Enzimi i aditivi udruženi protiv mikroplastike

Naučnici su, izgleda, rešili problem stvaranja mikroplastike tokom razgradnje plastične ambalaže. Prema najnovijoj analizi, dodavanje enzima i razgradivih aditiva u materijal dovodi do njegovog brzog raspadanja bez stvaranja mikroplastike.

Prstohvat enzima i malo razgradivog aditiva ubačeni unutar polimera mogu učiniti plastičnu ambalažu potpuno razgradivom, bez stvaranja mikroplastike.

Prema nedavno objavljenoj analizi u časopisu Nature, koju je sa kolegama objavila Ting Ksu (Xu), pri umerenoj temperaturi plastika obogaćena enzimima se rastvarala u kompostu ili običnoj vodi u roku od jednog do nedelju dana.

„Biorazgradivost nije jednaka i razlaganju u kompostu“, kaže Ksu, naučnik za polimere sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji, iz Nacionalne laboratorije Lawrence Berkli. U kompostu koji nabavlja za baštu svojih roditelja često pronalazi komade biorazgradive plastike. Većina biorazgradive plastike odlazi na deponije, gde uslovi nisu odgovarajući, pa se ova vrsta plastike često razgrađuje istom brzinom kao i uobičajena plastika.

Ugradnja enzima u biorazgradivu plastiku treba da ubrza razgradnju. Ali, taj proces često nehotice stvara potencijalno štetnu mikroplastiku, koja se pojavljuje u ekosistemima širom sveta. Enzimi se skupljaju i nasumično odrezuju molekularne lance plastike, što dovodi do nepotpunog raspada. „Gore je nego ako ih uopšte ne degradirate“, kaže Ksu.

Njen tim je dodao pojedinačne enzime u dve biorazgradive plastike, uključujući polilaktičku kiselinu, koja se obično koristi u pakovanju hrane. Ubacili su enzime zajedno sa drugim sastojkom, razgradivim aditivom, koji je Ksu prethodno razvila, što je obezbedilo da se enzimi ne skupljaju i ne raspadaju. Enzimi su sprečili stvaranje mikroplastike.

Niti novog plastičnog materijala potpuno se razgrađuju posle nekoliko dana provedenih u vodi (desno)

Dodavanje enzima obično čini plastiku skupom i ugrožava njena svojstva. Međutim, enzimi koji su proučavani u ovoj studiji čine samo 0,02 procenta težine plastike, dok je plastika čvrsta i fleksibilna, kao ona koja se obično koristi u kesama za namirnice.

Tehnologija nije primenjiva na svim vrstama plastike, jer njihove molekularne strukture variraju, međutim tim Ting Ksu radi na prevazilaženju. Ksu je podnela patentnu prijavu za ovu tehnologiju, a takođe je u planu i komercijalizacija. „Želimo da ovo bude u svakoj prehrambenoj prodavnici“, kaže ona.

Izvor: ScienceNews

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti