Energetska politika i energetska raskršća već decenijama predstavljaju ključne delove u mozaiku savremene civilizacije. Složenost izazova, koji su danas pred energetikom je takvog karaktera da zahteva još više promišljenog timskog rada, jer je manevarski prostor za dobra rešenja omeđen, pre svega, klimatskim promenama, ali i prirodnim energetskim resursima, geopolitičkim i ekonomskim ograničenjima, raspoloživim tehnologijama, ali i ciljevima koji su postavljeni na putu dekarbonizacije energetike. Savez energetičara kao profesionalno udruženje nastoji da i u ovim specifičnim okolnostima bude jedinstvena platforma, na kojoj se sučeljavaju svi delovi integralnog energetskog sektora na jednom mestu, ali i tribina za formulisanje zajedničkih ciljeva. Nalaženje optimalnih rešenja u multidisciplinarnom energetskom sektoru je logičan zadatak udruženja svih energetičara. Savez energetičara sa dugom tradicijom i impulsima koji stižu od novih članova, služi profilisanju energetske politike i afirmaciji struke.

Ova 2025. godina je karakteristična i po tome da su aktuelna tri dokumenta od ogromnog značaja za energetski sektor: Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030. godine, sa vizijom do 2050. – usvojen od strane Vlade krajem jula 2024. godine, Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine – sa projekcijama do 2050. godine i Izmene i dopune Zakona o energetici. Za sva tri dokumenta se može konstatovati da su dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije.

Neposredno pred energetskim sektorom je važniji deo posla: realizacija ciljeva postavljenih u strateškim dokumentima. Za uspešnost realizacije ciljeva (ili većine ciljeva) jedan od potrebnih uslova je kvalitetna domaća struka i njeno puno angažovanje. Zato je neophodno da grupacija tehničkih fakulteta prilagodi svoje planove i programe tehničko–tehnološkim promenama na putu energetske tranzicije, a da državne institucije obezbede uslove za ovakvo angažovanje.

Dekarbonizacija – neizbežna na putu energetske tranzicije

Stiče se utisak da smo, pre svega zbog nas samih (odnosno zbog energetike bazirane na fosilnim gorivima, čije vreme polako ističe), krenuli na dugi put dekarbonizacije. Jednim manjim delom to činimo i zbog naših namera da postanemo punopravni član Evropske unije i obaveza iz Pariskog sporazuma.

Na tom dugom putovanju (ime mu je ENERGETSKA TRANZICIJA) za očekivati je još puno tehnoloških unapređenja i puno dobrih razvojnih prilika za Srbiju, uz ostvarenje ideje pravedne tranzicije i dostizanja idealizovanog win-win scenarija! Savez energetičara ima nameru da zajedno sa ekspertskom zajednicom pruži maksimalan doprinos ovim ciljevima.

Imajući u vidu brzinu promena u sektoru svakako je potrebno da se tokom ostvarivanja Strategije uzmu u obzir tehničko–tehnološke i komercijalne promene, koje mogu uticati na realizaciju projekata u energetskom sektoru.

Savetovanje se održava u godini u kojoj se strateški pravci razvoja energetike još uvek preispituju. Svet je pod pritiskom globalnih klimatskih promena ubrzanije krenuo u proces dekarbonizacije energetike. Evropa je tu svakako lider, ali zbog geostrateških tektonskih pomeranja (dolazak Trampa na vlast, ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku) privremeno se pojavljuju i opcije vraćanja u pogon termoelektrana na ugalj i slične ekskurzije.

OIE, energetska efikasnost…

Srbija sa oko 500 MW u vetru i sa oko 100 MW u solaru osetno zaostaje za susedima (Bugarska ima 3.000 MW u solaru, Mađarska 6.000 MW a Grčka oko 11.000 MW). Dakle, mora se ubrzati i sa solarnim i sa vetroelektranama a usporenost dobijanja građevinskih dozvola stoji kao smetnja. Posebno se usporilo kod priključenja na distributivnu mrežu, a mora se ukazati da se od distributivnog nivoa (distribuirana proizvodnja) očekuje značajan doprinos u poodmirenju ukupnih energetskih potreba (do 30% ukupne finalne potrošnje energije).

