Vlada Crne Gore dala je saglasnost Elektroprivredi (EPCG) da sa 10 miliona evra pokrije prošlogodišnji gubitak Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS), jer toj državnoj kompaniji preti stečaj, ako joj se ne pomogne. Prema dokumentaciji dostupnoj Vijestima, to će biti urađeno kroz „knjižna odobrenja” – retroaktivno, odnosno, umanjiće se iznosi faktura koje je CEDIS već platio EPCG za period od aprila 2021, do početka ove godine.

Gubitak CEDIS-a u prošlog godini iznosio je 10,9 miliona evra, dok je EPCG ostvarila rekordnu dobit u istoriji kompanije od 45 miliona evra. EPCG je vlasnik CEDIS-a.

Odlazeća Vlada odluku je donela u petak, u kasnim večernjim satima, na elektronskoj sednici o kojoj nije obavestila javnost. Odluka nije predlog resornog Ministarstva kapitalnih investicija (MKI), zato što taj resor nije dobio uverenje od EPCG da je pitanje retroaktivnog izdavanja knjižnog odobrenja razmotreno sa svih važnih aspekata, a ne postoji izveštaj treće nezavisne strane koja bi to potvrdila. Iz tih razloga je resor Mladena Bojanića na Vladu preneo donošenje odluke, u skladu sa predlogom rukovodstva EPCG. Stav MKI je i da će državni budžet ostati bez dela pripadajućih poreza.

U materijalima za sednicu su i zaključak Odbora direktora EPCG od 24. marta ove godine, koji je dostavljen MKI na razmatranje, odgovor tog resora od 28. marta i dopis Odbora direktora EPCG od 31. marta.

Pokriće finansijskih gubitaka od javnog interesa

U Zaključku Odbora direktora od 24. marta navodi se da je njihov predlog da Vlada, kao većinski akcionar, a prema članu 213 Zakona o energetici, da saglasnost i ovlašćenje rukovodstvu EPCG za donošenje odluke na osnovu koje bi se odobrilo knjižno odobrenje na ispostavljene fakture za pokriće finansijskih gubitaka, nastalih zbog ekstremnog porasta cena struje i poremećaja na tržištu u poslovanju CGES-a za period od aprila 2021. godine.

„Obezbeđenja likvidnosti ove firme u cilju nesmetanog vršenja funkcija je u javnom interesu, kako bi se građanima i privredi obezbedilo sigurno pouzdano, bezbedno i kvalitetno snabdevanje strujom”, piše u zaključku Odbora direktora EPCG.

U odgovoru MKI na ovaj zaključak se navodi da Odbor direktora nije naveo koja bi se cena uzela kao donja granična vrednost i po kom osnovu, niti iznos knjižnih odobrenja po godinama.

„Ako se vodimo informacijama sa našeg poslednjeg zajedničkog sastanka da se knjižna odobrenja izdaju na fakturisane gubitke struje u distributivnoj mreži i to za razliku između više tržišne cene i cene odobrene od Regulatorne agencije za energetiku od 53,39 evra/MW, predočena nam je vrednost knjižnog odobrenja od 9,5 miliona za 2021. godinu”, konstatuje MKI , naglašavajući da bi to imalo direktan negativni efekat po budžet u 2022. godini, po osnovu manjeg priliva – po osnovu poreza na dobit u iznosu od 900.000 evra, poreza po odbitku od oko 1,5 miliona i raspodele dividende – približno 7,1 milion evra, od kojih državi pripada oko 98 odsto.

(Ne)likvidnost CEDIS-a u 2021. godini

Kako se dalje navodi, prema preliminarnim informacijama koje je CEDIS dostavio MKI (Odeljenju za upravljenja korporativnim komunikacijama), ta kompanija je u 2021. godini ostvarila gubitak od oko 10,9 miliona evra.

„Pozitivna EBITDA od 15,2 miliona, neto obrtna imovina je 15,4 miliona sa stanjem gotovine od 13,5 miliona i zadvoljavajućim koeficijentom likvidnosti. Imamo informaciju da je CEDIS uredno izmirivao obaveze prema EPCG tokom 2021. godine. Na osnovu ovih informacija zaključujemo da CEDIS prošle godine nije imao problema sa likvidnošću, tako da nije neophodno retroaktivno reagovati za 2021. godinu”, navode iz MKI.

