Ekspanzija električnih vozila u Evropi zatvara rafinerije

Evropske rafinerije nafte, koje su bile suočene kolapsom potražnje za gorivom zbog pandemije kovida, sve više su izložene faktoru, koji utiče na rentabilnost - globalnom prelasku na električna vozila. BloombergNEF procenjuje da će na kraju decenije struja zameniti celokupnu proizvodnju oko pet srednjih evropskih rafinerija.

Kupovina električnih automobila u Evropi je porasla za 142%, na 1,4 miliona u 2020. godini, nadmašivši Kinu kao najvećeg kupca, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku. Čak i prošle godine, kada je kretanje bilo smanjeno zbog pandemije kovida, električna vozila (EV) su uspela da srozaju udeo koji imaju rafinerije na tržištu goriva za puteve na kontinentu.

Očekuje se da će, iako je za sada mali, rasti uticaj tržišta automobila na naftu. Na kraju decenije, prema procenama BloombergNEF, na električna vozila će odlaziti skoro 10% potražnje za gorivom na kontinentu. To je ekvivalentno celokupnoj proizvodnji oko pet srednjih evropskih rafinerija.

„Možemo videti, čak i do 2030. i 2035. godine, da će potražnja za našim tradicionalnim proizvodima biti znatno niža“, rekao je Džon Kuper, generalni direktor kompanije FuelsEurope, koja predstavlja evropske rafinerije nafte.

Kuper budućnost sektora vidi u tečnim gorivima sa niskim sadržajem ugljenika: kao što su biogoriva i sintetika, iako će proizvodnja biti mnogo manja u poređenju sa današnjim tržištem nafte.

Nafta neće zauvek biti kralj puteva

Menja se odnos u evropskoj potražnji za gorivom.

Brojevi se odnose na evropsku potražnju za drumskim gorivom; ne uključuju potražnju od drugih vrsta prevoza, kao što je špedicija. Izvor: BloombergNEF

U OECD Evropa je smanjeno gotovo 13% evropske potražnje za naftom tokom prošle godine, jer je kovid zaustavio veći deo kontinenta. Kriza, koja je bila posebno teška za avio gorivo, teško je pogodila profit rafinerija. Od početka prošle godine najavljena su zatvaranja pogona u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Portugaliji, Finskoj i Norveškoj.

Iako će doći do blagog oporavka do 2023. godine, evropska potražnja za fosilnim tečnim gorivima, kao što su naftni proizvodi poput benzina, dizela, kao i biogorivima, nikada više neće dostići nivoe iz 2019. godine, navodi konsultantska kuća Vud Mekenzi. IEA to vidi slično, očekujući da će rast potražnje za naftom na kontinentu postati negativan 2025. godine, ali će i dalje biti niži od nivoa pre pandemije.

Prema Vud Makrnziju, evropske rafinerijske marže su se sada oporavile od najnižih nivoa izazvanih pandemijom, ali su i dalje ispod petogodišnjeg proseka.

Buduća goriva

Biogoriva, koja učestvuju u proizvodnji fosilnih proizvoda poput benzina, danas imaju mnogo veći udeo u evropskoj potrebi za drumskim gorivom od električnih vozila. Ali, njihov tržišni udeo će se samo malo povećati ove decenije, jer se samo toliko biokomponenata može mešati u tečna goriva koja se koriste u motorima vozila.

Dugoročno gledano, udeo biogoriva u evropskoj potražnji za drumskim gorivom zapravo će pasti, pod uticajem opšteg pada potražnje tečnih goriva, jer EV, podržana politikom EU, uzimaju sve veći deo kolača.

„Cene EV-a će, za plaćanje unapred, padati ispod cene vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorijevanjem, od kraja 2020-ih“, rekao je Dejvid Doherti, specijalista za potražnju nafte u BloombergNEF-u. „Potrošači će verovatno masovnije prihvatati EV-a od vozila sa SUS motorom.“

Budućnost ostalih transportnih sektora je manje jasna. Primena održivog vazduhoplovnog goriva – čistije verzije fosilnog mlaznog goriva je trenutno izuzetno nizak, dok su vodonik i električni avioni još uvek u vrlo ranoj fazi. Pomorski sektor takođe sporo napreduje u dekarbonizaciji.

Oko 40% evropske potražnje za dizelom je odlazilo na kamionski prevoz pre nego što se dogodila pandemija. To neće nestati preko noći. Prema Kuperu, za kamionski sector, koji prelazi velike udaljenosti i emituje veliki udeo CO2, vodonik ili električna vozila su vodeći predlozi rešenja za dekarbonizaciju. Ali značajan deo kamionske autoprevozničke industrije podržava tečna goriva. I to odgovara rafinerijama.

Nevolja na vidiku

Čak i sa zaostalim džepovima potražnje, evropske rafinerije i dalje će se suočavati sa salvom uvoza koji dolazi istočno od Sueckog kanala, gde se nove rafinerije neprestano grade. Ne samo da će ova postrojenja prodavati proizvode u Evropi, već će verovatno imati uticaj i na izvoznim tržištima kontinenta.

Evropski rafinerijski sektor će na kraju biti sveden na najkonkurentnija mesta, prema Alenu Gelderu, potpredsedniku prerade, hemikalija i tržišta nafte u Vud Mekenziju. Preostaće postrojenja integrisana sa hemikalijama. Objekti u industrijskim klasterima takođe će imati koristi.

„Dugoročno, potreba za rafinisanjem u Evropi će opadati“, rekao je Gelder.

Izvor: Bloomberg

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.