Novi tender za energetsku obnovu domaćinstava neće biti raspisan u 2022. godini. Iz Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost (FZOEU) poručuju da, svakako, planiraju nastavak realizacije ovog programa u narednim godinama, ali pojašnjavaju da će preduslov za nareda objavljivanja javnih poziva predstavljati donošenje Programa energetske obnove domaćinstava za razdoblje od 2022. do 2030. godine.

„Kada Ministarstvo prostornoga uređenja, gradjevine i državne imovine bude predložilo Program i usvoji ga Vlada Republike Hrvatske, Fond će detaljno razraditi uslove poziva, u skladu s odrednicama novog Programa, planirati dostupan budžet i nastaviti sa sufinansiranjem”, odgovorili su iz Fonda.

Lančano odgađanje projekata

To je hladan tuš za mnogobrojne zainteresovane vlasnike porodičnih kuća koji su u ovoj godini računali na sufinansiranje energetske obnove, nakon poslednjeg poziva, vrednog 390 miliona kuna, raspisanog krajem 2021. godine (čiji se konačni rezultati tek očekuju). Činjenica da tendera neće biti, zapravo, znači i odgađanje planiranih projekata za spoljašne radove ili zameni stolarije.

Međutim, nadležni tvrde da će Hrvatska uskoro dobiti novi Program energetske obnove porodičnih kuća za period do 2030. godine. Zapravo, prema mišljenju nadležnog Ministarstva prostornoga uređenja, graditeljstva i državne imovine (MPGI) – to što još nije donesen, iako je još lani nacrt izrađen u širokom krugu saradnika, ne utiče na dinamiku sufinansiranja obnove porodičnih kuća.

Iz Ministarstva poručuju da građani ni na koji način neće biti zakinuti za sredstva koja su im namenjena.

„Podsećamo da je Vlada RH u julu 2021. godine donela Odluku o produžetku finansiranja – sprovođenja Programa energetske obnove porodičnih kuća za period od 2014. do 2020. godine – i za 2021. godinu, s detaljnim planom koji je važio za period do kraja 2020. Na osnovu tog plana FZOEU je raspisao i sproveo javni poziv krajem 2021. godine i tako je osiguran kontinuitet sprovođenja obnove porodičnih kuća”, objašnjavaju iz Ministarstva.

Oživljavanje programa

Na isti mehanizam, tj. novu odluku Vlade po istom principu oživljavanja starog programa, ukazuje i planirano raspisivanje poziva za energetsku obnovu porodičnih kuća oštećenih u zemljotresu. Reč je o pozivu planiranom za septembar, u vrednosti 100 miliona kuna, čije će raspisivanje i realizacija biti omogućeno odlukom Vlade.

Za vlasnike kuća koje nisu oštećene, jedna vrata se, dakle, trenutno zatvaraju, ali druga se otvaraju, jer se planirane aktivnosti iz projekata obnove preusmeravaju u projekte obnovljivih izvora energije.

Ministarstvo privrede i održivog razvoja (MINGOR) i Fond koji će objaviti navedeni poziv, najavljuju da se u septembru planira objavljivanje Javnog poziva za podsticaj OIE u porodičnim kućama. Vrednost poziva je 50 miliona kuna, čime se nastoji, kako navode iz Fonda, upotpunjavanje ranije sprovedenih mere energetske obnove.

Očigledno je da je od ključnog značaja period kroz koji već neko vreme prolazi čitav svet, jer pokazuje da je energetski sektor jedan od najosjetljivijih i da reaguje na bilo kakve promene, a potom ih prenosi, uz nezaobilazne posledice, i na druga područja.

Pritom je i pitanje hoće li aktuelna energetska kriza ubrzati tranziciju prema OIE i time osigurati veću energetsku nezavisnost. Hrvatska se odlučila da ide u prvcu OIE (u svim strateškim dokumentima to je vidljivo), zakonodavni okvir se dodatno uređuje u tom području.

Realizovani projekti

U Fondu tvrde da u svojim programima aktivno podstiču korišćenje obnovljivih izvora, pa je u 2020. i 2021. godini, uz njegovo sufinansiranje, realizovano 1068 projekata u oblasti OIE. Reč je o projektima vrednima gotovo 75 miliona kuna, za koje su isplatili 49 miliona kuna, a rezultirali su uštedama od oko 3000 t CO2. Od navedenih projekata, 677 je fotonaponskih elektrana za koje je isplaćeno oko 33 miliona kuna.

Uz to, iako su još u postupku obrade projekti primljeni na pomenuti Javni poziv za energetsku obnovu porodičnih kuća (8495 prijava građana), već i na osnovu toga se vidi veliko interesovanje domaćinstava za OIE.  Zapravo, taj poziv je uključivao i finansiranje sistema korišćenja OIE i tako je odobreno sufinansiranje za 1454 mere korišćenja OIE.

Vrednost tih projekata je oko 102 miliona kuna, pri čemu je Fond odobrio oko 51 milion kuna. Od tih projekata – 770 je fotonaponskih elektrana za porodične kuće, za koje je obezbeđeno oko 35 miliona kuna. Uz to, za podsticaj OIE u 2022. godinju Fond je obezbedio i 100 miliona kuna kroz Javni poziv namenjen pravnim osobama, objavljen u aprilu.

Preraspodela sredstava

Kada je reč o Nacrtu Programa energetske obnove porodičnih kuća do 2030. godine, usled situacije izazvane ratom u Ukrajini i energetske krize, došlo je i do određenih promena u preraspodeli sredstava. Kako navode iz nadležnog resora, u toku su konsultacije na nivou Vlade RH u vezi sa navedenim Programom, tako da će nakon potrebnih usklađivanja i dogovora, on biti upućen u proceduru usvajanja.

„Samim Programom predviđeno je sufinansiranje obnove porodičnih kuća, neoštećenih i oštećenih u zemljotresu, nacionalnim sredstvima FZOEU, dobijenim prodajom jedinica emisije gasova, sa efektom staklene bašte, putem aukcija u RH”, navode iz Ministarstva graditeljstva.

Uz korekcije na Nacrtu Programa, poznavaoci navode i da će za realizaciju biti ključna odluka o tome kako će se raspodeliti sredstva od emisije CO2. To podrazumeva dogovor između resora građevine, nadležnog za energetsku obnovu i resora privrede i održivog razvoja, nadležnog za obnovljive izvore energije.

Međutim, Planom korišćenja finansijskih sredstava dobijenih od prodaje emisijskih jedinica putem aukcija u RH od 2021. do 2025. (kao i njegovim izmenama i dopunama), od 2021. do 2025. godine predviđeno je da se za mere OIE utroši 1.036.710.120 kuna, kai i 676.051.494 kuna za mjere „Povećanje energetske efikasnosti”

Konkretna računica

U vezi s tim, iz MINGOR-a ukazuju na to da je deo predviđenog iznosa već upotrebljen kroz sprovođenje tendera – preko Fonda, u iznosu od 390 miliona kuna.

Pretpostavlja se da će u narednom periodu jačati značaj projekata za ublažavanje klimatskih promena, što uključuje i OIE. Osim već dobro poznatih programa, u Fondu ističu da postoji prostor i za razvoj onih sasvim novih, koji će osim zaštite okoline i energetske efikasnosti, obuhvatati i mere prilagođavanja klimatskim promenama.

„Upravo to je tema kojom bi trebalo da se više pozabavimo, posebno s aspekta urbanog planiranja. Sudeći po trenutnoj ceni emisijskih jedinica, sredstava za projekte će biti dovoljno, a investicije koje ćemo podsticati, obezbediće brojna radna mesta, kao i bolji kvalitet života naših građana”, zaključuju iz MINGOR-a.

Izvor: Poslovni dnevnik