EU OZNAČILA REGION JADRA KAO „ZONU ŽRTVOVANJA“! Stigli alarmantni podaci britanske NVO o projektu „Rio Tinto“

Britanska nevladina organizacija Corporate Vatch, koja se bavi ekologijom, u tekstu pod naslovom “Srbija: Rio Tinto izaziva ekološko uništenje u dolini Jadra” iznosi negativne ocene na račun Rio Tinta ali i EU a indirektno provejava nit da je Brisel spreman da žrtvuje srpsku životnu sredinu zarad blagoteti svojih 27 članica.

Region “Jadar” je u agendi zelenog transporta Evropske unije označen kao “zona žrtvovanja” za industriju zelene energije, što praktično znači da Rio Tinto ima njihovu podršku za rudnik litijuma u Srbiji jer im on otvara vrata za proizvodnju 30 miliona električnih automobila koji su deo njihove strategije zaštite životne sredine.

Tako bar navodi ugledna britanska nevladina organizacija Corporate Vatch, koja se bavi ekologijom, u tekstu pod naslovom “Srbija: Rio Tinto izaziva ekološko uništenje u dolini Jadra” koji je objavljen 22. oktobra na njihovom sajtu. U tom tekstu iznete su brojne negativne ocene na račun Rio Tinta ali i EU a indirektno provejava nit da je Brisel spreman da žrtvuje srpsku životnu sredinu zarad blagoteti svojih 27 članica.

U Evropi prodaja električnih vozila raste

Da nije tako, logično je da ležišta koja su značajno bogatija u zemljama članicama, kao što su Nemačka i Čečka, eksploatišu i dođu do litijumskih baterija za električne automobile. Međutim, ovakvi projekti u njihovim zemljama bi izazvali velike potrese jer tehnologija prerade litijuma ostavlja nesagledive posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi, pa ih Brisel, u saradnji sa Rio Tintom, vešto seli u tuđa dvorišta, van granica EU.

Tekst Corporate Vatch upravo to sugeriše uz napomenu da se Evropi žuri da dođe do litijumskih baterija sa svog tla.

– Prodaja električnih vozila porasla je za 43 posto u 2020. godini, uprkos padu ukupne prodaje automobila a u Evropi je najveći potrošač bila Nemačka. Evropska komisija želi da postavi najmanje 30 miliona električnih automobila na evropske puteve. U skladu sa agendom zelenog transporta EU, koja promoviše električna vozila, region Jadar u Srbiji je, kao još neki u Evropi i Americi, zapravo je označen kao „zona žrtvovanja“ za „zelenu“ energetsku industriju – stoji u tekstu.

Pored toga, sugeriše se i na otpor ovom projektu jer bi on regionu Jadra naneo nesagledive posledice.

– U čileanskom Salar de Atacama, litijum i druga rudarenja potrošile su 65 odsto vode u regionu, uzrokujući iscrpljivanje podzemnih voda, kontaminaciju zemljišta i drugu degradaciju životne sredine, primoravajući lokalne zajednice da napuste naselja predaka. U maju 2016. godine, u tibetskoj reci Lići pronađene su mrtve ribe, kontaminirane curenjem toksične hemikalije iz rudnika litijuma Ganzidžou Rongda, kineske kompanija BID. Leševi krava takođe su pronađeni kako plutaju nizvodno nakon što su pili kontaminiranu vodu – piše Corporate Vatch.

Deo srpske naučne javnosti, koja se protivi ovom projektu, navodi da zbog takvih posledica, zemlje EU ne žele u svom ataru rudnik litijuma.

Sprovođenje projekta je rizično

– Rudnik bi bio ovde u Srbiji, a ne u njihovim zemljama, gde se radi po drugačijim pravilima. Rizika od ovog rudnika je mnogo jedan od njih je arsen. Rio Tinto nije utvrdio hemijski sastav jedinjenja u kome se arsen nalazi u rudi, odnosno deponovanom otpadu, a procenjene količine iznose oko 6.000 tona u 57 miliona tona otpada, tokom 40 godina eksploatacije – rekao je nedavno akademik Bogdan Šolaja za NIN.

Za njega je velika verovatnoća da će rudnik i kompletno uništiti rezerve najkvalitetnijih i najizdašnijih podzemnih voda u Srbiji.

– Ne postoji dovoljno pouzdano rešenje koje u slučaju havarijskih oštećenja deponija opasnog otpada rudnika može da spreči potpunu degradaciju Jadra i regionalnog izvorišta drinskog aluviona sa ozbiljnim posledicama na reke Drinu i Savu i izvorišta za vodosnabdevanje nizvodnih gradova. Niko ne pominje cenu takve devastacije sa vekovnim posledicama kada planirani rudnik prestane sa radom – naveo je Šolaja.

I Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) ima sličan stav.

– Sprovođenje projekta rizično je jer je Jadar uzrok destruktivnih bujičnih poplava, pa je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline i transporta zagađivača do Save, nizvodno do Šapca i Beograda. Pored toga, Studija prostornog uticaja rudnika uopšte se nije bavila rizikom od prirodnih radioaktivnih zračenja jer su ranija istraživanja na području Cer – Iverak, koje se graniči ali i poklapa sa rudnim poljem jadarita, sadrži izotop urana 238. Ako urana ima u jadaritu, tretmanom koncentrovanom sumpornom kiselinom će se osloboditi i ugroziti zdravlje ljudi, faunu, floru, tlo i, što je posebno značajno, vodene sisteme i na taj način će se preneti na znatno šire okruženje-stoji u Studiji koju je uradio AINS.

RIO TINTO: Navodi su netačni

Iz Rio Tinta tvrde da u agendi zelenog transporta EU nije označila područje Jadra kao “zonu žrtvovanja” za industriju zelene energije.

– Navod koji ste pomenuli je netačan, materijalno neutemeljen i u suprotnosti je sa politikom EU. Nije nam poznato da se Projekat „Jadar“ pominje u bilo kom zvaničnom dokumentu EU kojim se određuju starteške direkcije i agende razvoja, uključujući zeleni transport i energiju. Nevezano za taj navod, svaki industrijski projekat ima izvestan uticaj na životnu sredinu, samim tim što se za potrebe gradnje novih objekata poljoprivredno ili šumsko zemljište konvertuje se u građevinsko. Svi potencijalni uticaji Projekta “Jadar” biće sagledani i primeniće se najsavremenije mere kako bi se svi procesi odvijali bezbedno i da se svi parametri održavaju u zakonom propisanim granicama-navode za “Blic” iz Rio Tinta i dodaju:

– ”Jadar” treba da bude pozitivan primer kako je moguće realizovati industrijski projekat, zaštititi životnu sredinu i obezbediti kvalitetan život ljudi. Prema SEVESO analizi koja definiše hemijske rizike, “Jadar” je ocenjen kao projekat nižeg rizika. U Srbiji funkcioniše 49 postrojenja višeg rizika, dok u Nemačkoj radi preko 1.000.

Izvor: Blic

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

One Response

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti