Činjenica da su cene gasa ove godine u Evropskoj uniji bile i 10-11 puta veće u odnosu na 2020. godinu, kao i da su cene električne energije za domaćinstva dva do tri puta više u odnosu na period od pre dve godine, najbolje ilustruje šok koji se desio na evropskom energetskom tržištu, ponajviše izazvan ratom u Ukrajini i obustavom isporuke gasa Rusije Evropskoj uniji.

U Velikoj Britaniji se, krajem ove i početkom naredne godine, očekuju i do pet puta više cene, nego u prvoj polovini prošle godine. Tako će, na primer, britansko domaćinstvo koje je za račune za električnu energiju godišnje izdvajalo, u proseku, oko 1.200 funti, ove godine za istu potrošnju izdvojiti preko 5.000 funti (mada je nova britanska premijerka Tras obećala da će cifru ograničiti na oko 3.000 funti, subvencijom). Što se tiče cene električne energije za industriju, u Francuskoj je ovog leta za proizvodnju tone aluminijuma, primera radi, trebalo platiti 8.000 evra, samo za električnu energiju, a u Nemačkoj u julu 10.000 evra po toni (u septembru je ta cifra opala na 4200 evra/t). Inače, u normalnim uslovima cena električne energije učestvuje 35-40% u ukupnoj proizvodnoj ceni aluminijuma (700-800 USD /toni).

Posledice po industriju

Iz tog razloga je u Evropskoj uniji ove godine proizvedeno preko milion tona manje primarnog aluminijuma i ta proizvodnja je na najnižem nivou od 1973. godine (ispod 3 miliona tona /godišnje). Tokom ove zime očekuje se zatvaranje još oko pola miliona tona godišnje proizvodnje aluminijuma samo u Evropi, kao i brojnih drugih industrija, velikih potrošača električne energije i gasa: cementa, čelika, veštačkih đubriva…

Zato ni elektroliza Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), nažalost, nije mogla da izbegne sudbinu nekoliko evropskih elektroliza koje su, takođe, obustavile proizvodnju.

Značaj doprinos EPCG ekonomskoj stabilnosti zemlje

Crna Gora je, za sada, pošteđena od razarajućeg uticaja energetske krize i rekordnog rasta cena električne energije na evropskim berzama. Nije preterano reći da je EPCG ove godine, time što nije povećavala cenu električne energije, spasila crnogorsku privredu i građane od osetnog poskupljenja i restrikcija.

Napokon, EPCG je zaslužna za uspešnu turističku sezonu, stabilno funkcionisanje sistema snabdevanja i dala je značajan doprinos stabilnosti ekonomskog sistema u situaciji kada su cene gotovo svih artikala na domaćem tržištu porasle – bilo zbog toga što su iz uvoza ili zbog rasta cena nafte ranije ove godine.

Uz rekordne cene energije i rekordna suša

Ova godina je izuzetna što se tiče energetske situacije na gotovo celom evropskom kontinentu: sa jedne strane, rat u Ukrajini je izazvao enorman rast cena gasa i električne energije, a sa druge – višedecenijska rekordna suša uzrokovala je znatno manju proizvodnju električne energije iz hidroelektrana.

To je nateralo pojedine države, kao, na primer, Nemačku, da ponovo aktiviraju proizvodnju iz termoelektrana i tako koliko-toliko ublaže negativne posledice energetske krize na industriju i ukupno ekonomiju države.

Propuštene šanse za nove energetske kapacitete

Zato je prava šteta što Crna Gora nije izgradila bar jedan veći energetski objekat tokom protekle decenije, a mogla je i dva. Tu, pre svega, mislim na hidroelektranu Komarnica i na drugi blok Termoelektrane Pljevlja. Naime, u ovoj  i narednim godinama, samo od rada nove termoelektrane korist bi rezultirala stabilnim energetskim sistemom, bez uvoza električne energije tokom letnjih meseci i u uslovima rekordne suše i donela Elektroprivredi i Crnoj Gori nekoliko stotina miliona evra prihoda godišnje i u ovoj i u, bar pet, narednih godina.

Zanimljivo je istaći da bi se ukupna investicija u Drugi blok isplatila samo u toku ove godine i to za manje od godinu, uzevši u obzir trenutne cene energije na evropskom tržištu. Čak i da se zatvori i obustavi proizvodnja iz nje, iz ekoloških razloga, recimo 2025. godine, ona bi u međuvremenu otplatila sebe i zaradila preko milijardu evra čistog profita.

Privatizacija bez obavezujućih investicija

U međuvremenu, novoizgrađeni kapaciteti iz obnovljivih izvora energije bili bi dovoljni da nadomeste eventualno zatvaranje termoelektrane. Nažalost, nedostajalo je znanja i vizije da Drugi blok Termoelektrane i HE Komarnica davno budu izgrađeni i sada korišćeni.

Važno je istaći i činjenicu da privatizacija Elektroprivrede nije obavezivala tadašnji menadžment Kompanije, koji je konstituisala italijanska kompanija A2A,  da investira u nove energetske kapacitete, a to je osnova i suština svake privatizacije. Slično je bilo i sa Železarom Nikšić i KAP-om.  Moram da priznam da me iznenađuje odsustvo reakcije inostranih predstavnika u Crnoj Gori na ove pojave – posmatraju i ćute, umesto da su posavetovali Vladu i ukazali na propuste.

Rekordne investicije u termoelektrane u Kini

Navešću samo nekoliko činjenica u vezi sa izgradnjom termoelektrane: Drugi blok Termoelektrane imao bi snagu od oko 250 MW više od postojeće termoelektrane. Kina, trenutno, gradi termoelektrane kapaciteta 38.4 GW, a do 2025. godine planira da izgradi 246,8 GW snage iz termoelektrana, što je gotovo hiljadu puta veća snaga od Drugog bloka Termoelektrane Pljevlja. Ovo, iako se Kina obavezala na limitiranje emisije CO2 gasova do 2030. i potpunu karbonsku neutralnost do 2060. godine. Naime, kineski stratezi su zaključili da ogromna i brzorastuća kineska ekonomija mora da nastavi da se razvija i ne sme da stagnira, a jedini izlaz za brzo rešenje nedostatka energije je gradnja termoelektrana. Uprkos tome što je Kina istovremeno i najveći proizvođač energije iz vetra i sunca na svetu i najveći investitor u obnovljive izvore energije na svetu. Takođe, važno je napomenuti da su sve novoizgrađene termoelektrane (na ugalj) opremljene savremenim sistemima tzv. CCUS koji smanjuju emisiju CO2 na minimum i skladište ga.

Ubrzati procedure

Osim projekta Solari ( 500+ , 3000+, 5000+, 10000+), dobro bi bilo da se ubrza početak gradnje vetroelektrane Gvozd (72 MW), čije je puštanje u rad planirano do kraja 2023. godine. Iz tog  razloga, Vlada i resorna ministarstva trebalo bi da hitno predlože zakonska rešenja kako bi se ubrzala procedura i izbegle prepreke (ekološka regulativa, imovinske i ostale prepreke i usporivači), a kako bi se odmah pristupilo gradnji i postavljanju vetrogeneratora. Isto važi i za početak gradnje HE Komarnica.

Treba shvatiti i prihvatiti ( primer Nemačke sa restartovanjem termoelektrana to potvrđuje), da su investicije u energetske sisteme neophodne. Zato je potreban kompromis sa ekološkim i ostalim NVO organizacijama i ekološkim propisima kada je u pitanju ekološka zaštita biljnog i životinjskog sveta, kako to ne bi bila prepreka za gradnju energetskih objekata. Posebno, ukoliko je u pitanju funkcionalnost celog energetskog sistema i ukupne ekonomije države. Pogotovo ako se radi o izmeštanju životinja ili manjem potapanju, uglavnom, nižeg rastinja, a ne uništenju.

Ulaganja u energetiku su prioritet

Rukovodstvo EPCG je, u više navrata, od samog početka svog mandata, tražilo od Vlade da se investicije u energetske izvore proglase projektima od prioritetnog javnog interesa, kako ne bi dolazilo do zastoja i usporavanja u početku i toku gradnje. Samim tim, sadašnji menadžment EPCG ne može biti odgovoran za deficit i uvoz električne energije, a posebno ne u uslovima enormnih suša i pada rezerve u hidroakumulacijama.

Naprotiv, pokretanje projekta Solari 3000+ i 500+ od strane sadašnjeg rukovodstva EPCG je od izuzetnog značaja za eliminisanje deficita na domaćem tržištu, moguć već do narednog leta.

Preporučio bih, u cilju boljeg iskorišćenja i veće efikasnosti sadašnjih i budućih solarnih i vetro elektrana, da se krene u projekat instalacije jednog baterijskog kompleksa, za skladištenje energije, kapaciteta/snage od minimum 50 MW. To bi omogućilo da se efikasnost korišćenja energije sunca i vetra duplira, tj. sa oko 30% na preko 60% instalisanih kapaciteta.

Baterijski kompleks bi obustavio uvoz električne energije

Ovi baterijski kompleksi su do nedavno bili veoma skupi i nisu imali široku primenu (najviše u Australiji i SAD, Kaliforniji za napajanje sistema koji nisu imali kvalitetno alternativno napajanje), ali troškovi u poslednje vreme naglo padaju i u uslovima enormnog rasta cene električne energije imaju svoju ekonomsku opravdanost. Samo ovaj jedan baterijski kompleks, ukoliko bi se instalirao i pustio u rad do naredne turističke sezone, omogućio bi da Crna Gora ili znatno smanji ili potpuno obustavi uvoz električne energije, tokom cele godine. Cena ovog baterijskog kompleks je oko 500 US$ po KWh, sa tendencijom daljeg pada, a to iznosi oko 25 miliona US$ za snagu od 50 MW.

Takođe, u ovom kontekstu, dobro bi bilo imati strategiju za puštanje u rad novih obnovljivih energetskih izvora (vetar, sunce, hidro) do 30. aprila naredne godine, u smislu – što više to bolje.

Za efikasno upravljanje resursima

Koliko će novih energetskih kapaciteta biti spremno do kraja aprila naredne godine?

Potrebno je ustanoviti prepreke i ograničenja, ako ih ima, koje bi usporile puštanje u rad novih izvora/postrojenja i definisati metode i načine da se to prevaziđe. Koordinacija između EPCG, Vlade i ministarstava mora se intenzivirati i poboljšati u tom domenu. Sadašnji i naredni period iziskuje brzo reagovanje i efikasno upravljanje resursima i ponajbolje potvrđuje izreku – vreme je novac. Važno je naglasiti i prihvatiti hitnost investicija i puštanje u rad novih izvora energije, gde god je moguće i što pre.

Kada ispuni ove ciljeve, kada Crna Gora postane energetski nezavisna i bude u stanju da u kontinuitetu izvozi električnu energiju, a pri tom je ne uvozi, to će biti i prekretnica ka budućem ubrzanom ekonomskom razvoju i otvoriće vrata za novi razvoj industrije. Elektroprivreda Crne Gore ima ključnu ulogu u tom razvoju.

(Napomena: Goran Đukanović je savetnik predsednika Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore)