Svih pet proizvodnih i pet distributivnih preduzeća u sistemu Elektroprivrede Republike Srpske u prošloj godini su poslovali pozitivno. Ostvarena je ukupna dobit u bruto iznosu od 54.143.000 KM, dok je neto rezultat iznosio 48.960.000 KM. Elektroprivreda Republike Srpske jedina na Balkanu koja je poslovala pozitivno, izjavio je Luka Petrović, generalni direktor ERS-a.

„I pored teških okolnosti u pogonskoj spremnosti i velikih varijacija i turbulencija cena električne energije na berzama, uspeli smo da ne povećavamo cene električne energije za građane i privredu, nismo zaustavili nijednu investiciju koju smo započeli i ostvarili smo pozitivan rezultat od 48.960.000 KM”, rekao je Petrović na godišnjoj konferenciji za novinare Uprave Elektroprivrede.

Generalni direktor ERS-a je dodao da je u 2022. godini bila rekordna prodaja električne energije u prihodima, ali nije u količini energije. Naime, s obzirom da  je reč o jednoj od najsušnijih godina, ostvarena je značajno manja proizvodnja u hidroenergetskom sistemu, navodi se na sajtu ove kompanije.

Cena struje najniža u regionu

Kada je reč o ceni struje,Petrović je pojasnio da su nove tarife uspostavljene da bi se zaštitili građani koji troše manje električne energije i domaći elektroenergetski sistem, a da će oni koji troše više od 1.500 kilovat-časova mesečno imati veće cene.

Građani u Srpskoj i dalje plaćaju struju 29 evra po megavat-satu, a privreda 65 evra, dok, na primer, u Hrvatskoj plaćaju do 58 evra, a u Sloveniji još skuplje, objasnio je Petrović , navodeći da takve tarife postoje i u Srbiji i Hrvatskoj, a uvodi ih i Federacija BiH.

Kako je objasnio, cenu distributivne mrežarine koja utiče na cenu struje ne određuje ERS nego Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske na osnovu proizvodnog miksa, koji je promenjiv i od kojih zavise ti troškovi.

Ublažavanje energetske krize

Prema rečima izvršnog direktora za snabdevanje ERS-a Zorana Vukovića, zbog sukoba us Ukrajini energetska kriza iz Evrope prelila se i na domaću elektroprivredu. Zbog toga su, kako kaže, cene struje na tržištu prošle godine dostizale i do 1.000 evra po megavat-času.

Međutim, kako kaže Petrović, potrošači u Srpskoj nisu osetili tu energetsku krizu. ERS ih je snabdevao po cenama koje su najpovoljnije u regionu, dok su mnogi potrošači u regionu i Evropi imali čak i restrikcije i poskupljenje struje po nekoliko puta.

Neophodne blok tarife

Vuković je naveo da je ERS, nasuprot tome, domaćim potrošačima iz javnog snabdevanja električnu energiju isporučivao po ceni od samo 55,4 KM po megavat-času i tako ih subvencionisao sa 192 miliona KM. Uprkos tome što je to predstavljalo ogroman udar na ERS, kompanija će i ove godine subvencionisati domaće potrošače sa oko 55 miliona KM.

Zbog zaštite elektroenergetskog sistema, kako je objasnio, bilo je neophodno da se uvedu blok tarife i opsezi potrošnje, jer ERS ne može da subvencioniše neracionalnu potrošnju za one koji troše više od 1.500 kilovat-časova struje mesečno. U suprotnom, morali bi da kupuju skupu struju na tržištu, a dolazilo bi i do ispada na mreži, navodi se na sajtu ERS-a.

 Šest investicionih projekata

Kada je reč o budućnosti Elektrodistribucije Republike Srpske, generalni direktor Luka Petrović rekao je da je to jedina elektroprivreda u regionu sa ugovorenih šest investicionih projekata koji će ukupno proizvoditi 1.300 gigavat-časova električne energije, što će stvoriti viškove novca u sistemu, preneo je Top portal.

Petrović je naveo da je reč o hidroelektrani Dabar koja je ugovorena sa kineskom kompanijom Gezuba, a taj ugovor je vredan 222 miliona i 400.000 evra.

„Kompanija Gezuba kreće sa svim neophodnim aktivnostima za puštanje hidroelektrane Dabar na mrežu. Reč je o složenom projektu koji vode nevesinjskog platoa sa 950 metara spušta na dabarski plato visine 550 metara”, objasnio je Petrović.

Dodao da je hidroelektrana Dabar veoma izdašan projekat, snage 160 megavata i da će radovi početi u drugoj polovini maja, dok je rok za izgradnju 46 meseci.

Gradilišta na Bistrici

Petrović je naveo i drugi hidroinvesticioni projekat – hidroelektrane na Bistrici snage 39,5 megavata, uz objašnjenje da je reč o tri hidroelektrane, odnosno šest gradilišta.

„Prema ugovoru smo bili dužni da obezbedimo 30 procenata od vrednosti ugovora. Uplatili smo avans od 30 miliona evra, jer je ugovor 102 miliona evra. Sada je u fazi rešavanja priključka na mrežu i u komunikaciji sa Elektroprenosom BiH, ali i Elektrodistribucijom Pale mi ćemo da usvojimo rešenje kojim ćemo trajno da otklonimo problem elektrosnabdevanja opštine Foča”, rekao je Petrović.

Treći hidroenergetski objekat je hidroelektrana Mrsovo na reci Lim. Kako je Petrović naveo,  formirano je preduzeće Obnovljivi izvori energije u Ljubinju koje radi na istraživanju koncesija koje nisu realizovane u Republici Srpskoj. Inače, Vlada Srpske je dala saglasnost za kupovinu koncesije za ovu hidroelektranu.

Radovi će krenuti u maju, istražno ispitni radovi će trajati pet meseci, dok će glavni radovi početi u oktobru. Rok  za puštanje ove elektrane u rad je 26 meseci. Hidroelektrana Mrsovo je snage 38,5 megavata.

HE Buk Bijela

Četvrta hidroenergetska investicija, po rečima Petrovića, jeste zajednička sa Elektroprivredom Srbije, Gornja Drina, odnosno hidroelektrana Buk Bijela, snage 93,5 megavata. Radovi su u završnoj fazi, tako da se početak glavnih radova na hidroelektrani Buk Bijela može očekivati u ovoj godini.

Kako je navedeno, peti značajan projekat je vetropark Hrgud kod Berkovića, snage 48 megavata koja se realizuje u saradnji sa KFV bankom. Zbog sporih bankarskih procedura, do kraja godine biće izabran glavni izvođač radova.

„Izvođenje radova će trajati manje od godinu dana, pa se može očekivati završetak ovog objekta krajem 2024. i početkom 2025”, rekao je Petrović.

SE Trebinje 1

Šesti objekat je solarna elektrana Trebinje jedan, koji je po rečima Petrovića jedan od najboljih projekata Elektroprivrede Republike Srpske.

„Mi jesmo prodali vlasnički udeo 70 procenata solarne elektrane u kojoj smo uložili dokumentaciju, idejni projekat, koncesionu dozvolu za izgradnju 73 megavata, proizvodnje 108 gigavat-časova električne energije na godišnjem nivou, sa rešenim imovinskim odnosima”, rekao je Petrović.

Kako je dodao, to će omogućiti da se dobije sva energija sa te elektrane u periodu od 25 godina po ceni od 51,5 evra po megavat-času.

„Ukupna snaga, odnosno proizvodnja ovih šest objekata je 1.300 gigavat časova električne energije, što predstavlja oko 30 procenata postojećeg proizvodnog portfolija Elektroprivrede”, rekao je Petrović.

Objasnio je  da će te elektrane, koje će biti realizovane, stvarati viškove novca u sistemu.

Izvršni direktor za investicije i razvoj u Elektroprivredi Republike Srpske Jovica Vlatković rekao je da su neki od najznačajnijih hidroenergetskih potencijala i razvojni projekti koji su predviđeni, između ostalog, na reci Bosni, gde je predviđena izgradnja šest hidroelektrana.

Drinski hidropotencijal

Vlatković je dodao da postoji i hidropotencijal na reci Drini, zbog čega se razmišlja o gradnji sedam hidroelektrana u području srednjeg i donjeg toka Drine koje bi se gradile sa Elektroprivredom Srbije i Federacijom BiH.

„Dva projekta koja su već razvijena su solarne elektrane Trebinje dva, snage 54 megavata, i Lјubinje tri snage 65 megavata. Za solarnu elektranu Trebinje dva smo dobili koncesiju, dok se za solarnu elektranu u Lјubinju čeka koncesija”, rekao je Vlatković.

On je dodao da postoji plan za razvoj dve solarne elektrane na kopovima rudnika i termoelektrana Gacko i Ugljevik, napominjući da se trenutno razvijaju i vetroparkovi Donja Trusina u Berkovićima i Radimlja, instalisane snage više od 210 megavat-časova, dok će vrednost tih projekata biti veća od 220 miliona evra.

Vlatković je pomenuo i izgradnju hidroelektrane Bileća instalisane snage 33 megavat-časa, navodeći da je od Vlade Srpske dobijena koncesija za izgradnju ove hidroelektrane.

ERS želi da kupi elektroautomobil

U prilog okrenutosti Elektroprivrede Srpske ka zelenoj energiji jeste i izjava generalnog direktora kompanije da ERS želi da prva među javnim preduzećima kupi automobil sa punjenjem na električnu energiju, s obzirom na to da se u Evropi od 2035. godine neće proizvoditi automobili sa unutrašnjim sagorevanjem, već na električnu energiju, preneo je BL portal.

Uprava ERS-a je napravila nacrt zakona o infrastrukturi za elektromobilnost, koji će biti upućen nadležnom ministarstvu.

Takođe, prvi čovek Elektroprivrede Republike Srpske je naveo da su u ovom preduzeću pokrenuta dva nova segmenta – služba za smart tehnologije i služba za energetsku efikasnost.

Petrović je ocenio i da su potrebne ozbiljne rekonstrukcije na objektima rudnika i termoelektrana Gacko i Ugljevik, navodeći da će u gatačkoj termoelektrani u naredne dve godine biti instalisano postrojenje za prečišćavanje uglja.