Verujemo da će 38. međunarodno savetovanje Energetika 2023 ostvariti značajan i pozitivan uticaj na dalji razvoj nauke i energetskog sektora u celini, kako u Srbiji tako i u region, poručuju organizatori tradicionalnog,naučno stručnog skupa Energetska nezavisnost regiona u svetlu globalnih poremećaja – Nova relanost, koje od 12. do 15. septembra 2023. godine na Zlatiboru, u hotelu Mona organizuje Savez energetičara Srbije.

Više od 300 učesnika razgovaraće o najaktuelnijim energetskim temama.

Paneli

Razvoj moderne energetske infrastrukture u kontekstu potreba za skladištenjem energije tema je prvog panela kojim će predsedavati Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije.

Učesnici ovog dela savetovanja izneće dostignuća u različitim tehnologijama skladištenja u svetlu porasta udela obnovljivih izvora energije. Biće razmatrane tehničko – tehnološke teme u kontekstu aktuelne energetske tranzicije i optimalni energetski miks obnovljivih i konvencionalnih izvora energije.

Poseban segment ovog panela biće integrisano planiranje investicija u mrežu i proizvodnju: raspoloživost prirodnih resursa, primena veštačke inteligencije, edukacija… sa primerima iz regiona.

Panelom Sprezanje ključnih energetskih sektora – uočeni problemi i nova rešenja za energetsku tranziciju predsedavaće Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik Instituta tehničkih nauka SANU.

Tema ovog panela biće sprezanje elektroenergetskog sa sektorom grejanja i hlađenja u kontekstu savremenih tehnologija toplotnih pumpi i skladišta toplote i globalnih energetskih poremećaja. U tom smislu bitno je ukazivanje na značaj dugoročnih ugovora o snabdevanju, ograničenosti fosilnih goriva, zastarelosti infrastrukture, rasta maloprodajnih cena energenata, građevinskih materijala i radova, sertifikacije instalatera, uticaja inflacije i pitanja energetskog siromaštva. S

Uloga vodonika u energetskoj tranziciji panel je kojim će predsedavati Milun Babić, predsednik Skupštine Saveza energetičara.

Savremena praksa i razvojni trendovi u oblasti bezugljenične energetike, transporta i industrije u prvi plan su isturili potrebu za proizvodnjom i korišćenjem vodonika. Govoriće se o visоkoj еnеrgеtskoj vrеdnоsti, dostupnosti vodonika u prirodi, čisto m sagorevanju, izvodljivosti trаnspоrta gаsоvоdimа i pogodnostima zа sklаdištenjе еlеktrične еnеrgiјe.

Srbija је pоtpisаlа niz sporazuma koji idu u kоrаk sа vоdоničnom trаnziciјom, kојa је uzеla vеliki zаmаh u Еvrоpi i svеtu. Zato su teme vezane proizvodnju i korišćenje vodonika u Srbiji i ostalim zemljama regiona od posebnog značaja.

Energetika i industrija u regionu u svetlu uvođenja cene emisije ugljen dioksida panel je kojim će predsedavati Dušan Gordić, redovni profesro Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Aktuelna pitanja uvođenja taksi na emisije ugljen dioksida sagledavaju se sa različitih aspekata. Tema ovog panela biće aspekti investitora, aspekti elektroprivreda – kod kojih je ugalj dominantan primarni energent, aspekti industrije, aspekti regulative I, svakako, aspektibankarskog sektora. U okviru panela analiziraće se i aspekt istorijskog prava na emisije i pravedna tranzicija.

Paralelne sesije

Pored panela na 38. međunarodnom savetovanju Energetika 2023 govoriće se na paralelnim sesijama o nekoliko energetskih tema:

• obnovljive izvore energije (sunce, vetar, voda, biomasa, biogas, geotermalna energija…),
• konvencionalnu energetiku i njeno suočavanje sa energetskom tranzicijom,
• povezivanju elektroenergetskog sektora sa sektorima grejanja, transporta i industrije,
• elektroenergetskim  mrežama i tržištu u energetici,
• energetskoj efikasnosti (domaćinstva, komunalni sektor, industrija, zgradarstvo…),
• novim tehnologijama u energetici,
• multisektorskim zadacima u oblasti unapređenja životne sredine na putu Republike Srbije prema EU,
• ekonomskim i regulatorno-razvojnim pitanjima energetskog sektora.

