Radovi na izgradnji planiranog Googleovog data centra u Indiji odvijaju se punom parom. Padina iznad lokacije je ogoljena do crvene zemlje i preuređena u terase, ali sve veće protivljenje ekoloških organizacija stvara prepreke za projekat američkog tehnološkog giganta vredan 15 milijardi američkih dolara (oko 19 milijardi singapurskih dolara).

Južna indijska država Andhra Pradeš, kojom upravlja saveznik premijera Narendre Modija, koji je projekat nazvao istorijskim i transformativnim, odbacila je optužbe da je projekat ubrzano odobren bez odgovarajuće procene rizika po snabdevanje vodom i životinjski svet.

Međutim, sve jači otpor mogao bi da predstavlja prvi veliki test za najveću Googleovu investiciju u Indiji, koja se već suočava sa nekoliko pravnih izazova zbog mogućeg uticaja na izvore vode i blizine zaštićenog područja u kojem žive leopardi i ljuskari.

Poslednjih nedelja aktivisti i deca organizovali su protestne šetnje u gradu Višakapatnam, noseći transparente sa porukama poput „Ne možemo piti podatke“, dok su na društvenim mrežama objavljene fotografije na kojima su na Googleovom logotipu nacrtane lisice i simboli hapšenja.

U nedelju, 2. avgusta, novinari Reutersa prisustvovali su javnom skupu na kojem su aktivisti pravili planove za kampanje od vrata do vrata i proteste na plažama u narednim danima.

„Razvoj ne bi trebalo da bude na štetu egzistencije ljudi“, rekao je Raja Rama Mohan Roy, osnivač nevladine organizacije Green Visakha, tokom skupa na kojem je predstavio podatke o problemima sa snabdevanjem vodom u Višakapatnamu.

Vlada navodi da grad dnevno dobija 410 miliona litara vode iz rezervoara i reka, dok su potrebe oko 480 miliona litara. Racionalizacija i ograničavanje isporuke vode česta su pojava u gradu sa oko 2,5 miliona stanovnika.

Brza izgradnja data centara širom sveta sve češće nailazi na otpor zbog ogromne potrošnje vode za hlađenje servera, kao i velike potrošnje električne energije. Uticaj ovih projekata posebno je izražen u zemljama u razvoju poput Indije.

U Sjedinjenim Američkim Državama protivnici izgradnje data centara organizovali su 142 protesta u 42 savezne države tokom jula, sa sličnim zahtevima vezanim za potrošnju vode i energije.

Vlada brani projekat, ali ostavlja mogućnost za izmene

Vrhovni sud države Andhra Pradeš zatražio je u ponedeljak od vlade da odgovori na optužbe organizacije Jal Biradari („Zajednica za vodu“), koja tvrdi da će projekat ugroziti dostupnost vode dodatnim opterećenjem obližnjeg rezervoara.

Viši sud u Andhra Pradešu trebalo bi ponovo da razmatra slučaj 24. avgusta.

Državna vlada je u izjavi za medije navela da su zabrinutosti aktivista netačne i obmanjujuće, ali je dodala da je spremna da razmotri opravdane primedbe.

„Takvi protesti predstavljaju njihovo demokratsko pravo. Ukoliko se pokaže da su neke tvrdnje opravdane, vlada je spremna da razgovara, pruži činjenice i odgovarajuća rešenja“, navela je vlada.

Google je saopštio Reutersu da će projekat biti razvijen u skladu sa važećim zakonima i da će koristiti „napredno vazdušno hlađenje“ kako bi zaštitio lokalne vodne resurse.

Tokom posete Reutersa lokaciji u ponedeljak, radovi su bili u punom jeku, a građevinske mašine su i dalje radile na ogoljenom terenu.

Tehnološka kompanija sarađuje sa grupacijom indijskog milijardera Gautama Adanija, koja će izgraditi ovaj veliki projekat. Očekuje se da će investicija otvoriti do 188.000 radnih mesta. Adanijeva kompanija nije odgovorila na pitanja Reutersa.

Zaštita divljih životinja i buka tokom radova

Tužba pred Višim sudom u Andhra Pradešu takođe ukazuje na zabrinutost zbog uticaja intenzivne gradnje i buke na rezervat divljih životinja Kambalakonda, koji se nalazi na samo 860 metara od lokacije projekta.

Na pitanje o blizini rezervata, državne vlasti su odgovorile da je lokacija udaljenija nego što propisi zahtevaju.

Google je dodao da će primeniti mere za smanjenje buke kako bi obezbedio da objekat bude „tih i nenametljiv sused“.

Projekat se suočava i sa još tri postupka pred indijskim nacionalnim sudom za zaštitu životne sredine, koje je pokrenula organizacija Human Rights Forum, tražeći obustavu radova.

Oni tvrde da je država odobrila projekat bez odgovarajuće procene uticaja korišćenja vode iz ruralnog sistema za snabdevanje stanovništva, navodi se u sudskim dokumentima.

Vlada je odgovorila da se za data centre neće koristiti voda namenjena ruralnom stanovništvu ili domaćinstvima, kao i da obližnji rezervoar neće biti korišćen za potrebe projekta.

Tokom nedeljnog skupa, organizacija Green Visakha izrazila je zabrinutost zbog obećanja vlade o „garantovanom“ snabdevanju data centra vodom tokom narednih 20 godina, imajući u vidu da se grad već suočava sa nestašicama.

Izvor: Asiaone