Nuklearke u budućnosti

Energetska kriza – temelj za novu nuklearnu energetsku realnost

Dok političari, ekolozi i NVO sektor zagovaraju odustajanje od proizvodnje nuklearne energije, ta tehnologija je sve traženija na međunarodnom tržištu gladnom energije. Mnoge zemlje, uz pomoć nuklearki, žele da smanje emisiju CO2. Moj lični stav je da ni ugalj ne treba potpuno izbaciti (mora postojati makar kao rezerva u snabdevanju), o gasu da i ne govorimo. Gas je uz nuklearnu energiju energija za budućnost.

U svetu je potrošnja električne energije u porastu zbog novih tehnologija i proizvodnih procesa, kojima je za delovanje potrebna električna energija. Buduću potrošnju električne energije povećava i elektrifikacija grejanja, kao i ekspanzija korišćenja struje u transportu. A raspoloživi izvori primarne energije, iz kojih se proizvodi struja, ograničeni su.

Vezano uz prirodne blagodeti, na određenim područjima hidro energija već je skoro u potpunosti iskorišćena. Korišćenje fosilnih goriva polako se ukida, ili se vodi kampanja za smanjenje upotrebe. A uprkos porastu korišćenja vetroenergije i sunčeve energije ti izvori nisu dovoljni za pokrivanje rastućih potreba čovečanstva u razvoju.

IAEA revidirala svoje prognoze

Na osnovu studije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), značaj nuklearne energije trebao bi tokom narednih decenija da poraste. Naime, IAEA je prvi put revidirala svoju prognozu globalnog razvoja nuklearne energije. Svesni činjenice da je planeta na prekretnici, da bi u borbi protiv klimatskih promena izbegle upotrebu fosilnih goriva, mnoge države razmatraju ulogu nuklearnih elektrana u proizvodnji električne energije.

Prema ranijim prognozama (period od pre samo dve godine), u konzervativnom scenariju IAEA, proizvodni kapacitet bi mogao ostati na sadašnjem nivou od 392 gigavata. Ipak, prema maksimalnom scenariju ove organizacije sa sedištem u Beču (od ove godine), kapacitet nuklearnih elektrana u svetu bi mogao da se udvostruči do 2050. godine -na 792 gigavata. To je deset posto više u odnosu na prognoze predstavljene prošle godine.

Deset godina nakon eksplozije u Fukušimi, neke zemlje ulažu desetine milijardi dolara u nuklearne elektrane. Pouzdanost snabdevanja potrošača električnom energijom postaje sve ozbiljniji izazov za nacionalne ekonomije. Naime, električnu energiju ne možemo uvoziti u neograničenim količinama, pa je neophodan visok stepen samosnabdevanja iz domaćih izvora energije, među kojima je i nuklearna energija.

Moj lični stav je da ni ugalj ne treba potpuno izbaciti (mora postojati makar kao rezerva u snabdevanju), o gasu da i ne govorimo. Gas je uz nuklearnu energiju energija za budućnost.

Nuklearke su zelene!?!

Dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Evrosku Uniju 10 članica EU, na čelu s Francuskom traži od Evropske komisije da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije.

Sa druge strane, blok predvođen Nemačkom (POLITIČKIM ELITAMA IZ Nemačke) oštro se protivi toj inicijativi, izražavajući zabrinutost zbog bezbednosti proizvodnje atomske energije. Sa druge strane, predsednik Udruženja poslodavaca Gesamtmetall, Stefan Volf se zalaže za povratak Nemačke nuklearnoj energiji. U izjavi za Bild on ističe da Nemačka ne može da dozvoli sebi luksiz da postane potpuno energetski zavisna od drugih država, od kojih će nuklearnu i električnu energiju kupovati po visokim cenama.

Pristalice nuklearne energije kažu da su njena raspoloživost i predvidljivost pokazali njenu vrednost u vreme naglog rasta cena gasa. Ističu da je obnovljiva energija i dalje nestabilna i teška za skladištenje. Te prednosti, koje su zaštitile francuske industrijske kompanije i potrošače od najoštrijih poskupljenja koja su viđena u drugim delovima Evrope, počele su da nadmašuju zabrinutost zbog bezbednosti nuklearki.

Bez energije se ne može

Ako znamo da se stanovništvo Zemlje uvećava dvostruko na svakih 30 godina, a danas nas ima približno sedam milijardi, normalno je da razmišljamo kako obezbediti uslove za život budućih stanovnika. Pored hrane i vode, svima je neophodna i energija.

Svet se nalazi u fazi razmišljanja kako bez fatalnih posledica dalje trošiti resurse naše planete. Znači, iz potrošačke doktrine, gde je bio važan samo profit, gde su se resursi Zemlje trošili bez ostatka – sa velikim odbicima i otpadom, prelazi se na eru sofistikovane industrije, gde će se težiti maksimalnom korišćenju resursa.

Nuklearna energija u budućnosti ima primat. Struktura ukupne proizvodnje električne energije u svetu prema dr Krunoslavu Subotiću, našem a i u svetu priznatom naučniku i stručnjaku za nuklearnu energiju, izgleda ovako:

– 40% ugalj (rezerve ovog fosilnog goriva trajaće još par stotina godina, a dalja upotreba je ograničena sporazumom iz Kjota);

– 25% nafta i gas (nafta za približno 30 godina odlazi u istoriju kao emergent i postaje dragocena hemijska sirovina)

– 20% nuklearno gorivo (trenutno jedino moguće rešenje koje nudi nauka. U perspektivi, kao atraktivno rešenje, postoji mogućnost fuzije, čiji su rezervoari u morskim vodama praktično neistrošivi. Prema prognozama stručnjaka, nauka najranije za 50 godina može da ponudi rešenje za primenu fuzije);

– 15% hidroenergija (voda ima krajnje ograničene kapacitete pošto se ne koristi samo za proizvodnju energije.

Grade se nove nuklearke

Krajem 2020. godine u svetu su bila u pogonu 443 (480) energetska nuklearna reaktora, od toga oko 80% u razvijenim zemljama. U svetu je položaj nuklearne energije relativno stabilan. U Aziji i Rusiji se intenzivno ulaže u nove kapacitete, dok je u SAD u prvom planu produžavanje radnog veka nuklearnih elektrana, mada su u izgradnji još dve nove nuklearne elektrane. Nove nuklearne elektrane u Evropi grade se u Finskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Rusiji, Ukrajini, Velikoj Britaniji i Mađarskoj. Snabdevači opremom sui z Rusije, Kine, Francuske, SAD.

Zemlje koje imaju ili su zainteresovane da izgrade nuklearne elektrane ubuduće će gorivo koje su iskoristile, odnosno nuklearni otpad, vraćati proizvođaču. Tako glasi ponuda koju je svetu nedavno uputio Klub 7, koji čine zemlje proizvođači nuklearnog goriva (SAD, Rusija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Kanada i Kina). Ova ponuda rezultat je saradnje čiji cilj je da predupredi potencijalne krize energetskih resursa u svetu i borbu protiv terorista koji mogu da zloupotrebe nuklearni otpad u vojne svrhe.

Strah od nuklearnog otpada

Najveći otpor izgradnji nuklearki bio je strah od otpada, što je i razumljivo. Skladištenje otpada koji će se razložiti za 100.000 godina zaista izaziva strah. Ali, najnovija ponuda Kluba 7 o davanju goriva na lizing, odnosno vraćanju u zemlju proizvodnje nakon korišćenja, dovodi do preokreta. Nauka radi na projektu skraćenja vremena razlaganja nuklearnog otpada i na novim sigurnim reaktorima. Nesporazum sa javnošću napravljen je zbog nedovoljne informisanosti.