U godinama pred nama trebalo bi da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije sa ciljem smanjenja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena. Srbija je prihvatila Sporazum COP28. Najveći napredak u odnosu na prethodne globalne sporazume o klimi je poziv da se do 2030. godine utrostruče kapaciteti obnovljivih izvora energije i udvostruče srednje godišnje stope rasta energetske efikasnosti, kao i poziv da se u ovoj deceniji ubrza prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, ali na pravedan način, kako bi se do 2050. godine postigle nulte emisije.

Izostala podrška EU u energetskoj tranziciji Zapadnog Balkana

Svakako se i danas može konstatovati da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do sveobuhvatne energetske tranzicije.

Povećane ambicije Republike Srbije i regiona, morale bi biti praćene finansijskom i drugom podrškom EU, koja bi bila u skladu sa principima solidarnosti i kohezije Unije, ali i u skladu sa principima Pariskog sporazuma koji se odnose na zajedničku ali diferenciranu odgovornost, na realne mogućnosti i na specifične nacionalne okolnosti.

Pogled ka sredini ovog veka u energetici svakako nameće pitanje čime će region i Republika Srbija zameniti ugalj? Koliko mogu sami obnovljivi izvori energije i šta i u kojoj meri se očekuje od korišćenja vodonika (i u mnogim tehnološkim rešenjima i od amonijaka), a šta od nuklearne energetike sa potencijalnim primenama malih modularnih nuklearnih reaktora (sa snagama i preko nekoliko stotina MW)? Šta nam od ovih tehnologija može biti dostupno?

Finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Gde pronaći kapital za stimulaciju razvoja optimalnog korišćenja obnovljivih izvora energije i onih subjekata koji dosledno i čvrsto sprovode programe energetske efikasnosti i zaštite životne sredine?

Kako obezbediti da domaća energetika ne izgubi korak sa okruženjem? Da li rešenja gde se interveniše u reindustrijalizaciju, ali ciljano u proizvodnju novih tehnologija obnovljivih izvora, daju ekonomske rezultate?

ETS ili CBAM

Republika Srbija je zemlja sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU i potpisnica Ugovora o osnivanje Energetske zajednice. Ovo nesumnjivo otvara pitanja vezana za uvođenje cene emisije ugljendioksida i eventualnu primenu sistema EU ETS. Ideja o regionalnom ETS sistemu je izgleda definitivno napuštena, ali ostaje otvoreno koje su opcije za primenu cena emisije ugljenika u Srbiji i zemljama regiona? Kako uraditi izbor najpovoljnijih opcija i koji je pravi odgovor na uvođenje karbonske takse na uvoz u EU (EU CBAM)? Naime, CBAM dodatno naglašava potrebu da se ubrza energetska tranzicija određivanjem cene emisija ugljenika, kao i daljom integracijom tržišta, i sa te strane, nameće administrativne i finansijske troškove uvoznicima CBAM robe, uključujući električnu energiju.

Energetska tranzicija, pored tehnoloških promena, finansijskih i ekonomskih izazova, donosi i značajne promene u socijalnoj sferi. Pojava i rast broja prozjumera u Republici Srbiji kao i nekoliko energetskih zadruga su ohrabrujući znaci na putu demokratizacije energetike. Ali, kako intenzivirati ove procese? Kako da cena energije ostane dostupna građanima i privredi, da se izbegnu zamke vođenja socijalne politike preko energetike? Ima li mesta za domaćinstva i pojedince u kreiranju energetske politike (posebno u domenu toplotne energije)? Ima li energetsko zadrugarstvo u korišćenju biomase budućnost u Srbiji?

Ovo su pitanja koja će, po logici stvari, dominirati u raspravama koje će se voditi na međunarodnom savetovanju ENERGETIKA 2025. Od odgovora na ta pitanja značajno će zavisiti razvoj energetike regiona. Usko polje primene najnovijih tehnologija u Srbiji jesu privatne inicijative i investicije u solarne i vetroelektrane, uz sve rizike primene mehanizma državnih aukcija, dok su ostali sektori privrede, energetske zadruge i domaćinstva manje u fokusu i tako u još težem položaju.

Tribina struke

Ovo međunarodno savetovanje je uvek bilo i omiljena tribina na kojoj su stručnjaci sa univerziteta, naučnih instituta i privrede, iz zemlje i sveta, izlagali svoje naučne rezultate i diskutovali o njima, od kojih su oni koji su prolazili recenzentsku proceduru objavljivani u našem poznatom naučnom časopisu „ENERGIJA“ i drugim visoko rangiranim svetskim naučnim časopisima. Tako će biti i ovaj put, a očekuje se da će dominirati naučni prilozi u sledećim oblastima:

• strateško planiranje razvoja energetike i energetska politika,
• razvoj i primena metoda veštačke inteligencije i analitičkih metoda i
• alata u energetskim sistemima,
• široko korišćenje obnovljivih izvora energije (hidroenergije, solarne
• energetije i vetroenergije, šumske i poljoprivredne biomase, tečnih biogoriva, biogasa, geotermalnih izvora, toplotnih pumpi, vodonika, komunalnog otpada, industrijske otpadne toplote,…),
• zaštita životne sredine i energetska efikasnost kao poluge u dostizanju
• optimalnog energetskog miksa
• savremeni tehničko-tehnološki izazovi vezani za industrijski razvoj,
• odnosno za razvoj novih energetskih tehnologija kao novi stub privrednog rasta regiona sa posebnim naglaskom na digitalizaciji sektora, skladištenju energije, sprezanju različitih sektora, distribuiranoj proizvodnji,…
• korišćenje nuklearne energije (nove male modularne elektrane,
• radioaktivni otpad, socijalni aspekti,…),
• tehnike sakupljanja, skladištenja i korišćenja ugljenika,
• cirkularna ekonomija u energetskom i drugim sektorima,
• razvoj i korišćenje energetski efikasnih hibridnih i električnih vozila,
• energetska tržišta i tržišta emisija,
• pametne prenosne i elektrodistributivne mreže,
• obrazovanje i kadrovi za održivi razvoj koji će biti spremi da nas vode
• ka energetici bez ugljenika (permanentno usavršavanje znanja jer su pred energetikom stalna preispitivanja i prilagođavanja).

Reč mladih stručnjaka

U okviru Međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2024 planiraju se 4 aktuelna PANELA, 2 pozivna predavanja istaknutih profesora iz inostranstva, oralne prezentacije, poster prezentacije, promotivno-marketinške prezentacije i izložbe o dostignućima u energetici, industriji, komunalnim sistemima, saobraćaju, zgradarstvu, obnovljivim i novim izvorima energije, studentski akademski projekti kao i nekoliko manjih okruglih stolova.

Posebna pažnja biće usmerena na inovacije u energetici gledano očima mladih (ovo zbog toga jer SAVEZ ENERGETIČARA smatra da je priprema i uvođenje mladih u istraživačke, privredne i društvene tokove od presudnog značaja za razvoj Srbije, pa ćemo nastojati da podstaknemo energetske kompanije da na ovom Savetovanju započnu sa formiranjem „BERZE POSLOVA ZA MLADE ENERGETIČARE“).

Na savetovanju ENERGETIKA 2024 biće svečano uručena priznanja za naučno-istraživačke doprinose i diplome sa novčanim nagradama za studentska ostvarenja.