EPS Grupa je prvu polovinu 2023. godine završila sa dobitkom iz poslovnih odnosa u iznosi 84,1 milijarde dinara – sa neto dobitkom koji nakon oporezivanja iznosi 61,8 milijardi dinara, što je izuzetan uspeh, jer je planom poslovanja za ovaj period bio predviđen tri puta manji neto dobitak – 21, 8 milijardi dinara.

Ovako značajan poslovni uspeh postignut je zahvaljujući dobrim proizvodnim rezultatima. U Izveštaju o relizaciji Trogodišnjeg plana poslovanja Grupe EPS za period od 1. januara do 30. juna 2023. godine navedeno je da su dobri rezultati ostvareni usled dobre hidrologije, kao i manjih troškova nabavke eksternog uglja za potrebe rada termoelektrana, dobiti od izvoza električne energije i smanjenja sveukupnih troškova. Konkretno, stabilna proizvodnja, povoljni hidrološki uslovi i dobro planiranje omogućili su da EPS prodaje viškove električne energije na berzi i slobodnom tržištu.

Od nove godine EPS je proizveo 17.810 GWh električne energije, što je na nivou planirane proizvodnje a za 16% (2.453 GWh) više u odnosu na isti period prethodne godine. U ukupnoj strukturi proizvodnje termoelektrane na ugalj su proizvele 56,6% električne energije, hidroelektrane 41,3%, Panonske TE-TO su ostvarile 1,9% ukupne proizvodnje a obnovljivi izvori su učestvovali sa 0,2 % u ukupnoj proizvodnji EPS-a.

Hoće li novi genralni EPS-a biti izabran na konkursu?

U toku prvog polugodišta završena je transformacija ovog javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Umesto Miroslava Tomaševića, pod čijom upravljačkom palicom je EPS uspeo da prevaziđe krizu iz decembra 2021. godine i stao na zdrave noge, za novog vršioca dužnosti generalnog direktora AD Elektroprivrede Srbije imenovan je Dušan Živković. I, pod upravljačkom palicom Nadozrnog odbora kompanije, u kome su čak tri člana stranci (Norvežani) raspisan je konkurs za izbor generalnog direktora.

Treba reći da je od 2000. godine bilo raspisivano više konkursa za izbor čelnog čoveka EPS-a, ali da dosadašnji generalni direktori nisu birani u konkurenciji prijavljenih već imenovani od strane vlasti. Uz nadu da će ovoga puta konkurs biti sproveden do kraja, da politika neće umešati prste u vrednovanje stručnosti kandidata, treba reći da će onaj ko sedne u direktorsku fotelju imati pune ruke posla da bi nastavio uspešan razvoj kompanije. Snažan EPS, koji je sada najveća kompanija u Srbiji veoma je bitan za državu ali i građane, jer su sve vlasti od 90-ih godina prošlog veka cenom struje čuvale socijalni mir, privlačile investitore i razvijale privredu. To da je EPS značajan oslonac za punjenje državnog budžeta ne treba posebno naglašavati.

2022. godinu EPS je završio sa minusom od 72,7 milijardi dinara

Ovaj uspeh Elektroprivrede Srbije tim je veći kada se ima u vidu da je prošlu godinu tada još javno preduzeće završilo sa minusom od 72,7 milijardi dinara. Loši finansijaki rezultati prošle godine posledica su havarija u obrenovačkim termoelektranama i na kopovima Rudarskog basena Kolubara, što je dovelo do smanjene proizvodnje uglja i električne energije, čiji je manjak za domaću potrošnju nadoknađivan kupovinom na tržištu, često iz uvoza.

Na minus u kasi EPS-a tokom 2022. godine uticala je i odluka države da zbog energetske krize i enormnog poskupljenja struje na tržištu ograniči cenu za garantovano i komercijalno snabdevanje. Istovremeno je EPS bio suočen i sa uvozom uglja, nabavkom skupih tečnih goriva i prirodnog gasa. Negativnim rezultatima EPS-a prošle godine doprinele su i naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije kao i taksa za javni medijski servis.

Plus u poslovanju zahvaljujući dobroj hidrologiji

Zahvaljujući tome što je hidrološka situacija znatno bolja nego u istom periodu prošle godine hidrolektrane EPS-a su proizvele 7.354 GWh električne energije, 40% više nego u prvih šest meseci 2022. I dunavske i drinske hidroelektrane su maksimalno koristile dotoke.

Ostvareni prosečni dnevni dotoci na Dunavu su u ovom periodu bili za 58% viši od ostvarenih prosečnih dotoka u istom periodu prethodne godine a prosečni srednji dnevni dotoci na Drini bili su veći za 60%.

Iz EPS-a ističu da se pripremaju za buduću proizvodnju, da su do 30. juna obavljeni remonti na agregatima Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bajna Bašata A1 i HE Kokin Brod A1. U toku je projekat revitalizacije agregata HE Đerdap 1 A3, započet 1. septembra 2022. godine.

I TE premašile prošlogodišnju proizvodnju

Istovremeno je u termoelektranama proizvdeno za 3% više električne energije u odnosu na isti period prethodne godine – 10.421 GWh, što je, inače, i manje od planirane proizvodnje za 5%.

Termoelektrane na ugalj proizvele su 10.088 GWh električne energije, što je manje od planirane proizvodnje za 5%, ali za 3% više u odnosu na proizvodnju u istom periodu prethodne godine. Iz gasa su blokovi Panonskih TE-TO ostvarili plan, proizvodnjom 333 GWh, što je za 20% više u odnosu na proizvodnju u istom periodu prethodne godine. Iz EPS-a ističu da su TE-TO radile u prvom kvartalu ove godine.

Remontna sezona na termoelektranama je započeta 19.03.2023. godine remontom bloka TENT A4. Do sada su obavljeni remonti na 11 blokova u TE Nikola Tesla i TE-KO Kostolac a u toku su remonti blokova TENT A5 (kapitalni, planirano 120 dana) i TE Kostolac B1.

Ostvarena proizvodnja električne energije u prvih šest meseci 2023. godine iz Obnovljivih izvora energije (OIE) iznosila je 34 GWh.

Poslovni prihodi

Ostvareni osnovni prihodi u konsolidovanom bilansu Grupe EPS za prvih šest meseci iznose 270,3 milijarde dinara. Ostvareni prihodi od prodaje proizvoda i usluga iznose 223,3 milijarde dinara, od čega je prihod od prodaje električne energije 229,5 milijardi dinara.

Prihodi od prodaje električne energije utvrđeni su na osnovu ostvarenog obima prodaje električne energije, aktuelnih regulisanih cena, cena za komercijalno snadbevanje, rezervno snadbevanje i cena za nadoknadu Elektrodistribuciji Srbije (EDS) i Elektromreži Srbije (EMS) gubitaka u skladu sa ugovorima i ostvarenih tržišnih cena.

EPS je od početka godine isporučio 19,210 GWh električne energije, što je isti nivo u odnosu na planiranu količinu a za 3% (577 GWh) a više od isporuka u isto vreme 2023. godine.

Od ukupnih isporuka kupcima sa pravom na garantovano snadbevanje je isporučeno 7.384 GWh, kupcima na komercijalnom i rezervnom snadbevanju 7.351 GWh, i EDS-u za gubitke i sopstvenu potrošnju 1.852 GWh a EMS-u AD 473 GWh. Kupcima-proizvođačima je isporučeno 18 GWh a isporuke drugim kompanijama 1.134 GWh (berze, licencirani kupci, ostalo). Sopstvena potrošnja EPS AD iznosi 997 GWh i obuhvata potrošnju transformatora opšte grupe za potrebe elektrana u procesu proizvodnje električne energije i potrebe rudnika uglja kao pogonske energije za pokretanje BTO sistema.

Od ukupno isporučene električne energije EPS je iz sopstvene proizvodnje obezbedio 17.810 GWh, dok je preostali deo – 1.400 GWh nabavljao eksterno od povlaščenih proizvođača električne energije 964 GWh i 436 GWh od licenciranih trgovaca, na berzi, od TE-TO Pančevo, iz Republike Srpske, od EPS Trgovanje, kupaca-proizvođača…

Poslovni rashodi

Poslovni rashodi iskazani u konsolidovanom bilansu EPS Grupe u ovom periodu iznose 186 milijardi dinara i manji su od planiranih 203,1 milijarda dinara za 8%.

Za materijale, gorivo i energiju potrošeno je 118,2 milijarde dinara, što je od planiranih 129,3 milijarde dinara manje za 9%. Za nabavku električne energije potrošeno je 19,6 milijardi dinara, 5% manji od planiranog iznosa. Za eksternu nabavku uglja, prevoz, carinu, istovar i ostale manipulativne troškove potrošeno je 26,1 milijardu dinara, što je manje od planiranih 31,1 milijardu dinara za 16%. Treba reći da je nabavka uglja iz uvoza i domaćih jamskih rudnika planirana zbog nedovoljne proizvodnje i lošijeg kvaliteta uglja iz proizvodnje u Rudarskom basenu (RB) Kolubara. Uvoz uglja je bio neohodan da bi se organizovala proizvodnja električne energije u termoelektranama.

U rashode spadaju i troškovi pristupa i korišćenja distributivnog Sistema -46,4 milijarde dinara, što je manje od planiranih za 2%, troškovi pristupa i korišćenja sistema za prenos, troškovi balansne energije i odstupanje balansne grupe – šest milijardi dinara, što je manje od planiranih za 1%.

Za zarade, naknade zarada i ostale lične rashode EPS je u ovom periodu potrošio 24,1 milijarde dinara, što je manje od planiranog iznosa (25,4 milijarde dinara) i manje od isplate u istom periodu prošle godine za 5%. Zanimljivo je da je ukupno isplaćena masa zarada manja od planirane, jer prijem zaposlenih nije pratio planiranu dinamiku.

U poslovne rashode spadaju i troškovi amortizacije od 18,3 milijarde dinara, koji su, takođe, manji su od planiranih, troškovi proizvodnih usluga od 14,6 milijardi dinara (manji od planiranih za 20%)… Na nematerijalne troškove u ovom periodu potrošeno je 9,8 milijardi dinara (manje u odnosu na planirane za 7%). U okviru ovih troškova su troškovi osiguranja reprezentacije, pojedinih usluga (intelektualne usluge pravnih lica…) troškovi zaštite životne sredine, naknade za vode, za korišćenje mineralnih sirovina, troškovi obezbeđenja, održavanja i zaštite objekata…