Etiopija je u utorak zvanično inaugurisala najveću hidroelektranu u Africi, projekat koji će obezbediti energiju za milione ljudi, ali i produbiti raskol sa nizvodnim Egiptom, što je unelo nemir u region.

Etiopija, druga najmnogoljudnija zemlja na kontinentu sa više od 120 miliona ljudi, smatra da je Velika etiopska renesansna brana (GERD), vredna 5 milijardi dolara i izgrađena na pritoci Nila, ključna za njene ekonomske ambicije.

Proizvodnja struje iz brane postepeno je rasla od kada je prva turbina puštena 2022. godine, a u utorak je dostignut maksimalni kapacitet od 5.150 MW. To je svrstava među 20 najvećih hidroelektrana na svetu, sa oko četvrtinom kapaciteta kineske „Tri klisure“.

Na ceremoniji u mestu Guba, etiopski borbeni avion preleteo je nisko iznad magle nastale od belih vodenih slapova brane visokih 170 metara. Pod krošnjom džinovske etiopske zastave, premijer Abij Ahmed obratio se prisutnima među kojima su bili i predsednici Somalije, Džibutija i Kenije.

„Našoj braći u Sudanu i Egiptu – Etiopija je izgradila branu da prosperira, da elektrifikuje ceo region i da promeni istoriju crnog naroda“, rekao je Abij. „Apsolutno nije napravljena da naškodi svojoj braći.“

On je dodao da će brana poboljšati pristup struji za skoro polovinu stanovništva koje je još 2022. godine bilo bez električne energije, a višak će se izvoziti u region. Rezervoar brane potopio je područje veće od Velikog Londona, a vlada tvrdi da će to omogućiti stabilno snabdevanje vodom za navodnjavanje nizvodno, dok će se istovremeno smanjiti rizik od poplava i suša.

Strahovi nizvodnih zemalja

Nizvodne zemlje, međutim, sa strepnjom prate projekat još od početka gradnje 2011. godine.
Egipat, koji je šezdesetih godina izgradio svoju branu Asuan na Nilu, strahuje da bi GERD mogao da ograniči dotok vode u vreme suša, ali i da ohrabri izgradnju drugih brana uzvodno.

Njegovo Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je dopis Savetu bezbednosti UN tvrdeći da je inauguracija brane kršenje međunarodnog prava.
Kairo se od početka oštro protivi projektu, tvrdeći da on krši vodene sporazume iz prve polovine prošlog veka i predstavlja egzistencijalnu pretnju.

Egipat, sa oko 108 miliona stanovnika, za oko 90% svoje pijaće vode zavisi od Nila. Zvaničnici su poručili da zadržavaju pravo da „preduzmu sve odgovarajuće mere radi zaštite interesa egipatskog naroda“.

Iako Egipat do sada nije preduzeo direktne odmazde protiv Etiopije, poslednjih godina se približio njenim regionalnim rivalima, naročito Eritreji. Sudan se, pak, pridružio Egiptu u zahtevima za pravno obavezujuće sporazume o punjenju i radu brane – iako bi mogao da ima koristi od bolje kontrole poplava i pristupa jeftinoj energiji.

Etiopija tvrdi da brana nije pretnja

Etiopija rezervoar puni fazno od 2020. godine, uz tvrdnje da to neće značajno naškoditi nizvodnim zemljama.
Nezavisna istraživanja pokazuju da do sada nije bilo većih poremećaja u protoku nizvodno, uz povoljne kišne sezone i pažljivo punjenje rezervoara tokom vlažnih perioda u poslednjih pet godina.

U zemlji koja je godinama pogođena unutrašnjim sukobima, uglavnom etničke prirode, GERD je postao izvor nacionalnog ponosa, kaže Mekdelavit Mesaj, istraživač sa Florida International University.
„On je simbol okupljanja, pokazuje šta možemo postići kada smo ujedinjeni“, istakla je.

Lokalni mediji prenose da je 91% finansiranja došlo od države, a preostalih 9% od kupovine obveznica i donacija građana.

Sultan Abdulahi Hasan, poljoprivrednik koji živi blizu brane, rekao je da je projekat doneo struju njegovom selu.
„Sada imamo frižidere, pijemo hladnu vodu i koristimo struju za sve“, rekao je na otvaranju.

Dok će dodatna energija pomoći i rastućoj industriji rudarenja bitkoina u zemlji, mnogi ruralni stanovnici moraće još da čekaju na korist.
Pristup električnoj energiji u seoskim područjima često je ograničen zbog nedovoljno razvijene prenosne mreže. Dok su gradska područja imala 94% elektrifikacije do 2022. godine, samo 55% ukupnog stanovništva imalo je pristup struji, prema podacima Svetske banke.

Izvor: Reuters