Energetsko siromaštvo (poznato i kao gorivno siromaštvo) prvi put je predstavljeno kao koncept u Velikoj Britaniji 2001. godine. Prema podacima Eurostata, energetsko siromaštvo (u smislu da se vlastiti dom nije mogao zagrejati zbog nedostatka novca) pogodilo je gotovo 7% domaćinstava EU u 2019. Ozbiljnost situacije uveliko varira od zemlje do zemlje. Udeo domaćinstava sa poteškoćama u grejanju bio je najveći u Bugarskoj (30,1%) i Litvaniji (26,7%). Udeo je bio iznad proseka u zemljama jugozapadne Evrope, poput Španije (7,5%) i Italije (11,1%). U Francuskoj je to bilo 6,2%(nešto niže od evropskog proseka), dok su Nemačka (2,5%) i Finska (1,8%) bile među zemljama koje su uspele značajno da to smanje.

Generalno, energetskom siromaštvu najizloženiji su samci, mladi ljudi i samohrane porodice. U celoj Evropi, otprilike jedna desetina samohranih porodica teško može priuštiti odgovarajuće grejanje.

U Evropi, tokom 2007-2019, cene električne energije za potrošače u domaćinstvima stalno su rasle. Prosečna cena po kilovat-satu porasla je sa 0,18 eura u prvoj polovini 2007. na 0,21 evra u 2019. Sa značajnim razlikama među državama članicama. Danska (0,31 EUR), Nemačka (0,30 EUR), Belgija (0,29 EUR), Irska (0,25 EUR) i Španija (0,24 EUR) pet su prvih zemalja u kojima je kilovat-sat najskuplji. Uključujući sve poreze i dažbine. S druge strane, države članice u kojima je kilovat-sat najjeftiniji su Bugarska (0,10 EUR), Litvanija 0,10 EUR), Mađarska (0,11 EUR), Rumunija (0,13 EUR), Malta (0,13 EUR) i Poljska (0,13 EUR) (Eurostat).

Pokazatelji koji se koriste za merenje energetskog siromaštva

Merenje energetskog siromaštva zahteva kombinovani pristup. To radi Opservatorija EU za energetsko siromaštvo čiji je cilj merenje, praćenje i informisanje o energetskom siromaštvu. Za procenu broja Evropljana u energetskom siromaštvu koristi se 28 pokazatelja.

Četiri glavna omogućuju utvrđivanje je li domaćinstvo u situaciji energetskog siromaštva. Dva od njih se temelje na izjavama o pristupu domaćinstava energetskim uslugama. Druga dva pokazatelja procenjuju troškove energije. U 2019. godini više od 30 miliona Evropljana smatralo je da ne mogu pravilno održavati svoje domove grejanim. Od čega 6,2% predstavlja segment onih koji ne mogu na vreme da plate svoje obaveze: grejanje, struju, gas, vodu itd. Na suprotnoj strani, 15,5 % evropskih domaćinstava veliki deo svog prihoda izdvaja za troškove energije. Reč je o porodicama koje žive u zgradama sa niskom toplotnom i energetskom efikasnošću. Njima je potrebno više grejanja da bi se postigla potrebna temperatura stana. Stoga porodice s visokim prihodima imaju proporcionalne troškove energije.

Ko pati od energetskog siromaštva u Evropi?

Glavni uzroci energetskih performansi zgrada (pogoršani krizom Covid-19) dati su lošim energetskim performansama zgrada, visokim cenama energije i niskim prihodima porodica.

Evropski građevinski fond karakteriše loš toplotni kvalitet stanovanja. Polovina zgrada izgrađena je pre 1970. godine, a njihove energetske performanse su loše.

U EU zgrade zahvataju 40% potrošnje energije u EU i 36% emisije stakleničkih gasova. Prema Institutu za performanse zgrada, 97% njih tražirenoviranje kako bi bili u skladu sa standardima energetske efikasnosti i zahtevima da postanu zgrade sa emisijama blizu nule. Međutim, stope energetske obnove ostaju oko 1% godišnje, a samo 0,2% zgrada podleže potpunoj obnovi svake godine (kako bi se smanjila potrošnja energije u zgradama za najmanje 60%).

Akcije za borbu protiv energetskog siromaštva

Evropska komisija (EK) aktivirala je različite instrumente za podršku nacionalnim i lokalnim akcijama za oslobađanje Evropljana od energetske nesigurnosti: razmenu iskustava, zakonodavstva, sredstava i instrumenata, poput nedavne strategije „Talas obnove“. U januaru 2018. godine, EU Opservatorija za energetski siromaštvo osmišljena je kako bi pomogla državama članicama u njihovim naporima da osiguraju platformu za razmenu znanja i dobre prakse. Kombinacija pokazatelja pruža korisnu osnovu za prikupljanje podataka i merenje fenomena na nivou EU. Podaci, rezultati i istraživanja, iskustvo stečeno na ovoj platformi Opservatorija EU koristi za pružanje dobre prakse, obuku i savete donosiocima odluka.

Istovremeno, platforma Interreg Europe podržava lokalne i regionalne vlade, razmenjujući iskustva u javnoj politici i pružajući finansijsku podršku za međuregionalne projekte. Tako je projekt Social Green okupio opštine i energetske agencije iz šest država članica. Omogućilo je identifikovanje instrumenata lokalne politike za ozelenjavanje sektora socijalnog stanovanja.

EK takođe razmatra pokretanje inicijative za pružanje tehničke podrške projektima socijalnog stanovanja. Ovaj projekt uključivao bi obnovu 100 vodećih okruga, što će poslužiti kao primer.

 Zakonodavne mere za podsticanje država članica na delovanje

Uredba o upravljanju Energetskom unijom predviđa da su države članice dužne podneti EK nacionalne energetske i klimatske planove i akcione planove za ispunjenje energetskih i klimatskih ciljeva. Ovi nacionalni planovi trebalo bi da uključe procenu energetskog siromaštva. Ako se proceni da je broj domaćinstava pogođenih energetskim siromaštvom značajan, država članica treba da preduzme odgovarajuće mere za rešavanje problema.

U svakom slučaju, procena EK nacionalnih planova pokazuje da nekoliko država članica ne obraća dovoljno pažnje na problem. EK zahteva sistemski pristup u borbi protiv energetskog siromaštva, umesto pribegavanja jedinstvenom akcionom planu.

EU takođe osigurava sredstva koja doprinose borbi protiv energetskog siromaštva, poput strukturnih fondova i evropskih investicionih fondova (ESI fond). U okviru programa Horizon 2020, EU je finansirala nekoliko istraživačkih projekata za testiranje inovativnih rešenja za borbu protiv energetskog siromaštva. Veće projekte podržala je Evropska investiciona banka (EIB) kroz različite aktivnosti. Evropski fond za lokalnu energetsku pomoć (ELENA, koji su razvili EIB i EK) deluje od 2000. godine i dodelio je 180 miliona evra za projekte energetske efikasnosti u zgradama i transportu, mobilizujući ukupno 6 milijardi evra ulaganja. Ovaj mehanizam pruža stručnu pomoć pri postavljanju lokalnih projekata.

EIB je takođe stvorila finansijski instrument, „Pametno finansiranje pametnih zgrada“, koji koristi subvencije EU -a kao kolateral za podsticanje privatnih ulaganja u obnovu stambenih zgrada i pomaže 3,2 miliona domaćinstava da izađu iz energetskog siromaštva. EK takođe namerava da ojača pristup privatnom finansiranju za obnovu zgrada kao deo buduće strategije’Talas obnove’ koji je predstavila Komisija predsednice Von der Lejen trebalo bi da bude veliko otkriće u borbi protiv energetskog siromaštva. Postavlja okvir za ubrzanje celokupne obnove zgrada sa lošom energetskom efikasnošću u Evropi ima za cilj obnovu 35 miliona građevinskih jedinica do 2030.

Napomena: Prikaz analize koju je o energetskom siromaštvu u Evropi objavio magazin Energy Industry Review.

Izvor: AERS