Avangarda energetskog sektora

Naša Savetovanja su definitivno dostigla takav nivo da predstavljaju avangardu energetskog sektora jer sučeljavanje nauke i struke sa energetskim kompanijama i industrijom povezanom sa energetikom,omogućava duboku analizu i unapređenje primenjenih i budućih tehnologija, postojećeg regulatornog okvira i ekonomsko – finansijskog ambijenta, obećavaju organizatori.

Strateški ciljevi energetske tranzicije, koji se u osnovi svode na dekarbonizaciju sektora uz široko korišćenje obnovljivih izvora energije, delom su potisnuti u drugi plan zbog zaoštrenog pitanja sigurnosti i bezbednosti isporuke energije i energenata. Dugoročni ciljevi energetske tranzicije ostaju konstante i zato struka mora da analizira sve aspekte kako bi se pronašla optimalna trajektorija kretanja ka dekarbonizovanim sektorima: energetike, saobraćaja, grejanja / hlađenja, industrije.

Zelena energetika

Potrebno je odgovoriti u kojoj meri sektor domaćinstva treba da nosi teret energetske tranzicije. Struka treba da odgovori i na pitanje da li je i nuklearna energetika zelena energetika, što sve više zagovara interesna grupa država sa nuklearnim elektranama. Otvoreno pitanje je, svakako, i da li energetičari umeju da planiraju i zatim da uspešno upravljaju energetskim sistemima u kojima je 100% obnovljivih izvora…

Kakva će uloga skladišta energije biti u svemu tome, da li će, pored reverzibilnih hidroelektrana, baterijska skladišta biti ključna i nezaobilazna i kakvi su trendovi razvoja u toj oblasti? Može li se to uraditi bez primene vodoničnih tehnologija i ako ne može koji deo finalne potrošnje će pokriti vodonik. Da li trećinu, ili manje, ili čak više od trećine.

Transformacija energetike

Pred nama je radikalna transformacija energetike koja ne može da uspe bez primene holističkog koncepta, odnosno bez integralne energetike u najširem smislu reči. Puna digitalizacija sektora je nasušna potreba da bi se izgradila pametna energetska infrastruktura u kojoj je decentralizacija proizvodnje jedan od važnih principa, jer institucije kupac – proizvođač i energetska zadruga, odnosno mikromreža, omogućavaju da lokalno proizvedeni zeleni kWh električne energije ne opterećuju prenosne mreže.

Već se jasno ocrtava da tek komplementarnost centralizovane i decentralizovane proizvodnje može da odgovori sve izvesnijem rastu potrošnje električne energije zbog elektrifikacije sektora transporta, grejanja, industrije,… S druge strane, rebus je nerešiv bez proaktivne uloge potrošnje koja se mora prilagođavati varijabilnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i zato je tako važno razvijati oblast upravljanja potrošnjom, odnosno odziva potrošnje.

Ekološki aspekti

Globalni izazovi u području klime i zaštite životne sredine podrazumevaju da se sagledava i šira slika i složene međuzavisnosti na našoj planeti, kontinentu, uniji, energetskoj zajednici, regionu, pa čak i stambenoj zajednici. Održiva strategija rasta ne treba da je vezana s eksploatacijom istrošivih resursa. Posebno je to važno za našu zemlju i za region.

Održivost energetskog sektora ostaje trajni cilj zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru. Zbog toga će u toku ovog, i svih budućih međunarodnih savetovanja, Savez energetičara insistirati na integralističkom pristupu energetici i nastojati da takav koncept postane osnova i srpskog i regionalnog energetskog sektora.

Više informacija dostupno je na sajtu savezenergeticara.org.