Ukupna investiciona ulaganja Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) prošle godine su iznosila 42,66 miliona evra, što je za oko 4,7 miliona manje nego godinu ranije kada je investirano 47,3 miliona evra.

Od te sume, 16,13 miliona se odnosi na obnovljive izvore energije, na proizvodnju je potrošeno 15,2 miliona, za razvoj i inženjering je investirano 11,9 miliona….

To je pokazao zvanično dostupni Izveštaj o stanju u energetskom sektoru za 2023. godinu koji je pripremila Regulatorna agencija za energetiku i regulisane komunalne delatnosti (REGAGEN), čiji je predsednik Odbora direktora Branislav Prelević.

Za rekonstrukciju HE “Perućica” osam miliona

“Što se tiče izvršenih ulaganja u proizvodnju u toku 2023. godine ukupno je uloženo 15.270.303, od čega se najznačajnije investicije odnose na ekološku rekonstrukciju TE ‘Pljevlja’ (12,46 miliona), dok je ostatak novca uložen u remont blok transformatora 2T1 u HE ‘Piva’, rekonstrukciju mHE ‘Rijeka Mušovića’, ‘Lijeva Rijeka’, ‘Šavnik’, ‘Rijeka Crnojevića’, ‘Podgor’ i rekonstrukciju rashladnog sistema u HE ‘Perućica’. Pored navedenih ulaganja, tokom 2023. godine je uloženo 16.135.428 evra u Direkciju za obnovljive izvore, odnosno u projekte ‘Solar 3000+’ i ‘Solar 500+’, koji se odnose na ugradnju fotonaponskih sistema i malih elektrana na individualne objekte”, navodi regulator.

U projekte u okviru Direkcije za razvoj i inženjering, najznačajnije investicije u okviru ove celine EPCG odnosile su se na ulaganja u rekonstrukciju i modernizaciju HE “Perućica” (8.046.109), rekonstrukciju i modernizaciju HE “Piva” (429.396) i ulaganja u nastavak projekta korišćenja i fazne rekultivacije deponije “Maljevac” u TE “Pljevlja” (556.474).

“Preostala ulaganja u okviru Direkcije za razvoj i inženjering od 2.162.055 odnose se na pripremu tehničke dokumentacije i izradu idejnih projekata, analiza i studija u vezi sa sledećim projektima VE ‘Gvozd’, HE ‘Komarnica’, HE ‘Kruševo’, SE ‘Brana Slano’ i ‘Brana Vrtac’, SE ‘Vilusi’, gasne elektrane. Ukupna sredstva uložena u projekat VE ‘Gvozd’ u toku 2023. godine iznosila su 1.081.042. Do pomaka je došlo potpisivanjem ugovora o korporativnom zajmu između EBRD, EPCG i projektne kompanije ‘Green Gvozd’ za finansiranje realizacije projekta VE ‘Gvozd’. Kredit u vrednosti od 82 miliona predstavlja najveći kredit koji je ova banka realizovala u Crnoj Gori, a novcem obezbeđenim ovim kreditom će biti omogućeno finansiranje kupovine, izgradnje i rad nove kopnene vetroelektrane snage 55 MW u okolini sela Gvozd u Opštini Nikšić, čijom izgradnjom bi se ubrzala dekarbonizacija i energetska tranzicija Crne Gore. Pored ove investicije, EPCG vrši analize novih mogućnosti za izgradnju vetroelektrana, pod čijom su pažnjom lokacije u više opština na severu zemlje (Nikšić, Šavnik, Žabljak, Kolašin, Bijelo Polje, Mojkovac i Pljevlja)”, piše u izveštaju.

Imovinski odnosi i javne nabavke smanjili investicije CEDIS-a

Kada je u pitanju Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), ova energetska kompanija prošle godine je imala, navodi regulator, ukupne investicije od 14.517.681 evra, dok im je za tu godinu odobreno ulaganje od 36,87 miliona evra.

“Pored investicija čija je realizacija planirana za 2023. godinu, CEDIS je uložio i 4.762.635 evra, po osnovu investicija čija je realizacija bila predviđena drugim investicionim planovima za prethodne godine. Osim ovih ulaganja, CEDIS je 2023. godine otkupio elektroenergetsku infrastrukturu u vrednosti od 4.730.988 evra predviđenu za 2023. godinu, kao i infrastrukturu u vrednosti od 140.999 evra predviđenu za prethodne godine. lnvesticije u primarnu, sekundarnu mrežu, AMR i merna sredstva i ostala osnovna sredstva je realizovan u manjoj vrednosti od planirane dominantno zbog problema u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa i sprovođenju postupaka javnih nabavki”, pojašnjeno je u izveštaju.

Prošle godine je proizvedeno 4.046,71 GWh električne energije, i kako navodi regulator, uočava se da je proizvodnja TE “Pljevlja” dominantna u energetskom miksu i predstavlja 37,64 odsto ukupno ostvarene.

Od 4.730.988 evra koliko se odnosi na otkup infrastrukture CEDIS-a, 2.616.866 je potrošeno na 12 postrojenja (35kV) koja su deo distributivnog sistema, a nalaze se u objektima Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), po osnovu kojih je izvršena primopredaja i razgraničenje imovine.

“Niži stepen realizacije otkupa, kako navodi CEDIS, uslovljen je višegodišnjim problemom nemogućnosti vlasnika infrastrukture da obezbede propisanu dokumentaciju za otkup, a zatim i znatnim skokom procenjene vrednosti infrastrukture u odnosu na planiranu”, navodi se u izveštaju.

Problemi CGES-a

CGES je, kao operator prenosnog sistema električne energije, od 39 investicija koje mu je Agencija odobrila za prošlu godinu u vrednosti od 31 milion evra, investirao 11,5 miliona

“Pored investicija čija je realizacija planirana za 2023. godinu, CGES je uložio i 727.493 evra, po osnovu investicija odobrenih za prethodni period. Investicijama su obuhvaćeni projekti razvoja prenosnog sistema električne energije usmereni na obezbeđenje sigurnije, pouzdanije i kvalitetnije usluge prenosa električne energije, kao i na obezbeđenje uslova za priključenje novih objekata za proizvodnju električne energije. Glavni razlozi zbog kojih je realizacija investicija u 2023. godini niža od plana tiču se nedostatka prostorno-planskih dokumenata, tenderskih postupaka koji su iziskivali više vremena od planiranog (priprema tenderske dokumentacije, izbor izvođača radova, potreba za izmenama planova javnih nabavki zbog rasta cena materijala i radova na tržištu), rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, problema sa otkupom zemljišta i infrastrukture i sprovođenjem tendera”, navodi se u izveštaju.

Od uvođenja podsticaja za investicije, zaključno sa 2023. godinom realizovane su investicije u sistem ukupne vrednosti od oko 513 miliona evra, od čega se oko 282 miliona evra odnosi na ulaganja u distributivni sistem, a oko 231 miliona evra na ulaganja u prenosni sistem električne energije.

“Navedene investicije su realizovane uz neznatan rast cena za korišćenje sistema. Mrežarina je 2011. godine iznosila 12,02 evra, što je predstavljalo 52,3 odsto ukupnog prosečnog računa za električnu energiju za domaćinstva sa dvotarifnim merenjem dok je 2023. godine iznosila 13,60 evra, odnosno 48,94% ukupnog prosečnog računa za električnu energiju za navedenu kategoriju kupaca. Dakle, i pored ulaganja od pola milijarde evra, u periodu od 2011. do 2023. godine ostvaren je neznatan rast mrežarine, a njen udeo u ukupnom prosečnom računu se smanjio”, konstatovano je u izveštaju.

Elektroenergetski sistem Crne Gore na kraju 2023. godine obuhvatao je 50 elektrana i 21.628,94 kilometara prenosne i distributivne mreže rasprostranjenih preko čitave države, koji opslužuje ukupno 435.618 kupaca.

Solarna elektrana “Čevo” jedini proizvodni objekat priključen na sistem nakon 2021.

Proše godine je u probni rad puštena SE “Čevo” instalisane snage 3,25 MW kojoj je Agencije izdala licencu za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije u ovoj godini čime je ona postala jedini proizvodni objekat priključen na elektroenergetski sistem Crne Gore nakon 2021. godine.

“Na distributivni sistem priključeno je 2.386 novih kupaca – proizvođača, čime ova kategorija dostiže ukupan broj od 2.632 kupca – proizvođača instalisane snage od 13,77 MW. Na kraju 2023. godine, ukupna instalisana snaga svih elektrana u Crnoj Gori, uključujući kupce – proizvođače, iznosila je 1.067,238 MW”, navodi regulator.

Prema podacima iz izveštaja u elektroenergetskom miksu Crne Gore, u ukupnom instalisanom proizvodnom kapacitetu, hidroelektrane uzimaju učešće od 66,05% (704,904 MW), termoelektrane – 21,08% (225 MW), vetroelektrane – 11,06% (118 MW), a solarne elektrane – 1,81% (19,334 MW).

“U Crnoj Gori, proizvodnja električne energije prvenstveno zavisi od hidroelektrana, kod kojih je tokom 2023. godine zabeležen rast proizvodnje”, konstatuje regulator.

Izvor: Vijesti