„Postigli smo cilj. Zahvaljujući relativno blagoj zimi, dobroj hidrološkoj situaciji, ali i spremnosti termoelektrana podigli smo sistem i sada i izvozimo električnu energiju. Samo u martu zarada od izvoza električne energije iznosi 32,5 miliona evra, a od početka godine dostigla je 49 miliona evra. Uvozom uglja dodatno smo osigurali sistem. Trenutno su deponije uglja pune, pogotovo u Kostolcu. Ukupno na deponijama EPS-ovih termoelektrana trenutno je 1.770.000 tona uglja, što je nezabeleženo poslednjih godina”, rekao je Miroslav Tomašević, vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije na jučerašnjoj sednici Nadzornog odbora JP EPS.

Tomašević je naglasio da je počela remontna sezona, da su ugovoreni svi poslovi i precizirao da je od 19. marta u remontu blok A4 u TENT A, da će od 2. aprila početi remontni radovi na bloku B2, a od 15. aprila radiće se na BTS sistemu u RB Kolubara.

„Ispunio sam ono što je bio moj zadatak, da posle mnogo problema zajedno sa timom vratim EPS u dobro stanje. I Međunarodni monetarni fond (MMF) smo na sastanku obavestili o svim rezultatima i planovima, kao i o tome zašto EPS nije finansijski rizik”, rekao je Tomašević.

Prvi čovek AD EPS ministar(ka)?

Osim o stanju sistema i dobrim rezultatima u poslovanju EPS-a na sednici Nadzornog odbora bilo je reči i o budućnosti ovog javnog preduzeća. Kuršlus je izbio zbog buduće transformacije EPS-a u akcinarsko društvo.

U predlogu iz Ministarstva rudarstva i energetike, prema nezvaničnim informacijama Energije Balkana, v. d. direktora EPS-a trebalo je da na dnevni red UO stavi tačku kojom se poništava prethodna odluka o prelasku EPS iz JP (javnog preduzeća) u AD (akcionarsko društvo) u stoprocentnom vlasništvu države. U novom predlogu odluke, koja bi posle aminovanja Nadozornog odbora EPS-a išla na Vladu Srbije, piše da se donese nova odluka o prelasku u AD, ali sa izmenom Statuta preduzeća.

Konkretno, da Skupštinu budućeg EPS-a AD čini jedna osoba – minister(ka). Skupština EPS-a AD bi postavljala sedam izvršnih direktora, među kojima bi bio i budući generalni.

EPS će samo proizvoditi struju – trgovina trgovcima

Ono što je za budućnost najveće srpske firme najvažnije je što EPS više ne bi bio preduzeća za proizvodnju i trgovinu električnom energijom već samo preduzeće za proizvodnju električne energije.

Uz medijske spekulacije o tome šta sve ovo znači za EPS i državu Srbiju čuli su se komentari da bi time EPS ubuduće potpuno bio zavistan od trgovaca strujom. Odnosno, da bi oni kupili kajmak od delatnosti ove kompanije koja je, posle haosa u koji je zapala decembra 2021. godine uspela da se povrati i ne samo da proizvodi dovoljno struje za domaću potrošnju već i da viškove izvozi. Kao što je Tomašević i ukazao, zaradivši od Nove godine skoro 50 miliona evra.

Sindikat najavljuje štrajk

Reagujući na to Sindikat radnika EPS-a od premijerke Ane Brnabić je zatražio da spreči, kako tvrde, nameru Ministarstva energetike da snabdevanje građana više ne bude delatnost od opšteg interesa kao i predlog da se to preduzeće ograniči samo na proizvodnju, a ne i trgovinu strujom.

U dopisu premijerki do kojeg je došao N1, predsednik tog sindikata Milan Đorđević od premijerke traži sastanak i, ukoliko se ona na taj zahtev ogluši, kaže da su spremni na generalni štrajk. Pismo slične sadržine, Đorđević je poslao i ministarki energetike.

Da li se Tomašević dokazao?

U martu je, inače, istekla godišnjica v.d. statusa Tomaševića.

Sa dolaskom norveških konsultanata, u drugoj polovini 2022. godine iz vrha države, od predsednika Aleksandra Vučića do same ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović i premijerke slušali smo izjave da u EPS i druga javna preduzeća, pogotovo energetska, gde spada i EPS, treba dovesti profesionalni menadžment. Provejavali su stavovi da bi strani menadžeri bili najbolji izbor.

U nedavnom intervjuu za Energiju Balkana ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je na pitanje „U državnim, ne samo energetskim preduzećima i dalje mahom imamo vršioce dužnosti na mestima direktora, često i mnogo duže od zakonom propisanog roka. Da li ćete pokušati da stanete na put toj praksi, da li u bliskoj budućnosti možemo očekivati raspisivanje konkursa za ta mesta i kada?”, odgovorila: „To je naš plan i reforma preduzeća u energetskom sektoru to treba da omogući”.

Po pitanju stranog menadžmenta ministarka je rekla: „To koje je neko nacije je manje važno. Suština je šta zna i koliko je spreman da radi i pomogne. Konsultanti iz Norveške imaju znanje i zato su i angažovani. Naša javna preduzeća imaju mnogo mana decenijama unazad – cilj je da konačno uđemo u reformu. Taj proces će trajati ali važno je da smo ga otpočeli”.

Ko (će) se pita(ti) o budućnosti EPS-a?

Tema EPS-a ponovo je otvorena – u javnosti.

Dok mnoge zapadnoevropske zemlje podržavaju svoje energetske kompanije, Francuska i Nemačka, na primer, Srbija se izgleda sprema da rasparča EPS, jer izvlačeći iz njega trgovinu strujom ostavila bi kompaniju bez mogućnosti da uveća profit u poslovanju.

Videćemo šta će po pitanju uspeha koje je EPS postigao za vreme Tomaševićevog upravljanja, i pored toga što su cene struje u Srbiji bile dirigovane, i za privredu i za domaćinstva, reći nadležni.

I pored brojnih problema koji prate najbrojniju sindikalnu organizaciju u EPS-u očigledno je da će i ovaj, ali i drugi sindikati biti faktor koji će pokušati da se nametne kao neko ko se pita o budućnosti ove kompanije. Svakako da su zaposleni ti koje, prirodno, brine budućnost kompanije.

Brine i građane, kojima veoma odgovara što plaćaju struju po cenama koje su među najnižima u Evropi. Njih, međutim, niko ne pita.

U traženju rešenja za budućnost za energetski sektor, gde je EPS veoma bitan činilac, odnosno, određivanja puta u energetskoj tranziciji, stručnjaci su minulih meseci veoma često, javno, nudili pomoć. Čini se da ih do sada vlast nije slušala. Nije jer, ovaj predlog za budućnost EPS-a nije bio ni na kakvoj stručnoj, a pogotovo ne javnoj raspravi.