Eko naknade da budu investirane u zaštitu životne sredine

Naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine i naknade za zagađenje treba spojiti, a nivo naknade treba da se određuje prema izmerenom zagađenju vazduha, navedeno je u analizi AmChama uz napomenu da Eko naknade treba da budu investirane u zaštitu životne sredine a razvojni budžet Srbije da sadrži veća izdvajanja za tu zaštitu.

Razvojni budžet Srbije trebalo bi da sadrži veća izdvajanja za zaštitu životne sredine, a novac od ekoloških naknade trebalo bi jasnije ulagati u ostvarenje ekoloških ciljeva, zaključak je analize koju je Američka privredna komora (AmCham) u Srbiji sprovela među svojim članicama.

Kako je saopšteno, gotovo polovina članica AmChama smatra da razvojni budžet Srbije treba da sadrži veća izdvajanja za zaštitu životne sredine, i da bi ekološke naknade trebalo da sadrže i jasan podsticaj za ponašanje privrede tako da odluke koje donose u sopstvenom interesu vode ostvarenju ciljeva zaštite životne sredine.

„Ukoliko neka ekološka naknada ima isključivo prihodni karakter i, u suštini, predstavlja parafiskal, racionalni odnos privrede i građana prema životnoj sredini izostaje, dok pritisak na smanjenje i ukidanje takvih nameta značajno raste”, ocenjuju u AmChamu.

Preporuka AmChama je da se naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i naknada za zagađenje spoje, te da se nivo naknade određuje prema izmerenom zagađenju vazduha.

Navodi se da bi se visina naknada postepeno povećavala po emisiji a proširenje obveznika bilo bi na sve koji emituju zagađujuće materije u vazduh.

Ističe se da bi se tako omogućila dosledna primena principa „zagađivač plaća”, a zagađivači bi imali motiv da ulažu u smanjenje zagađenja.

Autor istraživanja i direktor korporativnih poslova KPMG-a Milica Bisić je ukazala da podaci o rashodima za ekološke projekte na lokalu nisu pouzdani, imajući u vidu nedosledno razvrstavanje rashoda u rashode za zaštitu životne sredine, što umanjuje i uporedivost.

„Prema raspoloživim podacima, ulaganja u smanjenje zagađivanja, u odnosu na prihode od ekoloških naknada iznosi od 0,0 do najviše 0,4 dinara na svaki dinar prihoda od naknada u posmatranim lokalnim samoupravama. Taj podatak je dobra ilustracija izvora nezadovoljstva obveznika ove naknade”, rekla je Bisićeva.

Bisić je istakla da je neophodno unaprediti način planiranja i izveštavanja o projektima zaštite životne sredine i dati jasne smernice za klasifikaciju rashoda na zaštitu životne sredine.

„Time bi se postigla veća transparentnost i omogućilo da zainteresovana javnost analizira svrsishodnosti i delotvornosti ovih rashoda”, istakla je.

AmCham je u domenu naknade za korišćenje zaštićenih područja preporučio da se i ove naknade plaćaju na račun javnih prihoda, radi obezbeđivanja minimuma transparentnosti u pogledu obima naplate i načina korišćenja sredstava po osnovu ovog javnog prihoda, ali i analize efekata ovakvog režima naknada.

Preporučena je i konsolidacija preko 80 raznorodnih osnova po kojima se naplaćuje ova naknada – prema tome da li osnovi treba da imaju korektivno dejstvo kroz odvraćanje od korišćenja, ili prihodno dejstvo, što je povezano sa troškovima održavanja. AmCham je preporučila izmenu osnovice kod naknade za korišćenje voda i mineralnih sirovina sa količine proizvoda na površinu zaštićenog područja zauzetu obavljanjem delatnosti.

„Sve ove izmene trebalo bi da doprinesu većoj transparentnosti prihoda i rashoda u vezi sa zaštićenim područjima, eliminisanju višestrukih naknada na isto javno dobro i boljem planiranju, izveštavanju i saradnji upravljača i korisnika u cilju efikasnijeg unapređenja zaštićenih područja”, zaključeno je u saopštenju AmChama.

Izvor: Tanjug

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti