Šta znači otvoreno, komercijalno tržište, kako se formiraju cene na tom tržištu, koje sve vrste ugovora nudi Elektroprivreda Srbije teme su razgovora predstavnika EPS sa privrednicima svake srede u Privrednoj komori Srbije. Privrednike najviše zanimaju mogućnosti različitih modela ugovora, da li ima mesta za uštede, a tokom panela mogu da se informišu, postave pitanja i reše eventualne nedoumice. Održano je već pet panela, a uz predstavnike Elektroprivrede Srbije, učestvuju i predstavnici Elektrodistribucije Srbije, Ministarstva privrede, Ministarstva rudarstva i energetike, Aagencije za energetiku Republike Srbije (AERS) i Predsedništva Republike Srbije.

Utisak posle panela je to da je privredi potrebno više informacija i objašnjenja u vezi sa formiranjem cena na slobodnom tržištu. Sanja Marković, direktor Direkcije za komercijalno snabdevanje u EPS Snabdevanju, kaže u razgovoru za Energiju Balkana, da privrednicima predstavljaju modele ugovora za snabdevanje, posebno nove modele o kojima kupci ne znaju mnogo.

„Ključno je da naši kupci znaju da se referentne cene određuju na berzama – HUDEX (mađarska berza) i SEEPEX (srpska berza), zavisno od tipa ugovora. HUDEX koristimo za ugovore sa fiksnom cenom i tada koristimo fjučerse – cene za budući period, koje se svakodnevno menjaju. Na primer, cena za 2026. može danas biti 100 evra po megavat-satu, sutra 103, a prekosutra 97 evra. Na mađarskoj berzi je najveći obim trgovine naše zemlje, a  SEEPEX koristimo za određene proizvode, naročito kod dinamičkih cena“, kaže Sanja Marković.

Sagovornica Energije Balkana objašnjava da se „cena za budućnost menja se iz dana u dan i da se posmatra na različitim vremenskim nivoima – za sutra, sledeću nedelju, kvartal, godinu… Elektroprivreda Srbije, kao kompanija u 100% vlasništvu Republike Srbije, posluje poštujući metodologije koje na nediskriminatoran način omogućavaju svim kupcima iste uslove prilikom ugovaranja“.

Marković ukazuje da većina kupaca sada ima ugovore sa fiksnim cenama.

„Kada se tržište otvorilo, to je bio jedini model ugovora. Kasnijim razvojem tržišta stvoreni su i novi modeli, ali kupci nisu imali dovoljno hrabrosti ili im jednostavno nije odgovaralo da se odluče za nešto što nije fiksna cena“, navodi Sanja Marković.

Ugovor o potpunom snabdevanju

Privrednici na panelima mogu da saznaju detalje o pojmovima koji se pojavljuju u ugovorima i na računima. Marković ističe da je ugovor o potpunom snabdevanju primarni model ugovora, koji omogućava kupcu da potroši onoliko energije koliko mu je potrebno. To znači da kupac ne mora svakog dana da prijavljuje plan potrošnje za sutradan, već jednostavno troši onoliko koliko mu je potrebno. Ovim modelom kupac ujedno rešava balansnu odgovornost i pristup sistemu.

„Na formiranje fiksne cene utiče nekoliko faktora, od kojih je možda najvažniji trenutak traženja ponude. Jer, danas je cena 100 evra po megavat-času, sutra 103 i tako dalje. Naše cenovnike, odnosno ponude kupcima, ne menjamo na dnevnom nivou, ali ih prilagođavamo kretanju cena na tržištu. Tržište je sada vrlo nepredvidivo i volatilno. Izjava nekog svetskog političara ili promena na geopolitičkoj sceni mogu sutra značajno uticati na kretanje cena na tržištu“, objašnjava Marković.

Ugovori sa fiksnom cenom

U ugovorima sa fiksnom cenom ta cena zavisi i od perioda snabdevanja i od toga da li kupac traži ponudu za mesec, tri, dvanaest meseci ili duže, i kada počinje snabdevanje.

„Što je početak ugovora dalji u budućnosti, veći je rizik po EPS i to utiče na iznos cene. Iako fiksna cena omogućava kupcu tačnost u planiranju troškova električne energije, odnosno budžetiranje, ona donosi i rizik. Ako cena poraste, rizik je na EPS-u, ako cena padne, rizik je na kupcu. Zato smo kreirali nove modele ugovora koji su prilagođeni tržištu, jer kretanje cena više nije predvidivo kao pre energetske krize – kaže Marković.

Prema njenim rečima „ostvarena, odnosno planirana potrošnja svakog kupca je element koji služi za kreiranje cene. Ne samo količina, već i odnos tarifa. To je ono što kupci najviše upoređuju“.

„Svaki kupac je različit i troši energiju na svoj način. Tržni centar ne može se porediti sa fabrikom koja radi u tri smene, pa ne mogu imati ni istu jediničnu cenu. Svakom kupcu nudimo i tarifne cene: višu, nižu i cenu za jednotarifno merenje, odnosno jedinstvenu cenu za sve tarife, pa sami biraju. Kupci koji imaju potrošnju i danju i noću mogu koristiti tarifne cene da optimizuju troškove, odnosno da prebace deo potrošnje u noćnu tarifu ako im to odgovara“, ističe Marković.

Ugovor sa nivelacijom

Direktorka Direkcije za komercijalno snabdevanje u EPS Snabdevanju ukazuje i na to da je EPS pored fiksne cene, prošle godine kreirao i modele ugovora sa nivelacijom, kada ugovor na minimum 12 meseci može imati fiksnu cenu po periodima od tri, četiri, pet ili šest meseci, a zatim se cena prilagođava za naredni period. Cena je fiksna za određeni period, ali je približnija tržištu.

„Ovaj model odgovara kupcima čija je potrošnja sezonski promenljiva – na primer, proizvodnja leti može biti veća nego zimi“, kaže Marković.

Model sa dinamičkim cenama

Jedna od opcija je i model sa dinamičkim cenama.

Prvi ugovor sa dinamičkim cenama zaključen je u aprilu ove godine. U ovom slučaju cena energije je potpuno tržišna. Za razliku od prethodnih modela koji koriste HUDEX berzu, odnosno fjučerse, modele sa dinamičnim cenama koriste našu domaću SEEPEX berzu i ovo nisu fjučersi, nego cene na dan unapred tržištu. Ove cene su javno dostupne na sajtu SEEPEX, znamo za sutradan koja će biti cena.

„Za kupce koji mogu da upravljaju svojom potrošnjom ovo je odlična mogućnost, zato što mogu videti koja će cena biti sutradan i u skladu sa cenom mogu planirati svoju potrošnju, odnosno upravljati svojim troškovima“, objasnila je Sanja Marković.

Marković navodi da model ugovora sa dinamičkom cenom može biti sa satnom dinamičkom cenom ili sa prosečnom mesečnom dinamičkom cenom. Za satno meranje su potrebni tehnički uslovi, odnosno da brojilo meri potrošnju na 15 minuta, odnosno satno.

„Ako kupac nema takvo merenje, a želi dinamičku cenu, omogućili smo da može da zaključi ugovori uzimimajući u obzir prosečnu mesečnu ostvarenu cenu na dan-unapred tržišta. Sa satnim meranjem obračun se radi tako što imamo satno meranje energije po satnim cenama. Kod kupaca koji nemaju tehničke uslove prilikom obračuna u obzir se uzima mesečna potrošnja i prosečna ostvarena cena sa berze. Ovaj model smo napravili upravo da možemo svim kupcima da ponudimo dinamičku cenu. Znači i onima koji imaju uslov i koji ga nemaju. Ono što je bitno, a što najavljuju iz EDS je da će svi veliki kupci na komercijalnom – otvornom tržištu imati pametna brojla sa satnim, odnosno petnaestominutnim merenjem. Reč je o kupcima na otvorenom tržištu, što je u ovom trenutku oko 200.000 mernih mesta“, objasnila je Sanja Marković.

Specifičnost ovog ugovora je to što EPS ne ugovara cenu jer je cena javna – na berzi, a sa kupcem se ugovara marža. Marža može biti fiksna, u EUR po MWh, može biti promenljiva, odnosno procentualna – sadrži svoj fiksni deo u EUR po MWh i procentualni deo, koji se odnosi na cenu koja je na samoj berzi. Kupac bira koju vrstu marže želi i o njoj pregovara.

Kombninovani model

Od pre dva meseca EPS nudi i kombninovani model i za sada je jedan, veliki kupac ugovorio snabdevanje u 2026. po ovom modelu. Ovaj model nema nijedan snabdevač u Srbiji, u korak je sa evropskim, tako da EPS ima sve tipove ugovora koje nude i snabdevači u Evropi.

„To je čak i najbolji model, jer kupac bira da određeni deo svoje energije ugovori po fiksnoj ceni, a određeni po dinamičkoj. Kupac bira koliki je taj udeo, on može fiksirati… Može da odredi u procentima, a može i u količini energije, kao i po mesecima, danu ili u samom satu. Kupac potpuno bira kakav model želi. Mi pomožemo, radimo više tipova, odnosno više vrsta, više zahteva i pomožemo mu da odredi koji mu, otprilike, najviše odgovara“, kaže Marković.

Ovaj model je, prema njenim rečima, dobar za kupca, jer osim što može da budžetira svoje troškove zato što je za određeni deo poznata fiksna cena, može da upravlja troškovima i deo dinamičkih cena. A dinamička cena, iako stvara strah kod kupaca, pokazala se kao povoljna.

„EPS ima primer velikog kupca koji je izabrao dinamičku cenu na jedan mesec, kako bi uradili analizu isplativosti na duži period“, kaže Marković komentarišući da kupci još nemaju hrabrosti da sklope takve ugovore na duži period, jer takvi kupci troše i više energije, te je i rizik veći.

EPS ima i dva kupca koji su od maja izabrali dinamički model na duži period.

„Uradićemo analizu nakon isteka ugovora. Oni će biti dobar primer i za ostale“, naglasila je Sanja Marković.

Primer za kombinovanu cenu. Znači, ovaj kupac je za potrošnju u 2025. godini ugovorio fiksni deo energije od 70% po ceni od 102.60 EUR. A ostatak po dinamičkoj. Njemu će za jun cena biti 98.48 EUR za dinamički deo, a da je izabrao samo fiksnu cenu, bilo bi u 102.60.

Nabavka zelene energije

Jedna od opcija koja se nudi kupcima je i nabavka zelene energije. Svi kupci imaju mogućnost da ugovore energiju proizvodenu iz OIE. Ono što kupac dobija jeste izjava o poništenju garancije porekla za svoju kompletnu potrošnju, odnosno da je energija koju su potrošili proizvodena iz obnovljivih izvora. EPS sada ima garancije porekla registrovane za sve svoje hidroelektrane i očekuje se da će uskoro to dobiti i solarna elektrana i vetropark u Kostolcu.

Primer kupca sa potrošnjem koja je oko 600 MWh godišnje. U tabeli su podaci za realnog kupca, koji je u decembru ugovorio fiksnu cenu za 2025, u iznosu od 124,23 MWh.

Ukoliko uporedimo koje cene bi bile da je u pitanju model ugovora sa nivelacijom i to sve opcije, gde se cena niveliše na 3,4,5 i 6 meseci, možemo videti da mu je optimalnije bilo da je izabrao ugovor sa nivelacijom na 4 meseca. Tu bi mu cena bila 114,38 prosečno.

Konkretno, iznos troška fiksne cene će mu na kraj godine biti 75.500 evra. Da je uzeo model sa nivelacijom, troskovi  bi bili oko 6.000 evra niži na godišnjem niovu. Znači, uštedeo bi. Po dinamičkom modelu bila bi još bolja situacija. U slučaju da je izabrao model sa dinamičkom cenom i procentualnom maržom, iznos uštede bi bio oko 11.000 evra na godišnjem nivou.

