EPS nove kapacitete

EPS najveći poslodavac u Srbiji i u regionu

U većini zemalja u regionu najveći broj stanovništva radi za državu. Izuzetak je Slovenija, gde su privatne kompanije dominantni poslodavci. Najveći poslodavac u Srbiji i region je Elektroprivreda Srbije, pokazalo je veliko straživanje portal Biznis.rs u saradnji sa regionalnom bonitetnom kućom CompanyWall.

U većini zemalja u regionu najveći broj stanovništva radi za državu. Izuzetak je Slovenija gde su privatne kompanije dominantni poslodavci, ukazuju podaci CompanyWall koje portal Biznis.rs eksluzivno objavljuje.

Mada mnoge ankete sprovedene širom regiona ukazuju da građani najviše i vole da rade za državnu firmu, što se uglavnom povezuje sa socijalističkim zaostavštinama i vaspitanju posebno srednjih generacija da je „važno da je plata redovna i da ide radni staž“, ekonomisti upozoravaju da tamo gde je država dominatni poslodavac tranzicija još uvek nije u potpunosti završena.

U Srbiji je, prema podacima CompanyWall najveći poslodavac Elektroprivreda Srbije u kojoj radi 1,1 odsto ukupno zaposlenih u zemlji. Tačnije, od trenutno zaposlenih 2.224.842, njih 24.966 svakoga meseca primi platu u EPS.

Komentarišući podatke CompanyWall, prema kojima Elektroprivreda Srbije ima najveći broj zaposlenih ne samo u Srbiji, već i u regionu potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike Zorana Mihailović za portal Biznis. rs kaže da je takva situacija već godinama unazad.

„Međutim, ključno je pitanje kakvi su rezultati EPS, koliko je to preduzeće profitabilno, koliko brzo realizuje svoje projekte. Od toga kakav će biti EPS, zavisi u velikoj meri i energetska bezbednost Srbije, odnosno da li će naša zemlja imati dovoljno energije i kakvog će ona biti kvaliteta“, naglašava ministarka Mihailović i konstatuje da je u prethodnih šest godina propuštena prilika da se brže sprovede reorganizacija EPS i da već danas imamo moćnu, efikasnu i profitabilnu elektroenergetsku kompaniju.

„Vlada Srbije usvojila je plan reorganizacije EPS kojim će konačno operator distributivnog sistema (ODS) početi da funkcioniše nezavisno, što je obaveza i po zakonu, jer trenutno su oko 250 miliona evra godišnje tehnički i netehnički gubici na distributivnoj mreži“, ističe ministarka energetike i dodaje: „Velika je šteta što u EPS nije bilo dovoljno investicija u prethodnim godinama, jer su investicije ispod troškova amortizacije. Pravi se novi plan investicija u EPS i potreban je investicioni bum da bi EPS u narednih šest, sedam godina išao u korak sa svim elektroprivredama u Evropi“, konstatuje Mihailović.

Da broj zaposlenih nije presudan videli smo, dodaje ona, na aktuelnom primeru problema u snabdevanju strujom u Novom Pazaru i na jugu Srbije.

„Vremenske nepogode se svuda dešavaju, ali je mnogo toga moglo i moralo da bude urađeno na održavanju mreže. Ljudi su i sada na terenu, ali bi ODS mnogo bolje radio svoj posao da je na vreme sprovedeno razdvajanje i da se zna šta je čiji posao i sa kojim zaposlenima ga radi“, napominje ministarka i zaključuje: „Srbiji je potreban i efikasan i profitabilan EPS, snažan u regionalnim okvirima, ali i nezavisan i snažan ODS koji će moći da uloži oko 350 miliona evra u narednih 4-5 godina u održavanje distributivne mreže“.

Drugi poslodavac po veličini je JP Pošta Srbije, sa 14.922 zaposlena. Mada je ovo preduzeće likvidno, jasno je da mu privatna konkurencija koja je kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu izuzetno jaka, „diše za vrat“. Najveći deo poslovnih prihoda JP Pošta Srbije prethodnih godina bili su povezani sa rezervisanim poštanskim pošiljkama. Međutim, kada je poštansko tržište značajno liberalizovano krajem 2019. godine, otvoren je i prostor da usluge koje su do tada bile rezervisane samo za ovo javno preduzeće rade i druge kompanije. Na komercijalnom delu poštanskih usluga JP Pošta ima nešto više od trećine ukupnog prometa. U tom smislu, pitanje je koliko dugo će JP Pošta, ukoliko se u potpunosti ne reformiše prateći trendove tradicionalno jakih preduzeća za poštanske usluge moći da zadrži ovaj broj radnika.

Na trećem mestu nalazi se Delhaize Serbia doo Beograd. Kompanija koju je u Srbiji osnovao belgijski maloprodajni lanac uspešno se bori sa konkurencijom, šireći i unapređujući mrežu maloprodaje koju je, u proleće 2011, preuzeo od trgovinskog lanca Delta Maksi za 932,5 miliona evra.

Duplo manje zaposlenih u Srbiji, ali još uvek dovoljno da se kotiraju među prvih pet poslodavaca u našoj zemlji, ima još jedna firma koja se bavi maloprodajom – Mercator–S d.o.o., sa svojih više od 100 radnji Merkator, Idea, Roda i Velpro u Srbiji.

Među top pet poslodavaca po broju zaposlenih nalazi se i jedna proizvodna firma – Leoni Wiring Systems Southeast, Prokuplje. Pripada nemačkoj Leoni Grupi i u Srbiji je osnovana i sa radom započela prvo fabrika u Prokuplju. Bavi se proizvodnjom delova za automobile. U međuvremenu, Leoni otvara i fabriku u Doljevcu, 2014, a sredinom 2017. godine i u Nišu.

Velike firme uglavnom državne

Vladimir Gligorov, ekonomista i saradnik Instituta za međunarodne ekonomske odnose u Beču za portal Biznis.rs konstatuje da se „prema tome koji je udeo velikih preduzeća, može ceniti od kolikog je značaja to što su u nekim zemljama javna preduzeća ta koja najviše zapošljavaju.

„Recimo, ako se izuzmu trgovački lanci, u Srbiji je mali broj velikih privatnih preduzeća, ako ih uopšte ima. Tako da je tu ključno pitanje šta stoji na putu rastu privatnih preduzeća? Svuda je najviše zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. U nekim, međutim, zemljama postoje i velika privatna preduzeća od kojih su neka radno intenzivna. Ona su često u sektoru usluga, što se i ovde vidi kada je reč o trgovini. Ali i u prerađivačkoj industriji, koja je manje razvijena u Hrvatskoj, Srbiji i BiH, iz različitih razloga. Konačno, zbog nivoa razvijenosti ili bolje rečeno nerazvijenosti elektroprivredna preduzeća imaju značajno veći udeo u ukupnoj proizvodnji i zaposlenosti“, objašnjava Gligorov.

Šumarstvo, ističe on, ima posebno veliku ulogu u BiH tako da nije čudno da je tu broj zaposlenih značajan.

„Kada je, pak, reč o reformisanosti privrede, svakako bi privatizacija velikih državnih preduzeća uticala na odnos javne i privatne zaposlenosti. Ista bi preduzeća bili veliki poslodavci, što bi moglo da zamagli činjenicu da, recimo u Srbiji, nema velikih preduzeća u, recimo, prerađivačkoj industriji ili u građevinarstvu. Konačno, značajna zaposlenost u državnim preduzećima, koja su uglavnom monopoli, verovatno ukazuje na to da je broj zaposlenih veći nego što bi bio kada bi ona bila privatna. Tako da postoji višak zaposlenih kao što se ne retko i ističe u preporukama međunarodnih finansijskih organizacija o potrebi da se zaposlenost smanji“, podseća Gligorov i dodaje: „Uopšteno govoreći, problem Srbije i BiH jeste što su njihove komparativne prednosti u industriji (ako se izuzme poljoprivreda u Srbiji, u kojoj i inače broj zaposlenih teži da se smanjuje), a većih preduzeća u prerađivačkoj industriji bilo da su u stranom ili u domaćem vlasništvu. U Hrvatskoj je značajan turizam tako da je struktura zaposlenosti drukčija. A u Sloveniji je industrija razvijena otprilike kako bi trebalo da je u Srbiji i BiH, pa otuda i veći udeo zaposlenih u toj oblasti. Mada većih preduzeća, po zaposlenosti, ima malo. Prema dostupnim podacima je to, recimo, Krka, zaključuje Vladimir Gligorov sa Instituta za međunarodne ekonomske odnose, inače ekspert za ekonomiju zemalja Zapadnog Balkana.

Izvor: Biznis.rs

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti