čovek odgovoran za klimatske promene

EU je zacrtala klimatski cilj – pitanje je kako ga sprovesti

Energetske kompanije treba da se pripreme za postizanje novog klimatskog cilja. Sada kada je EU povećala svoj cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene baste do 2030. sa 40% na 55%, postavljaju se pitanja o tome kako kompanije, operatori prenosnih sistema da izvrše neophodne promene za transformaciju energetskog sistema. Odgovor na to pitanje neće biti poznat dok Evropska komisija ne predloži svoj klimatski zakon, koji se očekuje u junu sledeće godine.

Posle maratonskih osmočasovnih pregovora, koji su trajali do ranih jutarnjih sati lideri EU su na predlog Evropske komisije, 10. decembra, postigli dogovor da podignu cilj za smenjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je Unija postavila za 2030. za 55% ispod nivoa iz 1990, u odnosu na prethodni cilj smanjenje za 40%. Ovaj cilj još treba da bude razmotren početkom sledeće godine sa Evropskim parlamentom, koji želi da poveća cilj – smanjenje štetnih emisija za 60%. Ali već je jasno da će evropski energetski sistem morati da se transformiše brže nego što je prvobitno bilo predviđeno, kako bi se ispunio cilj potpune dekarbnizacije, koji je postavljen za 2050. godinu, piše EURACTIV.com.

Za ovo će biti potrebne nove energetske tehnologije za korišćenje energije sunca, vetra, vodonika i možda drugih izvora, za koje još uvek ne znamo. Svi ti novi izvori energije moraće da budu integrisani u energetsku mrežu EU, a taj zadatak će pasti na operatore evropskih energetskih postrojenja, odnosno na njihovu upravu.

Trenutno postoje dve glavne brige: priprema mreže za povremeno snabdevanje obnovljivom energijom i prilagđavanje gasovoda kako bi mogao da se kao osnovno gorivo transportuje vodonik.

„Mislimo da će zeleni gasovi zauzimati relativno značajan deo potpuno dekarbonizovane mešavine energenata, u rasponu od 25% do 2050. godine”, rekla je Camilla Palladino, izvršna potpredsednica italijanske kompanije za energetsku infrastrukturu Snam, na virtuelnoj konferenciji EURACTIV prošle nedelje. „Postojeća gasna infrastruktura je od ključne važnosti za ovo ostvarenje, jer je to najisplativije. Vodimo postupak pripreme infrastrukture za vodonik, što znači da će sve što od sada kupujemo, u vezi cevi, ispunjavati standard za vodonik. Radimo reviziju svega što imamo pod zemljom, na svim cevima, da bismo videli koliki procenat je već spreman za vodonik i kakve će promene biti potrebne za ostatak. Za sad se čini da je 70% podzemnih cevi već spremno za vodonik po pitanju materijala, što ukazuje na činjenicu da bi potrebna ulaganja bila mala.“

Iako je cilj za 2030. godinu sada načelno dogovoren, specifičnosti kako do njega doći neće biti poznate dok Evropska komisija ne predloži svoj klimatski zakon, koji se očekuje u junu sledeće godine.

Augustijn van Haasteren, viši stručnjak u odeljenju za energetiku Komisije, rekao je da je, iako specifičnosti tek treba razraditi, jasno da će zakon značiti fundamentalnu transformaciju evropskog energetskog sistema.

„Iako je u prošlosti fokus bio usmeren ka zelenoj proizvodnji električne energije, sledeće godine ćemo videti ozbiljniji pokušaj dekarbonizacije drugih izvora energije – posebno mislim na gasovita goriva. To će postaviti okvir u kojem će privatni sektor i postrojenja morati da rade u budućnosti. I, već je sasvim jasno da će ove promene dovesti do značajnih promena u okruženju u kojem postrojenja moraju da rade“, poručio je ovaj stručnjak.

Navodeći da se rani pokazatelji načina na koji Komisija razmišlja mogu videti u Strategiji integracije energetskog sistema objavljenoj u julu Augustijn van Haasteren kađe da se „snažno naglašava potreba da se energetski sistem učini integrisanijim i da se pomeri od sistema gde imamo jednosmernu ulicu od proizvođača energije do potrošača energije. Za ovaj potez će biti potrebno mnogo ulaganja. Čak i da javna sredstva budu dostupna u značajnim iznosima, većina investicija će, naravno, morati da se privatno finansira.“

Međutim, Dries Acke, direktor energetskih sistema u Evropskoj klimatskoj fondaciji nije se složio sa idejom da bi prioritet EU trebalo da bude prebacivanje sa elektrifikacije i obnovljivih izvora energije ka dekarbonizaciji starijih izvora energije.

„Elektrifikacija će biti glavni pokretač integracije energetskog sistema a, takođe, i smanjenja ugljenika“, rekao je on na ističući da je „pravilna elektrifikacija zaista stvar koja zaslužuje najviše pažnje i prostora za razmišljanje naših donosilaca odluka.“

Fokus na gasnu infrastrukturu je pogrešan, smatra Dries Acke.

„Ovo su relativno manja rešenja, važno je napraviti tu razliku – čista elektrifikacija i izgradnja obnovljivih izvora je ono na šta bi kreatori politike trebalo da se prvo fokusiraju. Smanjenje za 55% u 2030. godini znači smanjenje za 30% upotrebe fosilnog gasa u evropskoj ekonomiji, kao i smanjenje 15% uvoza fosilnog gasa. Nije zlatno doba za gas, pre bi se moglo reći da je doba smanjenja upotrebe gasa u kratkom roku, sa tendencijom potpunog ukidanja do 2050.”

Evropska „zelena” poslanica iz Nemačke, Jutta Paulus se složila, ali je rekla da će ključni izazov biti integracija različitih izvora energije u jednu kohezivnu mrežu.

„Mislim da smo predugo razmišljali o izolovanim sistemima, potrebna nam je odgovarajuća sektorska integracija da bismo postigli ove klimatske ciljeve. Naša razmišljanja treba da polaze od cilja. Trebali bismo razmišljati odakle želimo da pođemo, a zatim da vršimo dalji razvoj. Šta moramo da radimo danas? Kakvo planiranje je potrebno obaviti što je brže moguće?“, istakla je Paulus.

Pitanje ko bi trebao da kontroliše ove odluke o planiranju energetske infrastrukture je nedavno bilo sporno.

Klimatski zagovornici rekli su da ENTSOG, udruženje gasnih postrojenja, ne bi trebalo više da ima ulogu u savetovanju o tome gde treba ulagati u infrastrukturu. Dries Acke je rekao da kompanije koriste mogućnosti budućeg zelenog vodonika kao izgovor za zaključavanje gasne infrastructure koja je izgrađena do sada.

Ali Palladino je rekla da će, iako se slaže da i dalje treba da bude fokus na elektrifikaciji, ključ za postizanje fzacrtanog cilja do 2030. godine biti oslobađanje od izolovanih sistema i uključivanje različitih tehnologija u energetski sistem. To će zahtevati stručnost i znanje evropskih energetskih preduzeća.

„Jedna od ključnih stvari za postizanje efikasne infrastrukture sistema planiranja je da imamo vrlo čvrste scenarije. Moramo da pokušamo da shvatimo šta će se verovatno dogoditi. Ono o čemu govorimo je da energetski sistem koji treba da se transformiše da bi došlo do potpune dekarbonizacije. Biće velikog rasta u obnovljivoj proizvodnji i velikog porasta u elektrifikaciji. Sve izazove koji iz toga proizilaze treba rešiti na najbolji mogući način za sistem“, poručila je Palladino ističući da će koordinirano planiranje biti važno „bolje nego da se ide napred, kao što je prošlosti bilo u vezi električne energije, gasa. Na taj način se rešava samo pojedinačni deo energetskog sistema“.

Očekuje se da će Evropski parlament glasati po pitanju 2030. godine u januaru, tokom kojeg će možda dodati nove zahteve o načinu implementacije zakonodavstva sledeće godine. Predmet sporne rasprave će biti pitanje da li, i kako treba u planiranje uvrstiti gasnu infrastrukturu.

Izvor: EURACTIV.com

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti