Zajednički cilj saradnje Srbije sa Republikom Srpskom je da budemo još brži i efikasniji u realizaciji projekata, jer povezivanje u oblasti energetike doprinosi napretku čitavog regiona, rekla je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike posle sastanka sa ministrom energetike i rudarstva Republike Srpske Petrom Đokićem.

„Izgradnja hidroelektrana na Gornjoj Drini značajna je ne samo za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, nego i za ceo region, kao što je i izgradnja Transbalkanskog koridora za prenos električne energije projekat od regionalnog značaja. Regionalna saradnja je uslov da ceo region napreduje, jer ne može jedna država da ide napred ako ne napreduju i ostali. Zato i kada govorimo o tome šta možemo da uradimo – da ljudi s obe strane Drine imaju bolji život i viši standard, ali i da ostanu da žive u svojim sredinama, govorimo jednim glasom”, rekla je Mihajlovićeva.

Srpska ministarka energetike je podsetila da su u resoru saobraćaja u prethodnom periodu završeni ili započeti mnogi zajednički projekti sa Republikom Srpskom, od izgradnje mosta Bratoljub, preko auto-puta Sremska Rača – Kuzmin, do projekta novog aerodroma u Trebinju.

„Pokazali smo da znamo kako da vodimo projekte i ono što nam je sada cilj u oblasti energetike, to je da budemo još brži i još aktivniji”, navela je potpredsednica Vlade.

Mihajlovićeva. je najavila da je u planu da se gradi i gasna interkonekcija, koja će povezati Republiku Srpsku na gasovod Balkanski tok, čija je investiciona vrednost 47 miliona evra, kao i da će u narednih sedam do deset dana biti potpisan sporazum između Srbijagasa i gasne kompanije iz Republike Srpske u vezi sa gasifikacijom na teritoriji Republike Srpsku.

„Nakon toga Vlada donosi zaključak i krećemo na obezbeđivanje sporazuma između BiH i Srbije, kako bi tu gasnu interkonekciju zaista izgradili”, rekla je Mihajlovićeva i najavila formiranje zajedničkih radnih grupa u gasnoj i drugim oblastima.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić zahvalio je potpredsednici Vlade na spremnosti da se dalje razvijaju zajednički projekti i unapređuje saradnja i naglasio da očekuje da i u oblasti energetike doprinese ostvarivanju značajnih rezultata, kao što je već uradila u resoru saobraćaja.

„Izgradnja hidroelektrana na gornjem toku Drine projekti su od velikog značaja i za Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu, a time i za Republiku Srpsku. Verujem da ćemo uskoro uspeti da nastavimo sa njihovom realizacijom, jer se svi postojeći problemi razumnim ponašanjem mogu prevazići. Za nas je veoma važna i saradnja u oblasti gasifikacije, jer je namera Republike Srpske da se poveže na gasovod Balkanski tok, koji je Srbija već izgradila na svojoj teritoriji”, rekao je Đokić ističući da su danas razrešena neka pitanja koja su bila u zastoju kada je reč o sporazumu o realizaciji gasovoda između Republike Srpske i Srbije i da je zaključeno da će direktor Srbijagasa i predstavnici Gas RES-a potpisati sporazum o saradnji na gasifikaciji Republike Srpske.

Đokić je podsetio da je strategijom razvoja Republike Srpske do 2025. godine predviđena i gasifikacija u dužini od 325 kilometara.

„Naša namera je da se povežemo na gasovod Balkanski tok, koji je Srbija već izgradila kroz svoju teritoriju. Planirano je da se gasovod gradi uz trasu auto-puta od Kuzmina do Banjaluke, odnosno Novog Grada”, rekao je Đokić.

Pozdravljajući to što je na sastanku potvrđena spremnost za nastavak realizacije energetskih projekata izgradnje hidroelektrana u gornjem toku reke Drine, pre svega HE Buk Bijela Đokić je rekao: „To je projekat od izuzetnog značaja, koji može doprineti daljem ekonomskom rastu i Srbije i BiH, a na taj način i Republike Srpske. Uveren sam da će svi problemi ili zastoji, koji prate ovaj projekat, biti otklonjeni u narednom periodu razumnim ponašanjem svih koji mogu da pomognu da se oslobodimo ovih blokada ili zastoja koje trenutno imamo”.

Kada je reč o interkonektivnim kapacitetima u oblasti električne energije, kao i o saradnji u oblasti inspekcijskog nadzora, prije svega tehničkih inspekcija Đokić je rekao da su definisani strateški interes Republike Srpske u oblasti razvoja interkonekcije prema Srbiji. Razgovaralo se i o pitanju razvoja mreže na području Ljubovija-Srebrenica, gde će biti stvoreni uslove za kvalitetnije i bezbednije snabdevanje tog područja dalekovodom snage 110 kilovolti.

Na sastanku je razgovarano i o izgradnji interkonekcije 110 kV dalekovoda između Ljubovije i Srebrenice, kao i o saradnji u oblasti inspekcijskog nadzora.

„Transbalkanski koridor, vezan, pre svega, za povezivanje Srbije u visokonaponskoj mreži je od ogromnog značaja i očekujemo da 2022. godine počne da se radi mreža ka granici sa Crnom Gorom i BiH, ali i drugi dalekovodi, za koje se radi projektna dokumentacija”, rekla je Mihajlovićeva.