Sistem Evropske unije za trgovanje emisijama ugljenika (ETS) pokriva 45% emisija zajednice, rekao je dr Pavel Šejtanov, korporativni trgovac u Vertis Environmental Finance. Precizirao je da je već stvorena druga, potpuno nezavisna verzija ETS 2, koja će pokrivati snabdevanje i proizvodnju goriva za kopneni transport, kao i grejanje zgrada.

Sistem ETS 1 pokriva 12.000 hiljada instalacija – uglavnom velika industrijska energetski intenzivna preduzeća, proizvodnju električne energije, otpremu i transport. Novi sistem trgovanja emisijama planiran je da obuhvati manje instalacije koje trenutno nisu pod ETS 1.

Snižavanje gornje granice

Šejtanov je objasnio da će sistem funkcionisati na istom principu. Naknadama će se trgovati, u početku će biti postavljena gornja granica, ali će biti mnogo niža i neće biti besplatnih dodataka za obavezna lica. Očekuje se da će početi sa nižom cenom od ETS 1, ali će se vremenom povećati i očekuje se da će ga prestići zbog niže granice „, prokomentarisao je stručnjak.

Mehanizam za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM) takođe je u pilot fazi. Uvoznici čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije, vodonika i cementa iz trećih zemalja – izvan EU, moraće da kupe posebne sertifikate za pokrivanje emisije ugljenika sa mesta proizvodnje, podsetio je Šejtanov.

Prema njegovim rečima, ova mera ima za cilj da zaštiti evropske proizvođače od niskih uvoznih cena iz zemalja bez ETS sistema i da podstakne uvoznike iz ovih zemalja da počnu da sprovode ambiciozne klimatske i dekarbonizacijske politike koje je Evropa preduzela.

Prvi rezultati

Prema Šejtanovu, ovaj mehanizam daje rezultate, jer su mnoge zemlje najavile da nameravaju da implementiraju takve sisteme.

„Međutim, tržište ugljenika je u poslednje vreme nestabilno, a cena emisijskih jedinica značajno se povećava. U narednim godinama doći će do postepenog ukidanja besplatnih dodataka za preduzeća“, podsetio je stručnjak. Precizirao je da u kombinaciji sa uvođenjem mehanizma za prilagođavanje granica ugljenika, neki analitičari predviđaju nagli rast cena do kraja decenije i nivo od oko 250 evra po kvoti do 2040. godine.

Dekarbonizacija proizvodnje

Pavel Šejtanov je objasnio da EU trenutno izdaje više emisijskih jedinica od onih koje se traže, kako bi prikupila sredstva za podršku planu REPowerEU za energetsku nezavisnost. Deo ovih prihoda ići će državama, kako bi se direktno ulagalo u dekarbonizaciju proizvodnje, što će smanjiti emisije i smanjiti deo tereta, koji se mora platiti.

Šejtanov je objasnio da se u Bugarskoj sredstva dobijena od prodaje kvota koriste za energetsku sigurnost zemlje.

„Prošle godine Bugarska je dobila 1,4 milijarde evra, namenjenih Fondu za energetsku bezbednost„, rekao je Pavel Šejtanov.

Izvor: Investor