Energetska nezavisnost – prioritet

Tranzicija elektroenergetskog sektora je neminovna. Ali, neophodno je da taj put bude održiv, odnosno da se brzim procesima ne sme ugroziti energetska bezbednost i nezavisnost države, poručili su predstavnici struke, privrede i državnih organa Srbije i gosti iz regiona sa II Međunarodne stručne konferencije „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”, koju je juče, na Mašinskom fakultetu organizovala Redakcija Portala Energija Balkana.

„Srbija se nalazi na presudnom putu. Treba da odlučimo o tome koje su to mere koje ćemo sprovoditi i kako ćemo voditi našu energetsku tranziciju. Na tom putu je bitno da ostanemo energetski nezavisni, da obezbedimo sigurnost snabdevanja i da vodimo računa o životnoj sredini, da je unapređujemo istom onom merom koliko i radimo na promeni našeg energetskog Sistema” poručila je ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović, obraćajući se video porukom učesnicima jučerašnje II Međunarodne stručna konferencija „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”, koju je Redakcija Energija Balkana organizovala na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Govoreći o tome kako stići u zelenu budućnost na održiv način, bez mnogo spoticanja na tom putu, ministarka je poručila: „Put ka zelenoj tranziciji je nešto na čemu se Srbija već nalazi. Mi smo stvorili regulatorni okvir i pretpostavke za razvoj obnovljivih izvora energije i za njihovo veće uključivanje u našu mrežu. Ono na čemu ćemo intenzivno raditi u narednim mesecima jeste da taj regulatorni okvir poboljšamo, kako bismo mogli da u u još većoj meri u naš sistem uključimo nove kapacite – upravo iz zelene energije, iz obnovljivih izvora energije”.

Naglasila je da je neophodno unapređivanje prenosne mreže, kako bi se obezbedilli uslovi da se u isto vreme integrišu veći kapaciteti iz obnovljivih izvora energije.

„Zato nam je važno da se bavimo i da planiramo izgradnju reverzibilnih elektrana, poput Bistrice. Nadamo se da ćemo u budućnosti moći da pričamo i o razvoju Đerdapa 3 – jednog jako velikog i zahtevnog projekta koji se takođe nalazi na granici između dve zemlje. Ono što nam je bitno jeste da povećavamo prenosne kapacitete i da, što se tiče transmisionih sistema, jačamo okolinu Beograda i sever zemlje.

Novo energetsko postrojenje

Podsećajući na to da Srbija jeste zemlja koja se i dalje oslanja na ugalj kao bazni energent, ministarka je naglasila da se posle 31 godine gradi novo energetsko postrojenje koje jeste termoelektrana.

„Ono će doneti preko 300 novih megavata na našoj mreži, što je izuzetno bitno u momentu energetske krize i plan je da taj projekat završimo u toku sledeće godine. On je u skladu sa svim ekološkim standardima, našim zakonima i regulativom i standardima Evropske unije”, rekla je ministarka.

Đedović je naglasila da se u planiranju tranzicije moraju pronaći održivi načini kako bi ona bila pravedna i  socijalno prihvatljiva.

Kapitalna ulaganja

„Tranzicija će imati i svoje troškove. Mi planiramo da u narednim decenijama uložimo više od 30 milijardi evra u naš energetski sistem. Bitno je da taj put pažljivo isplaniramo i da se zaista fokusiramo na one investicione projekte koji će doneti najveću vrednost. Neophodno je da se menjamo, da se reformišemo, da reformišemo i unapređujemo poslovanje naših javnih preduzeća koja su stub naše privrede, ali i izvor sigurnosti za sve naše građane. Nijedna tranzicija nije ni laka, ni brza, ali je bitno da na tom putu budemo odlučni, da imamo podršku svih građana Srbije, naravno, i svih ljudi struke, rekla je ministarka, dodajući:

„Moramo da shvatimo da je bitno da se menjamo – potebno je da kao država stvorimo preduslove, da privučemo i privatni kapital, jer će, naravno, biti nemoguće da se iz javnih sredstavaizfinansiraju sve potrebe”.

Energetska efikasnost

Kada je reč o energetskoj efiikasnosti, ministarka Đedović je naglasila da mi danas trošimo četiri puta više za proizvodnju iste jedinice bruto društvenog proizvoda kao u Evropi i da  to mora da se menja.

„Moramo da trošimo manje i da menjamo navike, kako bismo bili efikasniji i ekonomičniji. Neophodno je da unapređujemo i merama i ulaganjima u energetski sistem efikasnosti – da li bi to bila promena stolarije, izolacije, unapređenje sistema za grejanje, prelazak na goriva koja manje zagađuju životnu sredinu, kao što su gas ili biomasa… Bitno je da budemo održivi i da svi zajedno radimo i budemo odlučni na tom putu”, poručila je ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović.

Jak spoj energetike i nauke

O tome koliko je spoj nauke i privrede, odnosno, energetike neizostavan, što se dodatno potvrđuje u ovakvim kriznim vremenima, govorio je profesor dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta. Podsećajući na to da Mašinski fakultet ima izuzetno razvijenu saradnju sa EPS-om i ostalim preduzećima u oblasti elektroenergetskog sistema, dr Popović je istakao neminovnost prilagođavanja nauke zahtevima razvoja tehnologije i zahtevima tržišta i u skladu s tim najavio uvođenja studijskih programa u u oblasti energetike.

Veliki pomak u poslovanju EPS-a

Obraćajući e učesnicima konferencije Miroslav Tomašević, v.d. generalnog direktora EPS-a istakao je da je EPS, u poslednjih godinu dana, od kako je on zadužen za proizvodnju EPS-a, odnosno tokom deset meseci od kako je vršilac dužnosti generalnog direktora, „EPS napravio veliki pomak u poslovanju“. Kako je rekao, sistem polako dolazi na nivo stabilnog rada.

„Još nije to do kraja kako sam zamislio, mnogo toga još treba da se uradi, ali za to je potrebno vreme. A imamo ga. Ništa to ne bi moglo bez inženjera, radnika, struke“ istakao je Tomašević.

Sa tranzicijom oprezno

Govreći o održivoj tranziciji prvi čovek EPS-a je poručio da “ne treba da srljamo“.

„Treba da sprovedemo tranziciju. Ali, po meri EPS-a, odnosno, po meri države Srbije. Svaki ishitreni korak može da mnogo da košta. Svedoci smo toga šta se dešava na globalnom tržištu električne energije. Naravno, EPS je učesnik i tržišno orijentisana kompanija, pa kada imamo kapacitete, višak proizvodnje, izvozimo tu električnu energiju. Naravno, nije izvoz imperativ. Imperativ EPS-a je da snabdeva građane i industriju Srbije. Ali, naravno, pokazatelj da polako stajemo na zdrave noge jeste i taj izvoz“ rekao je Miroslav Tomašević.

Napominjući da će EPS, u okviru energetske tranzicije Zapadnog Balkana, gde geografski pripada, i odakle ne može da se izmesti, „koliko god bi to neko želeo jer, tu smo – gde smo“ Tomašević je poručio: „Uradićemo sve što možemo na našem području, u saradnji sa ostalim državama. Ali, mi imamo svoj put, koji će svakako biti trasiran tako da bude održiv. Nikako da budemo zavisnici od uvoza jer, videli ste kako to izgleda finansijski“.

Ljudi su ključni – imamo i radnike i stručnjake

Ističući da su Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije i Elektrodistribucija Srbije bitni faktori održive tranzicije energetskog sektora Srbije Tomašević je rekao: „Elektroprivreda Srbije, kao najveća kompanija koja se bavi proizvodnjom električne energije je stub razvoja i države. A,-što je najvažnije, mi jesmo državno preduzeće. Sama promena pravne forme nije važna. To je po zakonu i sledi nam“.

Kao posebno bitno za poslovanje EPS-a Tomašević je naglasio ljude – radnike, stručnjake, kao i saradnju sa akademskom zajednicom.

„Važno je to da smo mi smo ostvarili saradnju sa svim fakultetima – Mašinskim, Elektrotehničkim, Građevinskim, sa svim institutima, koji su jako važni za razvoj elektroprivrede i društva. Jer, najvažniji su ljudi. Ljudi, struka, radnici – to donosi prosperitet. A imamo ih u Srbiji sasvim dovoljno“, poručio je Tomašević.

Zakonodavni okvir

Jelena Matejić, generalna direktorka Elektromreže Srbije AD, podsetila je da ovo preduzeće kao operator prenosnog sistema ima zakonom definisanu obavezu očuvanja sigurnog i stabilnog rada prenosnog sistema, samim tim i celokupnog elektroenergetskog sistema Republike Srbije, odnosno obezbeđivanja neometanog napajanja domaćeg stanovništva i privrede dovoljnim količinama kvalitetne električne energije na siguran, stabilan i održiv način.

„Dešavanja u energetici tokom prethodnog perioda potvrdila su da je strateški pristup neophodan i jedino moguć, te da je sinergija svih činilaca preduslov za normalno funkcionisanje celokupnog elektronergetskog sistema jedne države“, rekla je Matejić i naglasila izuzetnu važnost prilagođavanja našeg zakonodavnog okvira koji uređuje oblast elektroenergetike, zakonodavnom okviru EU. To je, kako kaže, posebno važno iz ugla tranzicije elektroenergetskog sistema i otvaranja mogućnosti za integraciju visokog nivoa varijabilnih, nestalnih izvora energije iz solara i vetra, jer bi oni bez takvih preduslova mogli da predstavljaju rizik za stabilnost prenosnog sistema Republike Srbije, kao i za integritet celokupnog elektroenergetskog sistema države.

Idealan proizvodni miks

„U ovom intenzivnom razvoju i realizaciji investicionih aktivnosti nije reč samo o značaju prenosnog sistema, već je u pitanju najvažniji momenat za stabilnost funkcionisanja i rada prenosnih sistema i energetike uopšte – idealan proizvodni miks iz domaćih kapaciteta, odnosno resursa u kome Elektromreže Srbije želi da vidi stabilne izvore energije, zato što su oni okosnica kompletnog stabilnog rada elektroenergetike uopšte“, poručila je Jelena Matejić, generalna direktorka Elektromreže Srbije AD.

Dalibor Nikolić, direktor Direkcije za upravljanje DEES Elektrodistribucije Srbije d.o.o, istakao je da je ova kompanija, u skladu sa svojim mogućnostima i zakonom definisanim obavezama i odgovornostima, kompletno svoje poslovanje prilagodila novim uslovima, kako bi pružila maksimalnu moguću podršku realizaciji svih zvanično proklamovanih aktivnosti, definisanih u cilju sprovođenja održive tranzicije u elektro-energetskom sektoru.

Interni akti za OIE

„O našoj posvećenosti ovom cilju možda najbolje svedoči činjenica da smo, uz podršku nadležnih državnih organa, na sebe preuzeli dodatne obaveze i odgovornosti, da u nedostatku odgovarajućih podzakonskih akata donesemo i javno publikujemo čitav set internih procedura i akata, kojima se bliže definišu, ubrzavaju i znatno uprošćavaju tehnička rešenja i postupci priključenja distribuiranih uzvora energije koji koriste obnovljive energente. Trudili smo se da kroz ova akta sagledamo i uvrstimo pozitivna iskustva zemalja koje su ovaj proces započele pre nas, ali i sve preporuke koje je kroz svoja akta definisao Sekretarijat Energetske zajednice, poručio je Nikolić.

Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije naglasio je da je pitanje „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru“, kome je posvećena i današnja konferencija, sigurno najznačajnije pitanje u energetici. Kako je ocenio, sigurno se svi slažu da je tranzicija neminovna, ali se mišljenja razlikuju kada je reč o tome kojom brzinom ona treba da se odvija.

„Brzina tranzicije ne sme da ugrozi energetsku bezbednost i nezavisnost države“, poručio je, između ostalog, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, dok je detaljne stavove na ovu temu izneo na panelu koji je usledio posle uvodnih reči.

O izlaganjima učesnika tri panela u okviru Konferencije na temu „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana opširnije ćemo vas informisati tokom narednih dana.

Video

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti