Energenti nisu bili u žiži sveukupne svetske javnosti valjda od energetske krize sedamdesetih godina prošlog veka. Kolika je „žeđ“ čovečanstva za energijom – naftom, strujom, gasom i ugljem videlo se već i po tome što su u drugoj polovini prošle godine kao top teme u medijima potisnuli vesti i izveštaje o pandemiji korona virusa.

Kako će se lanjska energetska kriza završiti niko, za sada, ne može sa sigurnošću da prognozira. Ono što je jedino sigurno je da će ekonomski liberalizam, izražen u slobodnom tržištu energenata, ubuduće biti drugačije shvatan. Videlo se to već po „zaključavanjima“ cena nekih energenata, državnim intervencijama po pitanju snabdevanja i cena električne energije i prirodnog gasa, pre svega u Evropi ali, cenovni energetski udar je uzdrmao ceo svet.

I, dok Evropa strepi od toga kako će pregrmeti ovu zimu po pitanju struje i gasa, Srbija će 2021. upamtiti po tome što je početkom prošlog januara startovao nastavak gasovoda Turski tok kroz našu zemlju, što smo, konačno, dobili diverzifikaciju pravaca snabdevanja ovim energentom… Ali, i po tome što smo zbog astronomskih cena gasa na evropskim berzama morali prolongirati potpisivanje dugoročnog ugovora o snabdevanju prirodnim gasom za naredni period.

Prošle godine Srbija je bila suočena i sa problemima u radu Termoelektranama Nikola Tesla A i B, svakodnevno su se i političari i stručnjaci i obični građani bavili time koliko EPS struje mora da uveze i koliko će nas sve to koštati.

Mislim da ni fudbalski derbi skoro nije privukao toliko pažnje.

A o tome šta je još u energetici obeležilo 2021. godinu i šta nas čeka ove u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Vojislavom Vuletićem, predsednikom Skupštine Ugruženja za gas Srbije i Željkom Markovićem, liderom za energetiku i privredu u kompaniji Dilojt Srbija.