Energetsko siromaštvo posebno pogađa decu perifernih i seoskih područja – uskraćuje im prava koja garantuje Ustav ove države

Poskupljenje energije, odnosno prevoza, doneće dodatno uskraćivanje prava na osnovno i srednje obrazovanje deci iz seoskih područja i perifernih zona velikih gradova. Sa dr Ksenijom Petovar, profesorkom Beogradskog univerziteta, u današnjoj emisiji razgovaramo o energetskom siromaštvu, kao i o problemu dostupnosti usluga zdravstvene zaštite i socijalne skrbi za građane koji žive van opštinskog centra, koji nemaju javni prevoz.

Energetsko siromaštvo, kao specifična forma siromaštva ima direktan uticaj na ekonomsku dobrobit domaćinstva, zdravlje njegovih članova, imovinsku bezbednost, socijalni i kulturni razvoj, uslove školovanja, obrazovanja i zadovoljavanja brojnih drugih pojedinačnih i zajedničkih potreba članova domaćinstva.

Ovo je navedeno u analizi „Energetsko siromaštvo“ autorke dr Ksenije Petovar, profesorke urbane sociologije na Beogradskom univerzitetu.

Tokom poslednje decenije, energetsko siromaštvo je često prisutna tema i u Evropskoj uniji

„U Preporukama Evropske komisije o energetskom siromaštvu energetsko siromaštvo je definisano kao „stanje u kome domaćinstvo ne može da obezbedi ključne energetske usluge i navedeno da gotovo 14 miliona stanovnika u Evropskoj uniji ne može da obezbedi potrebnu temperaturu u stanu. Dostupnost energetskih usluga (adekvatna temperatura u stanu, osvetljenje, upotreba uređaja u domaćinstvu koji koriste energiju) je preduslov dostojanstvenog života i zdravlja građana. Evropski stub socijalnih prava, usvojen u Evropskom parlamentu, Veću i Komisiji, novembra 2017. godine, definiše energiju kao ključnu uslugu koja nužno mora biti dostupna svakom građaninu, pri čemu je neophodno obezbediti različite vidove podrške ovih usluga ranjivim kategorijama stanovništva”, ukazuje u svojoj analizi profesorka Petovar.

Mediji izveštavaju da je energetsko siromaštvo u Evropi, zbog aktuelne ekonomske i energetske krize sve prisutnije. U Austriji je, na primer, već zahvatilo srednji sloj građana – sve više ljudi počelo je da razmišlja da li će i na koji način grejati svoj dom. Sa nepuna dva procenta brojstanovnika Austrije koji nije bio u mogućnosti da se adekvatno greje prošle godine porastao je ove godine na 8,4 odsto.

Govoreći o posledicama energetskog siromaštva domaćinstava u Srbiji profesorka Petovar podseća da Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Akcioni plan za energetsku efikasnost u Republici Srbiji kao jedan od ciljeva imaju smanjenje energetskog siromaštva. Pri tome Zakon definiše energetsko siromaštvo kao rezultat niskih prihoda domaćinstva, velike potrošnje raspoloživih prihoda na energija i nedovoljne energetske efikasnosti.

Profesorka Petovar, koja je do penzije predavala na Arhitektonskom i Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu ističe da, kada govorimo o energiji i potrošnji energije, po pravilu podrazumevamo upotrebu energije za grejanje i hlađenje prostora (stanova, zgrada, javnih ustanova i sl.), kuvanje, toplu vodu, osvetljenje.

Povećavaju se i troškovi prevoza

„Najčešće gubimo iz vida energiju i troškove za energiju koja je koristi i troši za prevoz / transport. Želim da skrenem pažnju da, prema podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstava učešće troškova transporta u strukturi troškova domaćinstva (Lična potrošnja: transport – Srbija) iznosi 9,1% prihoda domaćinstva (podaci se odnose na četvrti kvartal 2019. godine). Da podsetim, troškovi stanovanja, uključiv grejanje, hlađenje, električnu energiju i komunalne usluge iznose oko 16 procenata u ukupnim troškovima domaćinstva“, ističe sagovorica „Energije Sputnjika“.

Prema njenim rečima poskupljenje goriva će dovesti do značajnog povećanja izdataka domaćinstva za transport (sa sadašnjih 9,1% na preko 12 i više odsto). U okolnostima nepostojanja javnog prevoza, kao i ne-subvencioniranog prevoza za učenike osnovne i srednje škole, treba očekivati da će se povećavati broj dece koja neće pohađati ni osnovnu ni srednju školu.

„Drugim rečima, poskupljenje energije, odnosno prevoza, doneće dodatno uskraćivanje prava na osnovno i srednje obrazovanje deci iz seoskih područja i perifernih zona velikih gradova. A to su prava koje garantuje Ustav ove države. Komercijalne cene karata u javnom prevozu su već sada nedostupne za veliki broj građana. Primera radi, mesečna cena karte dnevne karte Merošina – Niš – Merošina (30 km) je 9.000 RSD“, navodi profesorka, koja je član Upravnog odbora Fondacije Centar za demokratiju.

Sa profesorkom Petovar u današnjoj „Energiji Sputnjika” razgovaramo i o problemu dostupnosti usluga zdravstvene zaštite i socijalne skrbi za građane koji žive van opštinskog centra, koji nemaju javni prevoz. Jer, veliki broj njih nema sopstveni automobil.

Pitanje je kako kaže „koliko će se povećati njihovo ukupno siromaštvo i koliko će oni biti lišeni nekih osnovnih potreba, ako budu morali da skuplje plaćaju benzin ili druge vidove prevoza do opštinskog centra (lekara, socijalne službe, administracija, potvrde i sl.)“.

Video možete pogledati ovde.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.