovaramo o svim vidovima energije

U Srbiji je na snazi Moratorijum na izgradnju nuklearki. Hoćete li pokrenuti pitanje ukidanja ovog moratorijuma kako bi Srbija mogla da nastavi razvoj programa NE, odnosno, kako ne bi ograničavala svoj energetski razvoj? Da li ste za to da Srbija bude suvlasnik u nekoj susednoj nuklearki ili za to da uđemo u planve za izgradnju sopstvene?

U Srbiji decenijama postoji moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, što je zaustavilo ne samo izgradnju nuklearnih elektrana već i praćenje razvoja tehnologija i školovanje kadrova, što je ključno za praćenje tehnoloških promena.

Proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama ima svoje prednosti i rizike: s jedne strane, one mogu biti rešenje za baznu energiju uz istovremeno smanjivanje emisije CO2, a s druge, one podrazumevaju visoka ulaganja, ali i rizike povezane sa njihovim funkcionisanjem. Trenutak kad donosimo strateška dokumenta je dobar trenutak da otvoreno razgovaramo o svim vidovima energije, ali treba da imamo na umu da je ovo izvor koji ne može čak ni u srednjem roku da bude rešenje za našu energetsku sigurnost, jer su nam potrebne godine da bi se samo edukovali kadrovi koji mogu da implementiraju nuklearnu energiju u Srbiji.

Vodonik se u svetu tretira kao energent koji će biti dugoročno resenje, bolje od litijuma, protiv kojeg postoji, i u svetu i kod nas, veliki otpor stanovništva i nevladinog sektora. U Srbiji je započela izrada Strategije primene vodonika, u toku je formiranje klastera za razvoj i primenu vodonika… U svakom slučaju evidentna je sve veća tražnja za ovim energentom. Kako će MRE podržati razvoj znanja ali i moguće finansijere na projektima primene vodonika?

Proizvodnja zelenog vodonika je još uvek znatno skuplja nego proizvodnja iz fosilnih goriva (tzv. plavi vodonik), a važna komponenta troškova je cena električne energije koja se koristi u njegovoj proizvodnji. Situacija može biti povoljnija npr. u severozapadnoj Evropi, gde često postoje viškovi proizvedeni u elektranama na vetar ili u nekim delovima sveta sa većim solarnim potencijalom. Zeleni vodonik ipak, uz podsticaje i brzo rastuće investicije, ulazi u primenu u nizu zemalja, a očekuje se da će dominantno biti usmeren na dekarbonizaciju industrijskih procesa i transporta.

Korišćenje vodonika za skladištenje energije u elektroenergetskim sistemima i kasnija transformacija u energiju sada nije konkurentna baterijama, kao što nije ni u vozilima.

Međutim, vodonik jeste energent budućnosti i imaće adekvatno mesto i ulogu u našim strateškim i planskim dokumentima, u skladu sa očekivanim razvojem i mogućom ulogom u narednim decenijama. Radićemo na formiranju pravnog okvira za proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika i podržaćemo da se naši naučni i stručni kapaciteti, fakulteti i instituti uključe u EU istraživanja i razvoj povezanih tehnologija, kao bazu za dalji razvoj u ovoj oblasti.

Postoji potpisan memorandum sa Mađarskom o saradnji u oblasti obnovljivog vodonika, a dogovoreno je i potpisivanje memoranudma s UAE, koji imaju znanje, razvijene tehnologije i kompanije koje se bave ovom oblašću.

Investicije

Energetika je stavljena u fokus Vlade i najavljen je ambiciozan plan investicija u ergetski sektor u narednom periodu. Koji su to konkretni novi projekti koji će po Vašem mišljenju biti realizovani do 2030. godine u sektorima električne energije, prirodnog gasa, uglja i snabdevanju, proizvodnji i preradi sirove nafte? Da li je rešeno pitanje njihovog finansiranja?

Pre svega, posle tri decenije dobićemo novu telmoelektranu, Kostolac B3, koja će raditi po najvišim standardima zaštite životne sredine. Tu je i projekat revitalizacije Vlasinskih hidroelektrana, ali i izgradnja vetroparka Kostolac, koja nažalost već dugo traje, a za koji postoji i finansijska podrška EU. Reverzibilne hidroelektrane, pre svega Bistrica, a u perspektivi i Đerdap 3, veoma su važni za balansiranje sistema i mogućnosti da na održiv način integrišemo veće kapacitete iz OIE, pre svega vetroelektrane i solarne elektrane. Radićemo i na daljem regionalnom povezivanju, kroz projekte kao što je Transbalkanski koridor, koji je važan i za sigurnost snabdevanja, ali i kao “energetski autoput” kojim se povezujemo sa regionom, kao i na jačanju naše prenosne i distributivne mreže.

Kada je gas u pitanju, u poslednjem kvartalu ove godine završetkom interkonekcije sa Bugarskom, imaćemo pristup i gasu iz Kaspijskog regiona i LNG terminalima u Grčkoj. Plan nam je da se povezujemo i sa drugim susedima, a u pripremi je projekat povezivanja gasovodom i sa Severnom Makedonijom. Kada govorimo o gasovodima, značajan partner u finansiranju projekata je Evropska unija.

U planu je i diversifikacija snabdevanja sirovom naftom izgradnjom naftovoda ka Mađarskoj. Planirana dužina ovog naftovoda je 128 km, a procenjena vrednost investicije izgradnje naftovoda na teritoriji Republike Srbije je 100 miliona evra. Investitor sa srpske strane bila bi Transnafta, koja će otvoriti razgovore sa mađarskom kompanijom o tehničkim detaljima.

Proizvodnja električne energije iz uglja moguća na ekološki prihvatljiviji način

Kakva je planirana politika prema jedinom pravom nacionalnom resursu, rezervama uglja? sta država planira po pitanju obezbeđivanja dovoljnih količina uglja iz domaćih izvora za termoelektrane EPS-a?

Srpska energetika bazira proizvodnju više od pola veka na sopstvenim resursima uglja, između 65 i 70 odsto električne energije proizvodi se u termoelektranama. Najveći deo, 99 odsto proizvodnje odnosi se na površinsku eksploataciju lignita u Kolubarskom i Kostolačkom basenu, a jedan odsto u okviru JP PEU Resavica.

Da bi bilansne rezerve bile korišćene na održiv način, sa postizanjem potrebnih kapaciteta na eksploataciji i kvaliteta uglja, neophodno je otklanjanje manjkavosti, pre svega u proizvodnim delovima sistema. Kada govorimo o površinskoj eksploataciji, potrebno je sprovesti mere koje se odnose na upravljanje kvalitetom uglja, stabilnost kosina i odlagalištima, povećanje pogonske raspoloživosti osnovne mehanizacije, investicije u otvaranje zamenskih kopova, reorganizaciju sistema rada i održavanja.

Kod podzemne eksploatacije, Ministarstvo sprovodi aktivnosti na analizi postojećeg stanja preduzeća sa posebnim osvrtom na tehničku opremljenost, stručnu osposobljenost, resursnu mineralnu bazu, a uzimajući u obzir potrebe tržišta za snadbevanjem ugljem, kako termoenergetskih postrojenja, tako i drugih potrošača u smislu široke potrošnje.

U jednom delu rudnika rezerve uglja su pred iscrpljenjem, a prirodno-geološki uslovi takvi da ne omogućavaju osavremenjavanje tehnološkog procesa i povećanja kapaciteta proizvodnje. Za rudnike koji imaju dovoljnu količinu rezervi sprovodimo analizu mogućnosti dalje eksploatacije sa aspekta osavremenjavanja procesa proizvodnje kroz instaliranje visoko produktivne opreme, kao i mogućnost plasmana uglja, a sve sa ciljem postizanja rentabilnosti i održivosti poslovanja bez subvencija.

S druge strane, Srbija se jasno opredelila da izvrši transformaciju svog energetskog sektora, uvažavajući ciljeve i principe u borbi protiv klimatskih promena i težnje za dugoročnim dostizanjem karbonske neutralnosti. Proces energetske tranzicije podrazumeva da će se udeo uglja postepeno smanjivati u naredne tri decenije, ali to ne može biti brže nego što se mogu obezbediti konkurentne zamene koje obezbeđuju sigurnost snabdevanja.

U odnosu na prethodne decenije, danas postoje mnogo veće mogućnosti da se proizvodnja energije iz uglja odvija na način ekološki prihvatljiviji nego u prošlosti. Izgradnja postrojenja za odsumporavanje u našim najvećim termoelektranama, koja je u toku daće važan doprinos usklađivanju ciljeva energetske sigurnosti i očuvanja životne sredine i, takođe, predstavlja važan cilj u tranzicionom periodu.

Takođe, energetska kriza u prvi plan je ponovo stavila pitanje sigurnosti snabdevanja, što podrazumeva i pažljivo planiranje i upravljanje prirodnim resursima od kojih ona zavisi.

Bez ljudi ne može da se menja sistem

Nedavno je JP EPS formirao naučni i stručni savet, sastavljen od priznatih domaćih stručnjaka u cilju većeg uključivanja mišljenja struke u pitanja koja su od strateškog značaja za samu kompaniju, ali i našu državu. I SANU ima posebno telo koje se bavi energetikom. Da li će MRE koristiti znanje ovih stručnjaka? Možemo li očekivati formiranje sličnog savetodavnog tela u okviru MRE?

Ministarstvo je u stalnom dijalogu sa rukovodstvom i ekspertima iz EPS-a po svim važnim pitanjima za funkcionisanje i budućnost EPS i našeg elektroenegetskog sistema. Stručnjaci iz EPS uključeni su u izradu strateških dokumenata, a nedavno smo formirali i Radnu grupu za utvrđivanje stvarnog stanja pripreme, realizacije i prioritizaciju projekata iz oblasti električne energije i oblasti obnovljivih izvora energije, upravo s ciljem da zajedno radimo na najvažnijim strateškim pitanjima koja se tiču razvoja EPS-a, i srpske energetike u celini.

Verujem da je manje važno da li imamo još jedno telo, radnu grupu, komisiju ili savet, a ne bežimo od razmatranja i takvih inicijativa od toga da imamo kvalitetnu saradnju i dijalog kako po operativnim, tako i po strateškim pitanjima, i da suštinski donosimo odluke koje se tiču budućnosti srpske energetike. Jasno je da ne možemo bez ljudi iz sistema da menjamo sistem.

Stručnjaci odlaze iz naših energetski komapnija. Zbog toga što su plate potpuno neatraktivne za zapošljavanje inženjera (primer EMS, koji već duže vreme ne može da zaposli nijednog inženjera) sutra će Srbija ostati bez stručnjaka koje školuje. Hoćete li uticati na odmrzavanje plata?

Ne bih se složila da su sve plate u energetskim kompanijama neatraktivne, ali bih se složila da na jednom broju radnih mesta, postoji disbalans između obrazovanja, kvalifikacija i odgovornosti koju nosi posao, s jedne strane, i zarade sa druge.

Takođe, već se čine određeni napori da se poboljša položaj zaposlenih. Upravo je zaposlenima EMS-a plata uvećana za 6%, sklopljen je i novi kolektivni ugovor u Ziđinu povećane su zarade rudarima u Resavici. Za kompanije iz sektora nafte i gasa potpisani su aneksi kolektivnih ugovora, kojima su zarade zaposlenih uvećane za šest odsto što, takođe, govori da država vodi računa da zarade u javnim i državnim preduzećima budu konkurentne, kako bismo zadržali kvalitetne kadrove. Konkretno, povećanje plata za zaposlene EPS-a je usvojeno, u okviru trogodišnjeg plana poslovanja, na jučerašnjoj sednici Vlade i zarade će biti uvećane za 6%.

Pored toga, na duže staze, očekujem da zadržavanju i afirmaciji domaće pameti doprinesu i reforme u energetskom sektoru. Ako budemo imali sistem i jasna pravila na način kako je to uređeno u zemljama koje su svetski lideri u energetskom sektoru – a to je ono čemu težimo – verujem da će to uticati i na zadržavanje mladih stručnjaka u Srbji, pored finansijskih uslova koji su nesumnjivo važni.

Ovo pitanje je kompleksno, ali važno je da su naše finansije stabilne, tako da je to tema o kojoj se razgovara. Odliv kadrova nije samo pitanje energetike i nije samo pitanje Srbije. Ipak u poslednje vreme stvari se značajno menjaju. Poslednjih godina plate idu uzlaznom putanjom, čak se i sve veći broj naših stručnjaka vraća u zemlju iz inostranstva.