Grčka izlazak iz lignita

EU ne odustaje od dekarbonizacije do 2050. – ugalj državna bezbedonosna rezerva

Postrojenja na fosilna goriva se polako gase, a ostaju samo ona koja se stavljaju u državne reserve, za nepredviđene situacije, kakva je upravo sada, kaže prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta. Prioritet je da se obezbedi energetske sigurnost, da energija bude svima dostupna, ističe prof. dr Dragoslava Stojiljković, sa katedre za tehnologiju materijala, takođe na Mašinskom fakultetu.

Kada je nedavno Evropska unija teška srca javno morala da prizna da „EU povećava upotrebu uglja” da, kako su rekli „nemamo izbora”, te da će koristiti pet odsto više uglja u narednih pet do 10 godina, nego što se ranije očekivalo (kako prenosi Fajnenšel Tajms), postavilo se pitanje da li su zemlje EU nepromišljeno brzo požurile da okrenu leđa politici fosilnih goriva. Da li to učinili verujući da se ti manjkovi stvarno mogu nadomestiti preko noći. Ili su želje da eliminišu ruske energente do 2027. godine toliko velike da nisu odmah sagledali posledice gašenja termoelektrana, zatvaranja rudnika i kopova.

Bilo kako bilo, svoje termokapacitete prva je „potpalila” Austrija, potom Nemačka, pa Holandija… Poljski rudari su štrajkovali zbog činjenice da će im država zatvoriti kopove, jer je uglju odzovnilo… A sada se, prema Fajnenšel Tajmsu, očekuje da će ugalj proizvoditi dodatnih 100 teravat sati električne energije godišnje u narednih pet do 10 godina.

Da li Putin vraća EU uglju?

Da li zaista „bezobrazni” Putinov potez vraća EU na ugalj- doduše privremen, kako je izjavila Elina Berdram, v. d. direktora za Međunarodne poslove i klimatske finansije u Evopskoj komisiji?

Prema njenim rečima Evropa će se, kako je preneo Rojters, privremeno okrenuti foslinim gorivima kao alternativi za ruski gas. S tim što, kako je istakla, ovaj potez neće promeniti dugorčne evropske ciljeve vezane za klimatske promene.

Zbog toga što 75 odsto svoje električne energije proizvodi iz uglja Srbiji se, iako nije članica EU, godinama pre početka rata u Ukrajini „pretilo” uvođenjem karbon taksi. To je dovelo do polemike da li treba zatvoriti postojeće termoblokove i zameneiti ih suncem ili vetrom. Danas, zbog problema na kopovima, Srbija kupuje i uvozi dodatne količine uglja. Tona je oko 75 evra, s tim što je transport tri puta skuplji.

Komentarišući novonastalu energetsku krizu, ali pre svega odluku da se bez ugalj ipak ne može preko noći, prof. dr. Aleksandar Jovović, rukovodilac Centra za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine Mašinskog fakulteta u Beogradu za Energiju Balkana kaže da Evropa i dalje namerava da bude karbonski neutralna 2050. godine, a da planira da do 2030. godine smanji emisije gasova sa efektima staklene bašte za 55 odsto. Dramatične promene očekuju se u sektoru energetike, uz postepeno nestajanje fosilnih goriva, ubrzani razvoj i uvođenje obnovljivih izvora energije, vodonika, kao i još neizvesnu sudbinu nuklearne energije.

TE na ugalj državne bezbedonosne rezerve

Jovović kaže da je „naravno”, i svest građana EU drugačija. Naučili su da veruju institucijama, pa je to dovelo do toga da su građani Italije, Nemačke i nekih drugih zemalja tužili sopstvene države zbog nedovoljne borbe protiv klimatskih promena. Zato su privrednici i političari EU odavno doneli odluku da promene način proizvodnje i korišćenja energije, okrenuvši se obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti, cirkularnoj ekonomiji, pametnoj specijalizaciji.

„Postrojenja na fosilna goriva se polako gase. Ostaju samo ona koja se stavljaju u državne rezerve, za nepredviđene situacije, kakva je upravo sada. Zato, ono što bi mi voleli da se dešava, ne dešava se, aktiviraju se samo te energetske rezerve. I, to nikako ne znači povratak na fosilna goriva. Ima i tamo onih koji bi voleli da se to desi, naravno, ali teško da je moguće. Agresija na Ukrajinu, i problemi sa energetnima od pre oko godinu dana, u svakom slučaju dodatno dovode u sumnju ostvarivanje ciljeva dekarbonizacije. Ali je ne zaustavljaju. A pokretanje termoelektrana na ugalj je samo privremeno korišćenje državnih bezbedonosnih rezervi, a ne ponovno korišćenje ugašenih elektrana, što bi ozbiljno trebalo razlikovati. Postojanje državnih bezbedonosnih rezervi je planirano u EU istovremeno sa planiranjem dekarbonizacije”, ističe prof. Jovović.

Nova industrijska revolicija

Moguće je i da će zatvaranje pojedinačnih postrojenja kasniti u odnosu na zacrtane godine. Ali, dekarbonizacija 2050. godine izvesno neće izostati, smatra Jovović ističući da ne bi ni smela, jer će posledice biti ogromne.

„Već ih i samo značajno osećamo, posebno u ovom regionu. Kako god da gledamo, ovo je nepovratan proces, tako da mi danas pod talasom dekarbonizacije, prisustvujemo novoj industrijskoj revoluciji. Jer, kao što je 19. vek bio vek čelika, 20. vek uglja, nafte i gasa, ovo je vek novih tehnoloških rešenja”, procenjuje profesor.

Komentarišući da su „klimatske promene bile samo okidač” ocenjuje da ih je, „naravno, prvo razumela nauka. Ali, odmah zatim i privreda. Zato su sve ove promene nepovratne”.

„Strategije kompanija napravljene su za neku novu privredu i uložena su već do sada ogromna sredstva. Rat u Ukrajini može da utiče na brzinu energetske tranzicije. Ali, ne može je zaustaviti niti preokrenuti. Ovo više nije borba protiv klimatskih promena, to je bio samo okidač promena. Sada je ovo tehnološka revolucija. I, treba tako da se shvati”, kaže sagovornik Energije Balkana.

Brzina kojom će se to odvijati može biti promenljiva, ali nije „olako obećana“, kao što je to bilo ovde, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Ovim promenama su prethodile brojne tehno-ekonomske analize, studije izvodljivosti, političke debate… Ali, prvenstveno naučno-istraživački rad, koji je, prema Jovovićevim rečima, toliko dobro zapostavljen ovde kod nas.

Prioritet – energetska sigurnost

„Ukoliko se pažljivo posmatraju promene u sektoru energetike kroz vreme, jasno mogu da se utvrde periodi kada je dolazilo do energetskih kriza, koje su bile prouzrokovane različitim uzrocima. Na osnovu brižljive analize, može se reći da se i sada nalazimo u jednom takvom trenutku. Da je sve što se dešava posledica aktuelnog trenutka i otežanog snabdevanja, pre svega, prirodnim gasom. Sve to ne znači da će već donete strategije u pogledu zaštite životne sredine i smanjenja uticaja na klimatske promene biti napuštene”, ističe prof. dr Dragoslava Stojiljković, sa katedre za tehnologiju materijala na Mašinskom fakultetu.

U ovom trenutku, prioritet je da se obezbedi energetska sigurnost i da energija bude svima dostupna. To su svakako prioriteti koje postavlja svaka zemlja pojedinačno, ukazuje profesorka Stojiljković, navodeći da su zato u zemljama EU termoelektrane na ugalj ponovo stavljene u pogon.

„To su kratkoročna rešenja. Kratkoročna rešenja su nametnuta geopolitičkom situacijom, tržištem i cenama. Potrebno je obezbediti snabdevanje energijom, pre svega, za predstojeću zimu”, procenjuje sagovornica Energije Balkana.

Dugoročno će se, kako kaže, tražiti moguća rešenja. Može se očekivati da će sve ovo uticati na značajna ulaganja u inovacije i istraživanja, sa ciljem da se kroz ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, odnosno u nove tehnologije, ostvare rešenja koja će značajno smanjiti i uvoznu zavisnost zemalja u sektoru energetike.

„Verovatno da će, kao posledica većih ulaganja, doći i do brže komercijalizacije nekih tehnologija – koje su već razvijene. Posebno će biti primenjivano kombinovano korišćenje različitih vidova obnovljivih izvora energije, skladištenje energije i mere energetske efikasnosti”, zaključuje prof. Stojiljković.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti