Egipat će ove godine biti domaćin COP27. Ova država želi da osigura da nema odustajanja od ranije datih obaveza za usporavanje tempa klimatskih promena – čak i dok se globalni lideri bore sa nestašicom hrane, energetskom krizom i visokom inflacijom.

Godišnja Konferencija stranaka pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija zakazana je za novembar u gradu Šarm el Šeik na Crvenom moru. Egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri, koji je i predsednik konferencije, govorio je za Blumberg njuz o izazovima koji predstoje.

„Konferencija će se održati u teškoj geopolitičkoj situaciji, u kojoj se svet suočava sa energetskim i prehrambenim izazovima. Naravno da bi sve ovo moglo da utiče na nivo ambicija i može dovesti do ometanja prioriteta klimatskih promena. “

Cilj Egipta je da spreči da se to dogodi, rekao je Šukri. Kao prva afrička zemlja koja će posle šest godina biti domaćin sastanka COP, ona želi da se fokusira na to kako zemlje u razvoju mogu dobiti sredstva za prilagođavanje klimi koja se menja i finansirati tranziciju zelene energije.

COP 27

„Nadamo se da će COP27 prvo potvrditi političku posvećenost klimatskim promenama i dogovorenoj tranziciji na najvišem nivou“, rekao je on. Glavni fokus COP27 je da „podiže ambiciju“ i da potvrdi „da nema odustajanja od obaveza i obećanja“ datih na prošlim samitima, rekao je on.

Hiljade klimatskih diplomata koji predstavljaju gotovo svaku zemlju na svetu sastaju se svake godine na COP-u. Skup takođe privlači desetine hiljada aktivista, posmatrača, poslovnih ljudi i medija. To ga čini najvećim svetskim međunarodnim samitom po broju ljudi. Pregovori COP26 u Glazgovu prošle godine su bili prvi koji su se desili nakon pandemije koronavirusa. Prisustvovalo je 40.000 ljudi i 120 svetskih lidera.

Sastanci COP su sredstvo preko kojeg globalna zajednica koordinira akcije za smanjenje emisije gasova staklene bašte koji utiču na zagrevanje planete. Krajnji cilj je da se ograniči rast prosečnih temperatura.  Rast prosečne temperature trenutno ima uzlaznu putanju i predviđa se da će do kraja veka iznositi oko 2,7°C ili više, u odnosu na prosek iz predindustrijskog vremena.

Takvo povećanje bi bilo katastrofalno, ugroziće život kakav danas poznajemo, navodi Međuvladin panel za klimatske promene. Globalna zajednica se na sastanku COP21 u Parizu 2015. složila da preduzme korake da se povećanje temperature zadrži na 2°C, a idealno blizu 1,5°C. Svet se već zagrejao za oko 1,2°C, a rok za ispunjavanje obaveza iz Pariza se smanjuje, rekao je Šukri.

Suočavanje sa borbom za fosilna goriva

Ali globalna borba za suočavanje sa klimatskim promenama je naišla i na borbu za fosilna goriva, gde spade i egipatski prirodni gas. Sve zbog toga što Evropa pokušava da se udalji od upotrebe ruske nafte, gasa i uglja. To je izazvalo skok cena prirodnog gasa i dovelo do ponovne masovne upotrebe uglja, najprljavijeg fosilnog goriva. Zemlje spaljuju sve što im dođe pod ruku.

„Ovo je velika briga“, rekao je Šukri. „To ugrožava dekarbonizaciju i energetsku tranziciju.“

Pad cene obnovljive energije trebalo bi da dovede do velikih ulaganja u čistije oblike energije, rekao je Šukri. Ali trenutna geopolitička situacija sugeriše da će prelazak na obnovljive izvore energije potrajati duže nego što je globalna zajednica očekivala na sastanku COP u Glazgovu prošle godine, rekao je ministar.

Energetska tranzicija

Srž je u načinu na koji zemlje u razvoju, a posebno afričke nacije, sprovode ovu tranziciju. One se istovremeno trude da to ne utiče na ekonomski rast. U Glazgovu prošle godine, siromašnije zemlje su tvrdile da ne bi trebalo da budu lišene mogućnosti da eksploatišu svoje rezerve nafte i gasa. Od tada naglašavaju da bi prioritet ovogodišnjeg sastanka trebalo da bude navođenje bogatih zemalja da plate više kako bi pomogle siromašnijim da pređu na čistu energiju.

Žurba Evrope da kupuje afrički prirodni gas, dok zaostaje za finansiranjem zelene infrastrukture i gasovoda i elektrana, dovela je do toga da su zemlje poput Angole, Nigerije ili Senegala navučene na prljavija fosilna goriva i odlažu pristup električnoj energiji za stotine miliona ljudi.

Prema Pariskom sporazumu, razvijene zemlje su se složile da obezbeđuju oko 100 milijardi dolara godišnje do 2020. Ali su “ostale dužne” milijarde dolara, sa novim ciljem da dostignu taj iznos do 2023. Šukri želi da se COP27 dogovori o daljim, povećanim iznosima koji će seprebaciti nakon 2025. Najnovije procene za finansiranje klimatskih ciljeva zemalja u razvoju su blizu 6 biliona dolara ukupno do 2030. godine.

Premalo i prekasno

Bogate zemlje verovatno neće ispuniti svoj cilj od 100 miliona dolara godišnje do 2023, što je prikazano na grafiku ispod. Grafik prikazuje:

Scenario 1 – Isporučene obaveze za javne finansije uz konstantan odnos privatne mobilizacije, kao i

Scenario 2 (zelenom bojom) – Kašnjenja u javnim finansijama u kombinaciji sa nižom mobilizacijom

Postizanje toga neće biti lako. Zemlje u razvoju žele da razgovori o finansijama ne ostanu samo na smanjenju finansiranja i prilagođavanju planeti koja se zagreva. Oni žele i da diskusije o onome što je u žargonu klimatske diplomatije poznato kao „gubitak i šteta“. To bi značilo da bi razvijene zemlje, koje su u velikoj meri odgovorne za izazivanje klimatskih promena, morale da nadoknade deo štete koju su pretrpele siromašne, ranjive zemlje.

To je postalo sporno pitanje, posebno u Africi, koja trpi uticaje klimatskih promena više nego bilo koji drugi kontinent. Sastanci održani u Bonu ranije ove godine, na kojima se razgovaralo o tehničkim pitanjima koja su dovela do COP27 izazvali su rasplamsavanje između dva tabora o “gubitku i šteti”. Na nedavnom sastanku u Berlinu su se bolje razumeli.

„Posao predsedništva COP je da uskladi i konvergira stavove i da prevaziđe ovu podelu“, rekao je Šukri. „Postizanje napretka u oblasti finansija ostaje od velikog značaja za mnoge zemlje u razvoju i afričke zemlje.

Egiptu nije strana ova tenzija. Najmnogoljudnija arapska nacija je veoma ranjiva na klimatske promene. Suočeni su sa visokim temperaturama i zaslanjivanjem delte Nila zbog porasta nivoa mora, a koja utiče na proizvodnju hrane. Dezertifikacija, napreduje u zemlji koja uglavnom leži na izuzetno sušnom zemljištu. Na tok reke Nil, koja preseca zemlju od juga ka severu, utiče nova velika brana u Etiopiji.

Zemlja je bila prva na Bliskom istoku i u Severnoj Africi koja je 2020. godine izdala suverenu zelenu obveznicu u vrednosti od 750 miliona dolara. Time je privukla investitore koji žele da finansiraju čist transport, vodosnabdevanje gradova i upravljanje otpadnim vodama.

Egipat pokušava da doprinese usporavanju tempa klimatskih promena

U isto vreme, Egipat je prošlog meseca podneo nove i ažurirane klimatske ciljeve Ujedinjenim nacijama kao deo svog pokušaja da doprinese usporavanju tempa klimatskih promena. Emisije iz proizvodnje električne energije ove zemlje će se povećati za 88 miliona tona u 2015. na 145 miliona tona u 2030. Međutim, obećava da će rast zadržati 33% ispod uobičajenog povećanja. Takođe, cilj je da udvostruči udeo obnovljivih izvora u miksu električne energije na 42% do 2035. U junu se zemlja takođe pridružila Globalnom obećanju o metanu da smanji emisije ovog gasa staklene bašte za 30% do 2030. Strategija Egipta uključuje planirane investicije od 211 milijardi dolara za ublažavanje i 112 milijardi za adaptaciju, rekao je ministar. Zemlji je potrebno najmanje 196 milijardi dolara za finansiranje svog ažuriranog cilja ublažavanja i 50 milijardi dolara za prilagođavanje do 2030. godine.

Plan zemlje ne uključuje cilj dostizanja neto nulte emisije do sredine veka, što se smatra zlatnim standardom za klimatske planove. Climate Action Tracker (CAT), koji pruža nezavisnu naučnu analizu vladinih klimatskih planova, ocenio je prvi podnesak zemlje za klimatski plan 2015. godine kao „veoma nedovoljan“. Neprofitna organizacija još uvek analizira najnoviji dokument, navodi se na njenom sajtu. Planove susedne Saudijske Arabije i velikih emitera Kine i Indije CAT je takođe ocenio kao „veoma nedovoljne“.

Šukri nije želeo da potvrdi da li Egipat planira da postavi neto nulti cilj i pozvao se na vladinu Nacionalnu strategiju za klimatske promene 2050, koja je pokrenuta prošlog maja i ne uključuje cilj smanjenja emisija.

Demonstranti sastavni deo konferencije COP

U prošlosti, pritisak klimatskih aktivista na protestima širom sveta i na samoj konferenciji bio je od suštinskog značaja za stvaranje pritiska na pregovarače. Protesti unutar i izvan glavnog mesta dešavanja na COP-u su postali stalna pojava. Često organizuju živopisne demonstracije sa muzikom, životinjama na naduvavanje i plesom na konferenciji, koja je inače poznata po tome kako se vrše tehnički razgovori.

Taj element je pod znakom pitanja u Egiptu, gde su nedozvoljeni protesti zabranjeni, a vlada zadržava pravo da otkaže ili odloži sve demonstracije.

„Iako priznajemo da vlade igraju centralnu ulogu za uspeh međunarodnih napora da se izbore sa ‘klimatskom krizom’, trenutni izazov zahteva usaglašene napore svih zainteresovanih strana“, rekao je Šukri na pitanje da li će protesti biti dozvoljeni u Šarm el Šeiku. „Sve zainteresovane strane moraju imati ulogu u COP-u i odgovarajući prostor da izraze svoje stavove i na formalnom i na neformalnom nivou.

Izvor: Bloomberg