Crna Gora je jedina zemlja u regionu koja već četiri godine uspeva da zadrži stabilnu cenu električne energije, uprkos globalnom rastu troškova i cenama energenata.

Jedan od ključnih razloga leži u strateškim ulaganjima u domaće kapacitete kroz projekte Solari 3000+/500+ i 5000+, SE Željezara, SE Vrtac, SE Kapino Polje, SE Krupac, SE Štedim i SE Gračanica, koje sprovode, ili će sprovoditi, ćerke firme EPCG-SOLAR-GRADNJA i EPCG-ŽELJEZARA. Što imamo više novih izvora električne energije, imaćemo stabilnije cene.

Ovi programi predstavljaju primer kako se domaćim znanjem i radom može ostvariti veća energetska nezavisnost i ekonomska stabilnost. Naravno, postoje i značajni drugi projekti koji se realizuju (Gvozd1, Gvozd2, 8. agregat, Kruševo, valorizacija voda Nikšićkog polja, BESS…), ali u ovom tekstu dajemo osvrt na izgradnju solarnih elektrana i ulogu Solar gradnje u realizaciji tih projekata.

Da bi analiza bila korektna, daćemo tabelu šta su do sada uradile EPCG i njena ćerka firma EPCG-Solar-Gradnja.

U sledećoj tabeli prikazani su finansijski pokazatelji izgradnje ovih solarnih elektrana.

Rekordni rezultati i konkretne brojke

Zahvaljujući projektima Solari 3000+/500+ i 5000+, Crna Gora danas ima blizu 100 MWp instalirane solarne energije.

Samo kroz glavne programe postavljeno je preko 8.600 solarnih sistema, dok su industrijski projekti poput Željezare, Vrtca i Kapinog Polja dodali više od 14 MWp.

To Crnu Goru svrstava među najbrže rastuće zemlje u regionu u oblasti obnovljivih izvora energije.

Svi su na dobitku – EPCG, potrošači i država

Efekti ovih projekata su merljivi i višestrani:

• EPCG ostvaruje više od 11 miliona evra koristi, jer oslobođenu energiju može plasirati na tržište po višim cenama.

(Oslobođena energija predstavlja količinu električne energije koju EPCG više ne mora isporučivati potrošaču, jer on proizvodi sopstvenu, pa se ta energija može prodati na tržištu po višoj ceni. Do sada je EPCG snabdevala potrošače iz hidro i termoelektrana po ceni od 43 €/MWh, dok se sada ta energija izvozi po prosečnoj tržišnoj ceni od 130 €/MWh.)

• Potrošači ostvaruju skoro 6 miliona evra direktnih ušteda, jer značajan deo potrošnje pokrivaju sopstvenom, praktično besplatnom energijom.
• Državni budžet prihoduje gotovo 14 miliona evra kroz poreze, doprinose i PDV.
• EPCG-Solar-Gradnja, iako s privremenim minusom od 5 miliona evra u 2022. i 2023. godini, omogućila je da se projekti realizuju i da društvena korist višestruko premaši uloženo.

U ovoj analizi namerno nismo uzimali u obzir efekte smanjenja emisije CO₂, gde 1 tona na berzi ima vrednost od 78 €, a ona je ekvivalent 1 MWh. Proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjuje emisiju CO₂ za 131.132 tone i može predstavljati uštedu od preko 10 miliona evra.

Takođe nismo analizirali prihode dobavljača opreme, koju je EPCG prosleđivala potrošačima sa 0% marže.

Eko fond – povraćaj sredstava građanima

Dodatno, EPCG po osnovu emisije CO₂ godišnje uplaćuje gotovo 9 miliona evra u Eko fond.

Na osnovu postignutog dogovora između EPCG i Eko fonda, deo tih sredstava vraća se građanima kroz subvencije od 20% na ugradnju solarnih sistema.

Time EPCG praktično pretvara sredstva izdvojena zbog emisija u direktnu podršku građanima i podsticaj energetskoj tranziciji.

Ovaj model pokazuje da EPCG ne samo da ulaže u zelene tehnologije, već i vraća deo tih sredstava građanima, čime čitav sistem postaje ekonomski i društveno zaokružen.

Investicija koja stvara vrednost

Imajući sve ovo u vidu, može se jasno reći da svaki uloženi evro u EPCG-Solar-Gradnju donosi više od pet evra društvene koristi.

To je model investicije koji se retko viđa u energetskom sektoru.

EPCG-Solar-Gradnja je 2024. godinu završila pozitivno, a očekuje se da će tako biti i u 2025. godini.

Zapošljavanje nije trošak, već investicija u budućnost

EPCG-Solar-Gradnja zapošljava oko 500 radnika, što odražava realan obim posla, a ne administrativno širenje.

Radi se o projektima koji obuhvataju više od 8.000 lokacija širom Crne Gore – domaćinstava, firmi i industrijskih pogona.

Takav obim posla zahteva timove inženjera, montera, električara i servisera koji svakodnevno rade na terenu.

Za razliku od centralizovanih elektrana, solarni projekti zahtevaju na desetine ekipa koje rade istovremeno, zbog čega je broj zaposlenih ne samo opravdan, već i nužan za održavanje dinamike i kvaliteta radova. Svako od tih radnih mesta doprinosi i budžetu države – kroz poreze, doprinose i potrošnju.

Samo po osnovu poreza i doprinosa na zarade, EPCG-Solar-Gradnja je u budžet Crne Gore uplatila više od 4,5 miliona evra.

Zapošljavanje u Solar gradnji, dakle, nije trošak, već investicija u domaću stručnost i energetsku budućnost Crne Gore.

Domaća kompanija, domaće znanje

EPCG-Solar-Gradnja je dokaz da Crna Gora ima kapacitet da samostalno realizuje energetske projekte bez stranih izvođača, po sistemu „ključ u ruke“.

Ovim projektima stvoren je lanac domaće vrednosti – od nabavke opreme do instalacije i održavanja.

To znači da svaki evro uložen u solarne projekte ostaje u Crnoj Gori, jačajući lokalnu ekonomiju i zapošljavanje.

Možda je neko želeo i nadao se da će se nastaviti primena sistema povlašćenih proizvođača, i da samo privilegovani pojedinci mogu proizvoditi električnu energiju i ostvarivati milionske zarade na štetu potrošača, EPCG i budžeta Crne Gore.

To vreme je prošlo – danas svaki potrošač može postati proizvođač električne energije, što nas čini posebno ponosnim.

Zaključak

Projekti Solar gradnje i EPCG nisu partijski, već ekonomski, društveni i razvojni poduhvati.

Njihovi rezultati su vidljivi i merljivi: EPCG ostvaruje dodatne prihode, građani plaćaju manje, a država puni budžet.

Zahvaljujući ovim programima, Crna Gora postaje energetski nezavisnija i otpornija na globalne šokove cena električne energije.

Zato treba jasno reći – EPCG-Solar-Gradnja nije problem, već rešenje.

To je model kojim domaće znanje i rad postaju pokretač energetski nezavisne Crne Gore.