Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je da njen tim radi na paketu sankcija koji će se odnositi na rusku naftu. Ali je prokomentarisala i to da je malo verovatno da će odmah krenuti sa takvom merom, jer je potreban konsenzus između svih 27 država članica za uvođenje dodatnih sankcija.

Očekuje se da će zabrana EU na uvoz uglja iz Rusije stupiti na snagu tek u avgustu – mesec dana kasnije nego što se očekivalo, tvrde energetski i politički analitičari.

Ranije ove nedelje, Evropska komisija, izvršni ogranak EU, predložila je zabranu pod utiskom da se rat neće skoro završiti.

Prvobitni plan je bio da se uvoz uglja postepeno ukine u roku od tri meseca, rekao je  zvaničnik EU. Međutim, isti zvaničnik je dodao da je ovaj period sada produžen na četiri meseca — čime je potpuna primena zabrane produžena bar  do avgusta.

„Izgleda da je postojao efikasan nemački lobi za produženje perioda ukidanja postojećih ugovora o uglju na četiri meseca“, tvrdi neimenovani zvaničnik EU.

Mnoge zemlje pored Nemačke ne žele da uvedu energetske sakcije Rusiji

Nemačka je jedna od najskeptičnijih nacija kada je u pitanju blokiranje snabdevanja energentima iz Rusije. Ali, nije jedina. Austrija i Mađarska, na primer, takođe to dovode u pitanje.

Ove nacije imaju najveću energetsku zavisnost od Rusije i tvrde da bi zabrana snabdevanja energentima iz ove zemlje mogla imati veći uticaj na njihove ekonomije nego na rusku.

Nemačka je, na primer, 2020. godine kupila 21,5% od ukupne količine svog uglja od Rusije. Takođe, Nemačka je uvezla iz Rusije 35,2% od ukupne koliučine svoje  nafte i 58,9% od ukupne količine prirodnog gasa, pokazujua podaci Evropskog zavoda za statistiku.

Odobravanje energetskih sankcija predstavljalo je veliki izazov za EU, s obzirom na njenu veliku zavisnost od ruskih energenata.

Region se u velikoj meri oslanja na rusku naftu i prirodni gas, iako manje zavisi od uvoza uglja – ključni razlog zašto je ovo prva energetska sankcija koju je predložila Evropska komisija.

Više od 19% uvoza uglja u EU dolazilo je iz Rusije 2020. godine, prema zvaničnim evropskim statistikama. Nasuprot tome, 36,5% njenog uvoza nafte bilo je iz Rusije, kao i neverovatnih 41,1% njenog uvoza gasa.

EU želi da zabrani i rusku naftu

Ranije ove nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da njen tim radi na sankcijama za naftu.

„Radimo na dodatnim sankcijama, uključujući uvoz nafte, i razmišljamo o nekim idejama koje su predstavile države članice, kao što su porezi ili specifični kanali plaćanja kao što je depozitni račun“, rekla je der Lajen.

Ministri spoljnih poslova EU raspravljaće o zabrani nafte u ponedeljak sledeće nedelje, ali je malo verovatno da će za sada krenuti sa takvom merom, jer potreban je konsenzus između svih 27 država članica za uvođenje dodatnih sankcija.

Nafta Brent trgovala se u četvrtak za oko 1,3% više na 102,44 dolara po barelu. Cene su u porastu od ruske ničim izazvane invazije na Ukrajinu 24. februara.

Izvor: CNBC