U prilog ovome Ministarstvo navodi činjenicu da su finansijski izvještaji CEDIS-a sa ostvarenim gubitkom od 3,5 miliona, od kraja septembra prošle godine, već javno dostupni. Ostvareni gubitak biće pokriven iz budućih dobitaka koji su uvećani i za nadoknadu po osnovu korekcije troškova koje određuje Regulatorna agencija za eneretiku na osnovu izveštaja o utvrđivanju iznosa korekcije regulatorno dozvoljenog prihoda i cene korišćenja distributivnog sistema u periodu od 2023. do 2025. godine.

MKI je konstatovao da su poremećaji na tržištu i dalje prisutni i da nema naznaka da će se u kratkom roku otkloniti, zbog čega je neophodno da se hitno reaguje, jer se iz finansijskog plana CEDIS-a za 2022. vidi da likvidnost firme može biti ugrožena.

„Dostavljeni predlog je potrebno da obrazložite i sa sledećih aspekata – da li se ovakvom merom prema CEDIS-u stavlja CGES (Crnogorski elektroprenosni sistem) u neravnopravan položaj i proizvodi li predloženi postupak potencijalno dodatnu obavezu EPCG i prema ovom učesniku na tržištu? Pitanje transferisanih cena – da li na ovaj način formirana cena ispunjava princip „van dohvata ruke”. Potrebno je dokazati da se uslovi formiranja cene ne razlikuju od onih koji bi bili primenljivi da su u pitanju nepovezana lica, u protivnom, postoji rizik plaćanja poreza na dobit na odobreno umanjenje dva puta, što je sa stanovništa EPCG grupe poreski neefikasno (posmatrano kroz petogodišnji poreski period)”.

Pomoć  dovodi u neravnopravni položaj ćerke – firme?

Iz MKI su od Odbora direktora EPCG zatražili i odgovore na pitanje – da li se na ovaj način seljenje profita u neprofitabilnu ćerku firmu može smatrati štetnim po interese manjinskih akcionara EPCG, koliki je i koliko izvestan iznos potencijalne obaveze po osnovu naknade štete i da li se ovom merom otvorilo pitanje nedozvoljene državne pomoći.

Odgovoreno im je da se ovom merom ne stvara dobit zavisnom društvu, već se sanira postojeća i predupređuje buduća šteta i ne može se prepoznati dvosturuko oporezivanja”.

„Za razliku od CEDIS-a koji je nabavljao gubitke u kontinuitetu, CGES se istovremeno snabdevao na slobodnom tržištu. Kada je reč o dilemi u vezi sa državnom pomoći, prema našem tumačenju ne radi se o tome, jer nije reč o budžetskim sredstvima, već o sredstvima kojima matično društvo (EPCG) finansijski reaguje na evidentne rizike i već nastalu štetu koja ugoržava poslovanje EPCG grupe. EPCG, kao matično društvo, sastavlja konsolidovane izveštaje koji su predmet revizije i u kojima se međusobne transakcije matičnog i zavisnog društva međusovno uključuju”, odgovoreno je iz Odbora direktora EPCG, čiji je predsednik Milutin Đukanović.

Za uredno i pouzdano snabdevanje građana

Iz Odbora direktora navode da je reč o meri koju EPCG preduzima u okviru regulative iz domena Zakona o privrednim društvima, u cilju „prevencije nenadoknadivih štetnih posledica” po CEDIS, koje bi „dovele u pitanje njegov opstanak”.

„Time bi se onemogućilo i EPCG da obavlja svoju delatnost definisanu Zakonom o energetici, a to je – uredno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje građana. Dakle, ne radi se isključivo o kapitalu, već o konkretnoj meri saniranja i prevencije buduće štete zavisnom društvu koja bi, shodno finansijskim analizama, na kraju dovela do mogućeg stečaja. Ovo je jedina mera koja omogućava da teret poremećaja na tržištu ne snose građani i privreda kroz povećanje cena i restrikcija”, zaključuje Odbor direktora EPCG.

Da podsetimo, CEDIS se 30. juna 2016. godine izdvojio iz EPCG i posluje kao samostalni pravni subjekt, sa licencom za obavljanje poslova operatora distributivnog sistema. Osnovne delatnosti CEDIS-a su distribucija električne energije, izgradnja i održavanje distributivnih objekata i mreže. Ova kompanija distribuira električnu energiju za oko 414 hiljada korisnika na području Crne Gore.

Revizorski odbor EPCG – nema zakonskih prepreka

„Vijesti” imaju uvid u mišljenje Revizorskog odbora EPCG koje je potpisao predsednik i profesor Ekonomskog fakulteta Milan Lakićević. Mišljenje je doneto 1. aprila i u njemu piše da je Odbor direktora EPCG „na sednici održanoj 31. decembra 2022. godine doneo zaključak o knjižnom odobrenju” za CEDIS.

„Revizorski odbor EPCG smatra da, nakon donošenja odluke Vlade kojom se odobrava EPCG-u davanje knjižnih odborenja zavisnom društvu CEDIS, izvrši izmenu ispostavljenih faktura davanjem knjižnog odobrenja za period od aprila do kraja 2020. godine. Osnov za davanje knjižnog odobrenja prema našem mišljenju je član 213, stav 11 tačka 2 Zakona o energetici”, navodi se u mišljenju.

Član 213, stav 11, član 2 Zakona o energetici glasi – u slučaju poremećaja na tržištu prouzrokovanog neočekivanim nedostatkom električne energije, neposredne ugroženosti, nezavisnosti i celovitosti države, prirodnih nepogoda i tehnoloških katastrofa (krizne situacije), Vlada može uvesti mere ograničenja trgovine pojedinim vrstama energije i posebne uslove trgovine.

„Imperativni uslov za knjižno odobrenje je odluka Vlade. Naše mišljenje je da se izmena faktura, na osnovu knjižnog odobrenja, može vršiti kroz sistem fiskalizacije Uprave prihoda i carina, te da za ovu transakciju nema tehničkih problema u tom pogledu. Knjižna odobrenja moraju biti dokumentovana u skladu sa zakonskim propisima koji regulišu oblast računovodstva i opšteprihvaćenim računovodstvenim standardima”, piše u mišljenju i dodaje se da odluka o davanju knjižnih odborenja mora biti detaljno obrazložena u smislu člana 213, stav, tačka 2 Zakona o energetici.

Revizorski odbor navodi da ovo može biti kratkoročno rešenje u cilju sprečavanja ugrožavanja javnog interesa, ali da dugoročno rešenje treba tražiti u izmeni Zakona o energetici.

„Revizorski odbor se prilikom davanja ovog mišljenja fokusirao na zakonitost i računovodstveni tretman ove transakcije, dok pitanja vezana za poreski tretman nisu bila predmet analize. Ovde mislimo na porez na dobit i problematiku oporezivanja transfernih cena”

Poruka iz CEDIS-a

Iz CEDIS-a tvrde da su tokom 2021. godine upoznali javnost, energetske subjekte i Ministarstvo kapitalnih investicija sa posledicama koje će distributivni sistem imati, usled poremećaja tržišta eleketrične energije.

„Tačnije, CEDIS, čija je delatnost regulisana, električnu energiju za pokrivanje komercijalnih gubitaka, koji su isključivo trošak Kompanije, kupuje po tržišnoj ceni na berzi. Tako je cena električne energije na berzi dostizala istorijske maksimume koji su bili od pet do 15 puta veći od iznosa od 53,392 eura po MWh koji je Regulatorna agencija za energetiku dozvolila CEDIS-u za 2021. godinu, poručili su iz CEDIS-a.

Skok cena je negativno uticao na poslovanje, jer za potrebe pokrivanja gubitaka, za period od aprila do decembar 2021. godine, CEDIS-u je bila potrebna nabavka oko 250 hiljada MWh, po prosečnoj tržišnoj ceni od skoro 94 evra, zbog čega je CEDIS-a mogao da ostvari gubitak od oko 10 miliona evra“, obrazložili su iz ove kompanije i istakli da se zaključkom Vlade reguliše odnos EPCG-a i CEDIS-a, tačnije plaćanje faktura po osnovu nabavke električne energije za pokrivanje gubitaka.

„Ne treba zaboraviti da je CEDIS kompanija koja je u 100 odsto vlasništvu EPCG, te da je ovakav korak Vlade i EPCG omogućio CEDIS-u poslovanje bez gubitka. I pored energetske krize, CEDIS će nastaviti sa aktivnostima u cilju poboljšanja usluga“, poručili su iz ovog preduzeća.

Izvor: Vijesti