Japanski premijer Fumija Kišide je najavio da će Japan oživeti nuklearnu energiju i investirati u nju kao rešenje za energetske probleme Japana. Ova izjava je preokret politike za 180 stepeni nakon nesreće u Fukušima Daičiju 2011. Kišida i Liberalno demokratska partija (LDP) ulažu mnogo političkog kapitala i svoju dugoročnu posvećenost industrijskoj politici u nuklearnu energiju.

S obzirom da se Japan suočava sa letnjim nestašicama struje, a snabdevanje ruskim gasom je, nakon napada Moskve na Ukrajinu i politizacije izvoza prirodnog gasa dovedeno u pitanje, japanska vlada je objavila da odobrava 33 nuklearna projekta. U rad je pušteno već 10 nuklearnih elektrana. A u planu je, u proleće 2023. puštanje još sedam. Ove elektrane su locirane u prefekturama Fukui, Miagi, Šimane, Nigata i Ibaraki. Neke još čekaju lokalno i bezbednosno odobrenje. Pored toga, administracija Kišide razmatra produženje životnog veka nuklearnih elektrana sa 40 na 60 godina. Tokio Elektrik Pover Kompani Holdings, koji upravlja sa 24,8% postojećeg nuklearnog kapaciteta Japana, ima cilj da ponovo pokrene dva od sedam reaktora u 2023. godini u Kašivazaki-Karivi.

Privatni sektor, energetska tržišta i ekonomija za nuklearnu energiju – javnost protiv

Japanski privatni sektor, energetska tržišta i ekonomija su dočekali vesti sa oduševljenjem. Tri generalna izvođača radova u japanskoj nuklearnoj elektrani: Tošiba, Micubiši Hevi Industries i Hitači razvijaju nuklearnu tehnologiju. Razvijaju projekte sledeće generacije, male modularne nuklearne reaktore (SMR) i delove nuklearnih reaktora. Energija fuzije je, takođe, na pomolu. Ali, nije spremna za komercijalnu eksploataciju.

Druge kompanije, koje upravljaju i proizvode delove za nuklearne elektrane su IHI Korporejšn, Kansai Electrik Pover i Čubu Electrik Pover. Nakon najave ponovnog puštanja nuklearnih elektrana, vrednosti akcija nuklearnih kompanija u Japanu su porasle. A cene energije i fjučersi su se stabilizovali. Micubiši Hevi Industries (MHVYF) radi sa državnom firmom Japan Nuklear Fjul u fabrici Rokašo, čije su akcije porasle za 6,9%. Akcije IHI Korporejšna su porasle za 5,4%, a Hitačija za 1,9%. Što se tiče javnih preduzeća, vrednosti akcija Tokio Electrik Pover Kompani Holdings (TEPCO) porasle su za 10%, Kansai Electrika za 2,9% i Čubu Electrik Povera za 1,3%.

Japan napravio drastičan zaokret nuklearne politike iako jedini ima „pravo“ da se plaši nuklearne energije

Ako bilo koja zemlja ima „pravo“ da se plaši nuklearne energije, to bi bio Japan. Katastrofa koja se dogodila u nuklearnoj elektrani Fukušima 2011. samo je učvrstila dugotrajni antinuklearni Zeitgeist u japanskom društvu koji datira od bombardovanja Hirošime i Nagasakija atomskom bombom 1945. i pacifizma koji je ukorenjen u japanskom ustavu preko člana 9 koji zabranjuje rat kao sredstvo za rešavanje međunarodnih sporova. Dakle, zašto i kako je Japan krenuo u tako drastičan politički zaokret kada se mnogi drugi, poput Nemačke, kolebaju?

Čovek bi pomislio da bi, usred rastućih cena energije i nestanka struje, vesti o oživljavanju nuklearne energije rezultirale porastom popularnosti LDP-a, ali se umesto toga suočava sa različitim reakcijama. Pre samo nekoliko nedelja LDP se osećao prinuđenim da saopšti da nema planove za izgradnju novih reaktora, iako je moćno Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije (METI) pripremalo tehnologiju za nuklearne elektrane.

Iako je japanska javnost sve više svesna svoje energetske nevolje, podršku za izgradnju novih nuklearnih reaktora i zamenu zastarelih jedinica odobrava 34% javnog mnjenja, dok je protivno 58%. Administracija Kišide će možda na predstojećim lokalnim izborima osetiti efekte ignorisanja javnog protivljenja nuklearnoj energiji. Jasno je da je potrebna moćna kampanja javnog informisanja kako bi se objasnilo zašto je Japanu potrebna nuklearna energija.

Ipak, Kišida i LDP su odlučni da pre sledećih opštih izbora stave javnost na svoju stranu i pokažu prednosti svoje nuklearne vizije. Trebalo bi da prepoznaju strukturne slabosti Japana koje uzrokuje zavisnost ostrva. Ostrvo je uslovljeno zavisnošću od uvoza industrijskih sirovina, geografskog položaja, koji zahteva uvoz fosilnih goriva, koja su udaljena hiljadama milja, zavisnošću od istorijskog neprijatelja Rusije, kao i teškoćom upotrebe obnovljivih izvora energije u Japanu. Kišida-san bi morao da objasni da sve ovo doprinosi tome da je nuklearna energija dobar izbor za Japan.

Nestranačka priroda energetske politike Japana

Zašto Japan može prihvatiti ovo, uprkos zabrinutosti javnosti, kada tolike druge zemlje ne mogu? Najvažnija komponenta je dugoročno strateško razmišljanje u kojem su političke elite spremne da snose kratkoročne političke gubitke zarad budućih dobitaka. Oni bi ovo uradili pre nego da koriste energetsku politiku kao oružje u partijskoj borbi, kao što je to slučaj u Nemačkoj i drugde. Takođe je od vitalnog značaja poverenje javnosti koje uživa Japanska agencija za prirodne resurse i energiju, pod pokroviteljstvom japanskog Ministarstva ekonomije, trgovine i industrije.

Japanske birokrate su sposobne da prave energetsku politiku u skladu sa zahtevima nacionalne bezbednosti i mogućnostima privatnog sektora. Fleksibilni zakoni o zoniranju, koji omogućavaju gustu urbanu integrisanu energetsku infrastrukturu su takođe od vitalnog značaja. To sprečava NIMBY-zam i probleme sa korišćenjem zemljišta, koji se javljaju kod mnogih drugih energetskih projekata. Na kraju, nestranačka priroda energetske politike u Japanu, gde se nijedna politička partija ne drži određene energetske inicijative, nešto je na šta treba da se ugleda Berlin i drugi.

Ako gusto naseljen, zemljotresima podložan Japan može da zakorači u nuklearnu budućnost, ne postoji opravdanje za ostatak sveta. SAD, Nemačka i drugi bi trebali da uče od Japana o tome kako da isteruju sopstvene, daleko manje racionalne, nuklearne demone.

Izvor: Forbes