Evropska komisija insistira na tome da će ostati dosledna svojim klimatskim ciljevima, dok istovremeno predstavlja planove za pomoć industrijama koje najviše zagađuju u Evropi u njihovoj zelenoj tranziciji i ublažava zahteve za ekološko izveštavanje kompanija, piše Gardijan.

Objavljujući svoj Sporazum o čistoj industriji u sredu, Evropska komisija je predstavila plan za pomoć industrijama koje najviše zagađuju, poput čelika i cementa, kako bi prešle na budućnost sa neto nultim emisijama, kao i za podsticanje kompanija u oblasti čiste tehnologije, poput onih koje proizvode stanice za punjenje električnih vozila.

Komisija je takođe objavila plan za smanjenje računa za energiju za preduzeća i potrošače, kao i kontroverzne predloge za ublažavanje ekoloških obaveza izveštavanja za mala i srednja preduzeća.

Godine 2019, pre pandemije, kada je postojao širok globalni konsenzus o potrebi za klimatskim akcijama, EU je pokrenula Zeleni dogovor, ključni set zakona sa ciljem transformacije energetskog korišćenja i postavljanja puta ka neto nultim emisijama do 2050. godine. Međutim, kritike ovih pravila su se povećale, posebno u svetlu skoka cena energenata nakon ruske invazije na Ukrajinu i jačanja konkurencije od strane kineskih kompanija koje dobijaju visoke subvencije.

Sporazum EU o čistoj industriji

Sada, Sporazum o čistoj industriji potvrđuje cilj EU da smanji emisije za 90% do 2040. godine i predstavlja 40 različitih mera za ubrzavanje zelene tranzicije, uključujući brže izdavanje dozvola za vetroelektrane i drugu infrastrukturu, kao i promene u pravilima javnih nabavki kako bi se favorizovala čista tehnologija proizvedena u Evropi.

„Verujemo da je Sporazum o čistoj industriji poslovni plan Evrope za rešavanje klimatske krize“, rekla je Tereza Ribera, izvršna potpredsednica Evropske komisije zadužena za zelenu tranziciju. Ribera, koja je najviši socijalista u većinski desničarskoj Komisiji.

Komisija je najavila osnivanje nove banke za dekarbonizaciju industrije sa 100 milijardi evra javnih i prenamenjenih sredstava, za koje se procenjuje da bi mogle da privuku dodatnih 400 milijardi evra privatnih investicija.

Takođe je predložena veća uloga Evropske investicione banke, uključujući pružanje garancija proizvođačima komponenti za elektroenergetske mreže, omogućavajući im povećanje proizvodnje. Stručnjaci procenjuju da su potrebne stotine milijardi evra globalnih investicija za izgradnju širokih mreža elektroenergetskih sistema kako bi se dostigli klimatski ciljevi.

Povećanje efikasnosti kroz pojednostavljenje birokratskih procesa

Tereza Ribera, koja je zadužena i za politiku konkurencije, obećala je promene u pravilima EU o državnoj pomoći do juna kako bi se ubrzala obnovljiva energija i industrijska dekarbonizacija.

Nova Evropska komisija, koja je preuzela dužnost u decembru sa agendom smanjenja birokratije, istovremeno je objavila detalje o ublažavanju pravila ekološkog izveštavanja i dužne pažnje za mala preduzeća, što je velika revizija zakona koji su usvojeni tek 2023. i 2024. godine.

Komisija je predložila dvogodišnje zamrzavanje primene Direktive o korporativnom održivom izveštavanju, koja je stupila na snagu 2023. godine, dok traje detaljna konsultacija o izuzimanju malih preduzeća. Slično tome, zvaničnici su najavili jednogodišnje odlaganje Direktive o korporativnoj dužnoj pažnji, koja od kompanija sa više od 1.000 zaposlenih zahteva procenu uticaja njihovih proizvoda na životnu sredinu i ljudska prava, dok Komisija razmatra olakšavanje pravila za manje firme. Iako su mala i srednja preduzeća već izuzeta iz direktive, mnoga tvrde da će i dalje biti pogođena složenim pravilima jer snabdevaju veće kompanije.

Dok su poslovne grupe generalno pozdravile planove, Evropski forum za održive investicije naveo je da ovaj potez stvara „pravnu nesigurnost“ i šteti onima koji su već pripremili izveštaje ili preduzeli korake za usklađivanje sa zakonima.

CBAM

Ana Kavacini, nemačka poslanica Zelenih koja predsedava Odborom Evropskog parlamenta za unutrašnje tržište, rekla je da se Direktiva o dužnoj pažnji pretvara u „praznu ljušturu“ i da „zločini protiv životne sredine i kršenja ljudskih prava neće biti sprečeni“.

Kristijan Ehler, portparol Evropske narodne partije za energetiku i industriju, rekao je da dalja pojednostavljenja ekoloških propisa „ne smeju biti tabu“ i da „moramo razmotriti da li su neka druga ekološka zakonodavstva iz prethodnog mandata i dalje adekvatna“.

Agenda smanjenja birokratije proširena je i na EU Mehanizam prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM), koji zahteva od kompanija koje uvoze čelik, gvožđe, aluminijum i druge zagađujuće proizvode u EU da plate taksu za ugljenik, čime se izjednačava cena sa proizvođačima unutar bloka.

Komisija je saopštila da će izuzeti najmanje uvoznike iz ove takse, što bi obuhvatilo 90% uvoznika, odnosno oko 190.000 kompanija, dok bi i dalje pokrivalo 99% emisija.

Sporazum o čistoj industriji objavljen je zajedno sa „Akcionim planom za pristupačnu energiju“, koji ima za cilj da uštedi 260 milijardi evra godišnje do 2040. godine. Ekološke organizacije su pozdravile inicijative za smanjenje računa i ubrzanje elektrifikacije, ali su izrazile zabrinutost zbog predloga za finansiranje izgradnje terminala za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u inostranstvu.

„Ova Komisija je nejasna kada je reč o smanjenju rasipanja energije, dok istovremeno, kako bi udovoljila Trampu, želi da ulaže u infrastrukturu za gas u inostranstvu, što će Evropu učiniti zavisnom od ovog skupog i opasnog goriva decenijama unapred“, rekla je aktivistkinja Greenpeace-a za klimu, Lorelai Limuzin.

Generalni direktor BusinessEurope, Markus Bajrer, rekao je da je ohrabren činjenicom da je Komisija saslušala industriju, ali je pozvao na brže delovanje, naglasivši da mere verovatno neće biti dovoljne za smanjenje kratkoročnih troškova energije.