Pored Francuske još devet evropskih zemalja potpisalo je inicijativu za nuklearnu energiju u vreme dok naglo raste cena energije, delom usled politike EU o klimatskim promenama, koje povećavaju troškove proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva. Ide se ka ideji da se klasifikuje kao zelena tehnologija u EU, što bi omogućilo privatna ulaganja u atomsku energiju sa subvencijama klimatske politike. To bi omogućilo razvoj kakav nije mogla da predvidi ni IAEA.

Nemačka uz pomoć briselske administracijene želi da se ona rangira tako da se onmoguće nova ulaganja u atomske reaktore. Ali, ravnoteža se pomera u korist „francuskog saveza”, zbog energetske krize izazvane naglim poskupljenjem energenata.  Treba reći da je najmanje 20 odsto viših troškova uzrokovano politikom EU, koja je nametla troškove na ugljenik, kao i ograničenjima u snabdevanju gasom (pre svega mogućnost Rusije ali i drugih proizvođača da gas, naftu i ostale energente prodaju na drugim tržištima, pre svega onima u Aziji).

Energetska kriza ide na ruku zagovornicima nuklearki

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je, da će Francuska uložiti više milijardi evra u nuklearnu energiju do kraja ove decenije. Evropska energetska kriza obnovila je interesovanje za taj ( EU sporni) izvor energije. Po rečima Makrona: „Cilj broj jedan je da imamo inovativne nuklearne reaktore malih dimenzija u Francuskoj do 2030. Godine, skupa sa boljim upravljanjem otpadom”.

Makron najavljujući investicioni plan „Francuska 2030“ u vrednosti od 30 milijardi evra”. (Izvor : The Financial Times)

Ljudi (većina stanovništva) misle da je budućnost vezana za solarnu energiju. Međutim, ona je veoma skupa, kao i proizvodnja fotonaponskih modula, koja uz to koristi ekološki vrlo prljavu tehnologiju. Oni znaju da postoji neki solarni panel na krovu i da daje čistu energiju. Međutim, da bi se napravila ćelija, mora se koristiti veoma prljava tehnologija. S druge strane, najzastupljenija energija je ona koja je dobijena preradom fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa. To su najštetniji, ali i najzastupljeniji izvori energije, bez obzira na to da li govorimo o proizvodnji struje ili o transportu.

Nasuprot tome, nuklearna energija ne ispušta otrovne gasove u vazduh. Ono što je problem sa njom, jeste to što istrošeni energenti, odnosno nuklearni otpad, predstavljaju veliku opasnost za čovečanstvo. Međutim, postoje tehnologije koje su već ispitane i dokazane. I kako se odlaže nuklearni otpad i kolika je to količina. Banalan primer je, recimo, nuklearna elektrana Krško, koja proizvodi deset tona otpada godišnje. To je zapremina od jednog kubnog metra i može da stane u jedan kombi.

Klimatska taksonomija za NE i gas

Za laike je spajanje pojmova „ekologija“ i „nuklearna energija“ nemoguće. Međutim, u situaciji kada EPS procenjuje da Srbiji fale najmanje dve elektrane ukupnog kapaciteta od 700 megavata, kada se nazire kraj eksploatacije fosilnih goriva i kada je struja iz obnovljivih izvora nedovoljna da zadovolji sve veće potrebe, Srbija mora graditi nuklearku, ukoliko želi da dugoročno sačuva energetsku stabilnost.

Kako god, Evropska komisija bi u narednim mesecima trebalo da odluči da li će „klimatska taksonomija“ označiti nuklearnu energiju i prirodni gas kao zelene investicije. Ova uredba bi trebalo da privatne investicije izmesti iz zagađujućih ekonomskih aktivnosti u one koje EU smatra ekološki prihvatljivim.