Direktorka Direkcije za komercijalno snabdevanje ukazuje na to da većina kupaca i dalje bira ugovor sa fiksnom cenom, ali da se svi nadaju da će praktični primeri onih koji zaključuju modele sa dinamičkim ili kombinovanim cenama podstaći i ostale. Ona ističe i da je odziv privrede za učešće na panelima u PKS veoma dobar, a posle slede sastanci sa kupcima jedan na jedan na kojima im se detaljnije objasni svaki model i da savet koji bi model bio najoptimalniji za njihovo poslovanje.

„Nakon panela kupci u najvećem broju slučajeva imaju veću svest o tome da treba da analiziraju svoju potrošnju. Neki od njih su se obratili za pomoć u simulaciji primera – šta bi bilo da su izabrali neki drugi model, kako bi im to pomoglo prilikom donošenja odluke za sledeći ugovor. Primenom novih modela, unapređenjem kvaliteta komunikacije, približavanjem kupcima, kao i stalnom digitalizacijom usluga, EPS nastoji u tome da ostane lider na tržištu električne energije u Republici Srbiji“, kaže sagovornica Energije Balkana.

Pomoć u smanjenju troškova

„Kada predstavljamo elemente računa, trudimo se da prikažemo sve one koji mogu pomoći u smanjenju troškova. Račun za Komercijalno snabdevanje ima najmanje dve strane – prvu stranu kao zbirni račun i dodatne strane koje predstavljaju obračun za svako merno mesto posebno“, kaže Sanja Marković.

Ako kupac ima prekomernu reaktivnu energiju ili prekomernu snagu, to je posebno prikazano, jer su te stavke višestruko skuplje, napominje Marković.

„Tada savetujemo kupcima da povećaju odobrenu snagu i obrate se Elektridistribuciji Srbije, kako bi izbegli ulazak u prekoračenje i time smanjili svoje troškove. Kupci često ne znaju gde sve mogu da uštede, a postoje dva aspekta uštede: jedan je model ugovora koji biraju sa EPS, a drugi je tehnički deo – način potrošnje, investicije u kompenzatore, pa i povećanje ugovorene snage. Kupac može na osnovu svojih računa da sve sagleda uz pomoć EPS, a za tehnički deo  se obraća  EDS-u. Eventualno se uključuje i EMS, ukoliko je u pitanju merno mesto na visokom naponu“, konstatuje direktorka Direkcije za komercijalno snabdevanje.

Aktivni snabdevači

Trenutno se u Srbiji oko 40% električne energije prodaje na regulisanom tržištu, odnosno kupcima koji imaju pravo na garantovano snabdevanje – domaćinstva i  mali kupci, a ostatak od 60% na slobodnom tržištu. U Srbiji je trenutno, pored EPS licencirano još oko 79 snabdevača. Ali, u praksi je u konstantno aktivno pet do deset snabdevača.

Šta je to pristup sistemu?

Veoma je bitno da kupci razumeju šta znači pristup sistemu. U Srbiji postoje tri vrste operatora sistema: operator prenosnog sistema, operator distributivnog sistema i operator zatvorenog distributivnog sistema. EPS je proizvođač električne energije i tu energiju prodaje krajnjim kupcima. Da bi ta energija fizički stigla do kupca, ona mora da prođe kroz prenosnu i distributivnu mrežu. Pristup sistemu zapravo predstavlja „putarinu“, odnosno naknadu za korišćenje te mreže.

Fleksibilnost

Kupcima je omogućena fleksibilnost u vezi sa ugovorenim mernim mestima, mogu ih menjati tokom trajanja ugovora, dodavati nova, brisati postojeća, prilagođavati po regionima ili procesima. Takođe, kupci mogu da izaberu način na koji žele da primaju račune: jedan račun za svako merno mesto, objedinjene račune za više mernih mesta ili grupisane prema sopstvenim potrebama.