Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za izgradnju 10 hidroelektrana na Ibru, planiran još pre jedne decenije.
EPS je sa italijanskom kompanijom Seci energija potpisao ugovor 2010. godine o osnivanju zajedničkog preduzeća Ibarske hidroelektrane, za gradnju hidroelektrana na reci Ibar. Vrednost ove investicije tada je procenjen na oko 285 miliona evra, a početak gradnje bio je najavljen za 2012.godinu.
U planu je bila izgradnja deset hidroelektrana na reci Ibar ukupne snage 103 megavata, sa godišnjom proizvodnjom 420 miliona kilovat sati. Predmet tehničke, planske i studijske dokumentacije je sistem od 10 hidroelektrana na Ibru, na deonici od 55 km na delu toka između Raške i Kraljeva, i pridruženih objekata i sistema u skladu sa PPPPN iz 2012. godine.
Rehabilitacija projekta
U svetlu aktuelne energetske krize, država je očigledno procenila da je projekat ibarskih hidroelektrana potreban i odlučila da je ga „rehabilituje“. Poznato je da reka Ibar, sa površinom sliva od 8.000. kvadratnih i dužinom toka od 275 km, jedan od najznačajnih neiskorišćenih hidro potencijala u Srbiji.
Predmet tehničke, planske i studijske dokumentacije je sistem od 10 hidroelektrana na Ibru, na deonici od 55 km na delu toka između Raške i Kraljeva, i pridruženih objekata i sistema u skladu je sa PPPPN iz 2012. godine.
Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji posla, vrednog 129,4 miliona dinara, cilj je utvrđivanje prostorne, ekološke, društvene, finansijske, tržišne i ekonomske opravdanosti izgradnje sistema hidroelektrana na Ibru, prema koncepciji i tehničkim rešenjima iz Prostornog plana područja posebne namene iz 2012. godine.
Biti u skladu sa Zakonom
U tenderskoj dokumentaciji piše da je potrebno je izvršiti aktuelizaciju i upodobljavanje PPPPN, s obzirom da je u međuvremenu došlo do promena Zakona o planiranju i izgradnji i pratećih propisa, ali bez izmene grafičkg dela plana. Gradnja hidrocentrala na Ibru bila bi omogućena uz pomoć kredita međunarodnih finansijskih institucia.
U planu je gradnja hidrocentrala Lakat, Maglič, Dobre Strane, Bela Glava, Gradina, Cerje, Glavica, Ušće, Gokčanica i Bojanići. Pored toga, radiće se izmeštanje deonica državnog puta IB red broj 22 kod hidroelektrane Maglič, Dobre Strane, Bela Glava i Cerje, kao i podsistemi za priključenje na prenosnu mrežu i objekti protiverozione zaštite Sistema hidrocentrala na Ibru.
Hidroelektrane su planirane kao pribranske, protočnog režima rada, u telu betonskih gravitacionih brana koje formiraju akumulaciju.
Od Lakta do sela Bojanići
Hidroeletkrana Lakat će biti najnizvodnija hidroelektrana u sistemu na Ibru, a Maglič je sledeća uzvodna stepenica u sistemu. Njen pregradni profil brane lociran je oko 1,5 km nizvodno od pešačkog mosta ispod Maglič grada.
Hidroelektrana Dobre Strane je treća u nizu sistema (sa nizvodne strane), a pregradni profil brane planiran je neposredno nizvodno od ušća reke Dubočice u Ibar. Četvrta hidroelektrana u sistemu je Bela Glava, na oko 4,5 km uzvodno od hidroelektrane Dobre Strane. Sledeća je Gradina, čiji je pregradni profil planiran oko 2 km nizvodno od železničke stanice Polumir. Hidroelektrana Cerje je šesta planirana u sistemu sa nizvodne strane, u blizini sela Cerje, oko 2,5 km uzvodno od železničke stanice Polumir.
Sedma je hidroelektrana Glavica, sa branom oko 3 km nizvodno od mesta Ušće., a hidroelektrana Ušće osma u sistemu, imaće branu oko 2 km uzvodno od mesta Ušće, dok je hidroelektrana Gokčanica neposredno uzvodno od ušća reke Gokčanice (desna pritoka Ibra). Kao zadnja biće brana hidroelektrane Bojanići koja će se nalaziti u ataru sela Bojanići, oko 0,7 km uzvodno od železničkog mosta.
Izvor: eKapija