Pojedine zemlje već dugo nastoje da se nuklearna energija svrsta kao sredstvo za postizanje klimatskih ciljeva EU, ali je nedavni skok troškova energije, posebno gasa, dodao težinu debati. Zelena taksonomija EU predstavlja tehničke smernice koje pomažu vladama i investitorima da identifikuju koji projekti poštuju Pariski sporazum, a koji krše njegove klimatske ciljeve. Evropska komisija je tu već svrstala solarnu energiju, geotermalne izvore, vodonik, vetar, hidroenergiju i bioenergiju.

Izveštaj istraživačkog odeljenja Evropske komisije objavljen ranije ove godine ukazuje da bi Brisel na kraju mogao da stane na stranu pronuklearnog tabora, dodajući da se u dokumentu navodi da su emisije gasova staklene bašte iz nuklearnih elektrana „uporedive“ s emisijama hidroenergije i vetar, što je stav i Međunarodne agencije za energiju (IEA) i Ministarstva energetike SAD. (Izvor : euronews)

TE Obrenovac B – primarni interes Srbije

Da ne budem pogrešno shvaćen, ako bismo podržali „ekološke krugove sa Zapada“, koji vrše pritisak na Srbiju da modernizuje, odnosno zatvori postojeće termoelektrane i odustane od gradnje još jedne u Obrenovcu, mi bismo potpuno bankrotirali. A to ne možemo sebi da priuštimo.

Primarni interes naše zemlje je da izgradimo TE Obrenovac B. Srbija treba da shvati da su termoelektrane prošlost, sadašnjost i bliska budućnost zemlje. Svako ko je inženjer, ko se iole bavi energetikom i ko iole trezveno razmišlja, ne može da podrži predloge navodnih ekologa, koji nam pričaju bajke o energiji iz biomase, kojom bismo mogli da nadomestimo električnu energiju koju proizvodimo i koju ćemo proizvoditi u Obrenovcu. Bez izgradnje TE Kolubara B ćemo sebe osuditi na uvoz struje.

Možete zamisliti kakav bi to udar bio na budžet Srbije.

To nije samo naš problem, već takođe i Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije. Bugarska nema tih problema. Ali, ima dve nuklearke – Kozloduj i Belane u planu. Mađarska ima četiri bloka, Češka i Slovačka šest, Rumunija jedan i još jedan koji se gradi.

Sve u svemu, to znači da se, uz Krško, petnaestak blokova nalazi u krugu od 500 do 600 kilometara od Beograda. I ako govorimo o nekom akcidentu, Beograd je na udaru, bez obzira na to da li mi imamo nuklearku ili ne. Znači, jedna je stvar što mi treba da je sagradimo, a druga da ih gotovo svi oko nas imaju.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

3 Responses

  1. Sve što si napisao je tačno. Inženjeri su racionalni i realni ljudi. Na žalost inženjeri ne kreiraju ekonomsku politiku države, to rade političari. Koliko su naši političari sposobni da se odupru pritiscima i stanu u odbranu interesa sopstvene države i naroda videće se.

  2. Analiza podrzana argumentima, ali zeleni ce gurati svoju agendu po cenu ljudskih zivota! Ioanko nas ima 9 milijardi a ne 7 kako se spomenulo u tekstu!

    Prosto nas je mnogo na planeti i radikalno smanjenje populacije je deo resenja (hteli to ili ne) posto niko nije spreman manje do trosi resursa.

  3. Ono ćto možemo odmah sutra da gradimo je Reverzibilna HE „Bistrica 2“ od 670MW na Uvcu gde već postoji dalekovod i trafo-stanica. To nije prekogranični projekat i koštao bi do 700 miliona evra što možemo da platimo izdavanjem „zelenih obveznica“, a možda dobijemo i neki grant od EU.

    Nedavno je direktor EPSa rekao da se rade papiri za gradnju jer je to „naš dragulj“, ali sve to mora da se ubrza kako bi što pre počela gradnja RHE „Bistrica 2“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti