Pandemija koronavirusa ubrzala je tranziciju u energetskoj industriji, smatra Francisko Starače (Francesco Starace), izvršni direktor italijanske energetske kompanije Enel, napominjući da treba rešiti niz pitanja kako bi se osiguralo da se promene odvijaju odmereno.
„Način na koji je, na primer, EU odlučila da izabere put izlaska iz krize jeste ubrzanje ove obnovljive energije i ove energetske transformacije. Rekao bih da je to prelaz, a ne transformacija. To je velika promena, koja pogađa ne samo energetsku industriju, već i … industriju uopšte. Tako da mogu da kažem da je pandemija u velikoj meri ubrzala ovaj trend“, rekao je Francisko Staračeu u intervjuu za CNBC-ov Skuawk Box Europe“ govoreći o „transformaciji energije“ i tome kako je pandemija promenila pejzaž.
Čini se da su promene u mnogim slučajevima usko povezane sa pokušajima glavnih ekonomija da se oporave od posledica pandemije.
„Evropska komisija je, na primer, opisala Evropski zeleni dogovor – plan da EU bude klimatski neutralna do 2050. godine – kao „naš spas od pandemije COVID-19“. ,Zeleni dogovor podržavaju inicijative poput Mehanizma pravedne tranzicije (JTM). Ovo ima za cilj mobilizaciju milijardi evra između 2021. i 2027. godine i fokusiranje na „regije sa najviše ugljenika, ili sa većinom ljudi koji rade u postrojenjima na fosilna goriva“, navodi Starače ukazujući da je, i pored toga što vlade širom sveta signaliziraju svoju nameru da se „odmaknu od fosilnih goriva“ i da će slediti ciljeve nulte emisije štetnih gasovae, postizanje bilo kakve značajne promene kolosalni zadatak.
Energetske kompanije još uvek otkrivaju nova naftna polja, na primer, dok u zemljama poput SAD fosilna goriva i dalje igraju značajnu ulogu u proizvodnji električne energije.
Starače posebno ističe poentu da bilo koja promena ne bi bila bez izazova.
„Transformacija je neizbežna, to će se ionako dogoditi. Rizik je da li će se to dogoditi neuredno ili na uredan način. Mislim da je rizik taj što zapravo ne uzimamo u obzir sve posledice po celu industriju i ekonomsku aktivnost u svetu. To znači da se trudimo da to postignemo na način koji stvara probleme ljudima,… što akumuliramo nejednakost u nekim delovima sveta, umesto da budemo pravedniji“, upozorio je lider Enela.
Ponovno osposobljavanje radne snage
Dok vlade širom sveta signaliziraju svoju nameru da pojačaju obnovljive energetske kapacitete u narednim godinama, izgleda da će potreba za radnim mestima u tom sektoru rasti.
Prema Globalnom savetu za energiju vetra, širenje industrije energije vetra moglo bi stvoriti 3,3 miliona radnih mesta u narednih pet godina.
U Sjedinjenim Američkim Državama Udruženje industrija solarne energije kaže da će solarnom sektoru trebati više od 900.000 radnika, ako zemlja želi da ispuni svoj cilj „100% čista električna energija“ do 2035. godine.
Američka solarna industrija je prošle godine zapošljavala više od 231.000 radnika, što je pad od 6,7% u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u nedavnom izveštaju koji su objavili SEIA, Međudržavno veće za obnovljivu energiju, The Solar Foundation i BV Research.
Govoreći za CNBC Enelov Starače je primetio da kvalifikovani ljudi u energetskoj industriji „postaju oskudna roba“. Između ostalog, istakao je važnost obuke ljudi u velikom broju.
Čist vazduh, manje buke
Tokom poslednjih nekoliko godina, vlade širom sveta nagovestile su nameru da povećaju broj električnih vozila na svojim putevima. Ovo udaljavanje od motora sa unutrašnjim sagorevanjem je već u toku.
Krajem aprila, Međunarodna agencija za energetiku saopštila je da je prošle godine registrovano otprilike tri miliona novih električnih automobila, što je rekordan iznos i porast od 41% u odnosu na 2019. godinu. Prema organizaciji sa sedištem u Parizu, ovaj skok je ukupan broj električnih automobila na drumovima povećao na više od 10 miliona, što je brojka dopunjena sa približno milion električnih autobusa, kombija i teških kamiona.
Jedna od potencijalnih koristi elektrifikacije transporta je poboljšani kvalitet vazduha, kako je primetio Starače. „Kako elektrifikujemo – to znači da istiskujemo fosilna goriva sa slike – čestice, zagađujući elementi, koji su deo našeg svakodnevnog života nestaće i kvalitet našeg života u gradovima definitivno će se poboljšati“.
Izvor: CNBC
