Strateški ciljevi energetske tranzicije, koji se u osnovi svode na dekarbonizaciju sektora uz široko korišćenje obnovljivih izvora energije, delom su potisnuti u drugi plan zbog zaoštrenog pitanja sigurnosti i bezbednosti isporuke energije i energenata. Dugoročni ciljevi energetske tranzicije ostaju konstante i zato struka mora da analizira sve aspekte kako bi se pronašla optimalna trajektorija kretanja ka dekarbonizovanim sektorima: energetike, saobraćaja, grejanja / hlađenja, industrije“ kaže Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije najavljujući 38. međunarodno savetovanje Energetika 2023 koje će od 12. do 15. septembra 2023. godine na Zlatiboru, u hotelu Mona okupiti više od 300 učesnika iz oblasti energetike.

Energetska nezavisnost regiona u svetlu globalnih poremećaja – Nova relanost, moto je tradicionalnog, međunarodnog savetovanja Energetika 2023. Na četiri panela i u više od 60 konferencijskih saopštenja na skupu koji po 38. put organizuje Savez energetičara Srbije domaći i međunarodni stručnjaci govoriće o tome kako postići strateške ciljeve energetske tranzicije sada kada je svet suočen sa zaoštrenim pitanjem sigurnosti i bezbednosti isporuke energije i energenata.

Avangardno savetovanje

„Naša Savetovanja su definitivno dostigla takav nivo da predstavljaju avangardu energetskog sektora, jer sučeljavanje nauke i struke sa energetskim kompanijama i industrijom povezanom sa energetikom,omogućava duboku analizu i unapređenje primenjenih i budućih tehnologija, postojećeg regulatornog okvira i ekonomsko – finansijskog ambijenta“, ističe profesor Rajaković.

Jedan od primarnih ciljeva savetovanja je naći odgovor na pitanje u kojoj meri sektor domaćinstva treba da nosi teret energetske tranzicije. Struka treba da odgovori i na pitanje da li je i nuklearna energetika „zelena energetika“, što sve više zagovara interesna grupa država sa nuklearnim elektranama.

„Otvoreno pitanje je, svakako, i da li energetičari umeju da planiraju i zatim da uspešno upravljaju energetskim sistemima u kojima je 100% obnovljivih izvora… Kakva će uloga skladišta energije biti u svemu tome, da li će, pored reverzibilnih hidroelektrana, baterijska skladišta biti ključna i nezaobilazna i kakvi su trendovi razvoja u toj oblasti“, nabraja predsednik Saveza energetičara neke od ključnih tema o kojima će stručnjaci raspravljati.

U fokusu će biti i potencijali primene vodoničnih tehnologija. Konkretno, koji deo finalne potrošnje energije će pokriti vodonik.

Neophodna radikalna transformacija energetike

„Pred nama je radikalna transformacija energetike, koja ne može da uspe bez primene holističkog koncepta, odnosno, bez integralne energetike u najširem smislu reči. Puna digitalizacija sektora je nasušna potreba da bi se izgradila pametna energetska infrastruktura u kojoj je decentralizacija proizvodnje jedan od važnih principa. Institucije kupac – proizvođač i energetska zadruga, odnosno mikromreža, omogućavaju da lokalno proizvedeni zeleni kWh električne energije ne opterećuju prenosne mreže. Već se jasno ocrtava da tek komplementarnost centralizovane i decentralizovane proizvodnje može da odgovori sve izvesnijem rastu potrošnje električne energije zbog elektrifikacije sektora transporta, grejanja, industrije,… S druge strane, rebus je nerešiv bez proaktivne uloge potrošnje koja se mora prilagođavati varijabilnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i zato je tako važno razvijati oblast upravljanja potrošnjom, odnosno odziva potrošnje“, nabraja Rajaković.

Globalni izazovi u području klime i zaštite životne sredine podrazumevaju da se sagledava i šira slika i složene međuzavisnosti na našoj planeti, kontinentu, uniji, energetskoj zajednici, regionu, pa čak i stambenoj zajednici. Održiva strategija rasta ne treba da je vezana s eksploatacijom istrošivih resursa. Posebno je to važno za našu zemlju i za region. Održivost energetskog sektora ostaje trajni cilj zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru.

„Zbog toga će u toku ovog, i svih budućih međunarodnih savetovanja, Savez energetičara insistirati na integralističkom pristupu energetici i nastojati da takav koncept postane osnova i srpskog i regionalnog energetskog sektora“, obećava profesor.

Savetovanjem će dominirati sledeće teme:

• strateško planiranje u uslovima energetske tranzicije;
• pravična energetska tranzicija
• analiza aktuelne krize u energetskom sektoru;
• nove mogućnosti finansiranja energetske tranzicije sa specifičnostima regulative u energetici;
• savremeni elektroenergetski sistemi i pametne (smart) tehnologije;
• savremene tehnologije u korišćenju uglja, nafte i prirodnog gasa i u proizvodnji toplotne i električne energije;
• analiza energetskih sistema (savremene analitičke metode i alati za modeliranje energetskih sistema, energetske ankete, sistemske analize, rezultati);
• povezanost zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i optimalnog energetskog razvoja;
• ekološki, ekonomski i socijalni efekti korišćenja obnovljivih izvora energije;
• održivi razvoj energetike sa aspekta smanjenja uticaja na klimatske promene;
• softverski alati u službi povećanja brzine i kvaliteta projektovanja, gradnje i eksploatacije, kao i energetske efikasnosti energetske i procesne opreme i postrojenja;
• savremena naučna istraživanja, tehničko-tehnološka unapređenja  i inovacije u energetskom sektoru;
• savremeni sistemi upravljanja i automatske regulacije u energetici i procesnoj tehnici;
• studentski akademski projekti i
• promotivno-marketinške prezentacije i izložbe o energo-dostignućima u energoprivredi, industriji, poljoprivredi, komunalnim sistemima, saobraćaju, zgradarstvu, obnovljivim i novim izvorima energije.

Verujemo da će i ovo 38. međunarodno savetovanje ostvariti značajan i pozitivan uticaj na dalji razvoj nauke i energetskog sektora u celini, kako u Srbiji tako i u regionu. Ono će pružiti šansu da najbolji radovi, koje bude odabrao recenzentski žiri Programsko-organizacionog odbora Savetovanja, i koji budu napisani i na engleskom jeziku (nakon što prođu dodatne recenzije), budu objavljeni, ne samo u našem naučnom časopisu Energija, ekonomija, ekologija (ISSN: 0354-8651), već i u istaknutom međunarodnom časopisu sa SCI liste International Journal of Electrical Power & Energy Systems (ISSN: 0142-0615)“ poručuje profesor Rajaković.

Sve informacije biće dostupne putem sajta savezenergeticara.org.