Energetika Bosne i Hercegovine već godinama je raspolućena između dva strateška gasna projekta, čija se sudbina uporno (ne)rešava u Savetu ministara BiH.

Reč je, naravno, o međudržavnim sporazumima – s jedne strane sa Srbijom i konekcijom na gasovod Turski tok i sa druge strane – sa Hrvatskom i priključkom na Jonsko-jadranski gasovod (The Ionian Adriatic Pipeline / IAP) i LNG terminal na Krku.

Istočna interkonekcija

Podsećanja radi, projektom Nova istočna interkonekcija predviđena je izgradnja gasovoda između Srbije i Republike Srpske na osnovu sporazuma koji su 16. martu 2021. u Banja Luci potpisali predstavnici Gas-Resa i Srbijagasa.

Budući gasovod, kako je definisano ovim Sporazumom, gradiće se na pravcu granica Republike Srbije i Bosne i Hercegovine: Bijeljina – Banja Luka – Prijedor – Novi Grad.

Osnovni cilj Sporazuma jeste priključenje Republike Srpske i BiH na gasovodni transportni sistem u Republici Srbiji, kao i na projekat Balkanski tok, navedeno je na kompanijskom portalu Srbijagasa.

Predmet Sporazuma je zajedničko učešće u izgradnji gasovoda na trasi Inđija – Mačvanski Prnjavor – Bijeljina -Banja Luka-Novi Grad.

Dužina gasovoda na teritoriji Republike Srbije iznosiće oko 90 kilometara, a na teritoriji Republike Srpske oko 320 kilometara. Planirano je da kapacitet ovog gasovoda bude 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Južna interkonekcija

Kada je u pitanju Južna interkonekcija, taj gasovod bi bio deo Jonsko-jadranskog gasovoda kojim bi se gas dopremao iz Azerbejdžana za balkanske države i prolazio bi kroz Albaniju, Crnu Goru i BiH do Hrvatske.

Predviđena trasa za ovaj gasovod na teritoriji BiH je Zagvozd (Hrvatska) – Imotski – Posušje – Tomislavgrad – Zenica (BiH), sa odvojkom za Mostar.

Projekt osigurava diverzifikaciju pravaca i izvora snabdevanja (preko LNG terminala na otoku Krku, budućeg Jonsko – jadranskog gasovoda, kao i ostalih dobavnih pravaca koji idu preko Republike Hrvatske), kao i dalju gasifikaciju BiH, što će rezultirati i povećanjem tranzita prirodnoga gasa kroz Republiku Hrvatsku, navedeno je na web stranici kompanije Plinacro, koja na ovom projektu saradjuje sa preduzećem BH-Gas.

Hrvatske deonice južne interkonekcije Hrvatska – Bosna i Hercegovina uključuju deonicu Dugopolje -Zagvozd ukupne dužine 52 km i deonicu Zagvozd – Imotski – granica Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ukupne dužine 22 km. Sa bosansko-hercegovačke strane ukupna dulžna trase iznosi 169 km. Predviđeni kapacitet interkonekcije je do 1,5 milijardi kubnih metara godišnje.Završetak projekta je planiran za 2024. godinu.

Ispunjeni uslovi za glasanje

Tako izgledaju projekti dva gasna kraka pomoću kojih bi se ovim energentom snabdevale Republika Srpska i Federacija BiH. Međutim, početak njihove realizacije i dalje čeka zeleno svetlo Saveta ministara BiH.

Ministar spolјne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara Staša Košarac izjavio je da su stvorene pretpostavke da se na narednoj sednici ovog tela glasa za izgradnju gasovoda Nova istočna interkonekcija.

„Ne postoji nijedan razlog da na prvoj narednoj sednici Saveta ministara ne glasamo o Novoj istočnoj interkonekciji. Stvorene su sve pretpostavke za to, čak je i formirana nova federalna Vlada. To je bila molba političkih struktura iz Federacije BiH, što smo uvažili i ispoštovali“, naveo je Košarac, prenosi RTRS.

Pitanje južne interkonekcije bilo je u fokusu i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koji je, govoreći o aktuelnoj energetskoj krizi na Međunarodnom sajmu privrede u Mostaru naveo da Hrvatska želi da investira u oaj gasovod preko kojeg će BiH dobiti gas, što je, kako je rekao, od strateškog značaja, prenela je RTRS.

Izostavljanje tačke o istočnoj interkonekciji

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Srpska nema ništa protiv stavlјanja južne gasne konekcije na dnevni red sednice Saveta ministara, ali da je nedopustivo da se na sednicama izostavlјa tačka o gasovodu iz Srbije, što nije dogovor i ne može biti.

„Na poslednjem radnom sastanku sa predstavnicima trojke rečeno je da razvojni projekti neće biti zaustavlјani. A jedan od razloga zašto nije održana poslednja sednica Saveta ministara je upravo tačka dnevnog reda o gasovodu. Onda se nakon toga dodaju druge tačke dnevnog reda, a ta konekcija izostavi. To nije dogovor i ne može biti. Sada ide njihova priča o južnoj konekciji, to je samo novo uslovlјavanje. Ali, mi nemamo ništa protiv stavlјanja te južne konekcije na dnevni red sednice Savjeta ministra“, napisao je Dodik na Tviteru.

Višegodišnja priča o gasovodu

Predsednik Republike Srpske je naglasio da priča o gasovodu iz Srbije traje već 15 godina i da se zna da nivo BiH treba da da formalnu saglasnost za dodirnu tačku.

„Ministar inostranih poslova u Savetu ministara Elemdin Konaković pojašnjava da je to voluntarizam Republike Srpske, što nije tačno u pogledu voluntarizma. Svih ovih godina pokušavali smo da se dobije formalna saglasnost za gasovod. I dalјe ne razumijemo zašto ne može. Po tom pitanju isto je bilo još od Zlatka Lagumdžije pa do danas“, naveo je Dodik, prenosi Srna.

Sednica Saveta ministara na kojoj je trebalo da se razgovara o izgradnji dva gasovoda bila je zakazana za 27. april, ali je odložena.

Visoka cena za izostanak dogovora

Inače, kako navodi portal Nezavisne, dobijena je indirektna potvrda iz Evropske komisije da bi, ukoliko ne dođe do dogovora, sto miliona evra za Južnu interkonekciju moglo da bude na ledu. Ana Hernandez Pisonero, portparolka Evropske komisije izjavila je da postoji saglasnost EU da se unutar Investicionog okvira za zapadni Balkan podrži Južna interkonekcija, kako bi se BiH preko Novog Travnika i Mostara povezala s Hrvatskom.

„Ovaj projekat bismo mogli da podržimo i grantom, pod uslovom da dobijemo zrelu ponudu za projekat. Osim toga, Evropska komisija aktivno pomaže BiH da dobije kofinansiranje projekta iz Međunarodne finansijske institucije (IFIs)”, saopštila je Hernandez Pisonero u pisanom odgovoru. Nezavisne podsećaju da se i Južna interkonekcija i Istočna interkonekcija nalaze se u istom paketu, jer je Vlada RS zainteresovana za Istočnu, a Vlada FBiH za Južnu. Međutim, formalna veza ne postoji jer, kako navodi ovaj portal, zapadne zemlje smatraju da je Istočna interkonekcija nepotrebna zato što BiH već ima priključak prema ruskom gasu. Ali, u načelu nisu protiv da ga RS realizuje ukoliko nađe sredstva.