Evropska komisija objavila je rezultate do sada najvećeg kruga finansiranja u okviru programa CEF. Ovo je bio prvi CEF poziv koji je uključivao ofšor električne mreže, mreže za vodonik i CO₂. Cilj CEF-a je integracija evropskih energetskih tržišta i ubrzavanje pristupačne dekarbonizacije širom EU.
U ovom krugu dodeljeno je više od 850 miliona evra za ukupno 41 projekat. Ovi projekti su prepoznati kao Projekti od zajedničkog interesa (Projects of Common Interest – PCI) i Projekti od uzajamnog interesa (Projects of Mutual Interest – PMI) u skladu s revidiranom regulativom Trans-evropske energetske mreže (TEN-E).
Dobra vest za ofšor vetroparkove i hibridne projekte
Rezultati ovog finansiranja su naročito povoljni za projekat Bornholm Energy Island, koji je dobio skoro 52% ukupnog budžeta dodeljenog u ovom krugu. Osim toga, CEF bespovratna sredstva dodeljena su i projektu Triton Link – ofšor hibridnom interkonektoru između Danske i Belgije, kao i projektu povezivanja vetroelektrana u Južnoj Bretanji u Francuskoj.
„Ovo su ključni projekti za obezbeđivanje pristupačne električne energije za evropske kompanije i domaćinstva. Evropa trenutno ima samo jednu hibridnu ofšor vetroelektranu, ali nam je potrebno mnogo više da bismo izgradili integrisanu ofšor mrežu. Sjajna je vest da Evropska komisija omogućava realizaciju ovih obećavajućih projekata“, rekla je Vasiliki Klonari, direktorka za integraciju energetskih sistema u organizaciji WindEurope.
Ofšor hibridni projekti su interkonektori koji povezuju dve ili više država direktno sa vetroelektranama na moru. Na taj način oni kombinuju proizvodnju električne energije i prekogranični prenos, omogućavajući snabdevanje svih povezanih država i optimizaciju protoka energije. Direktno povezivanje vetroelektrana s interkonektorima smanjuje potrebu za dodatnim kablovskim vezama, čime se poboljšava korišćenje morskog prostora i smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu i biodiverzitet.
Ofšor hibridi su ključni za izgradnju integrisane ofšor energetske mreže. Prema planovima razvoja Evropske ofšor mreže, 14% svih obnovljivih izvora energije na moru moglo bi biti povezano putem ovih hibridnih projekata.
Nedovoljna ulaganja u elektroenergetske mreže
Evropa mora da ulaže više u interkonektore i prekograničnu elektroenergetsku infrastrukturu kako bi osigurala stabilnost svojih mreža u tranziciji ka elektrifikovanoj ekonomiji. Bez većih ulaganja u mrežnu infrastrukturu, Evropa rizikuje da ne ispuni svoje ciljeve za čistu energiju. Trenutno su elektroenergetske mreže najveća prepreka širenju energije vetra u Evropi.
U tom kontekstu, razočaravajuće je što je u ovom krugu CEF finansiranja dodeljeno samo tri projekta pametnih električnih mreža, koji su dobili manje od 4% ukupnog budžeta. S druge strane, projekti koji se odnose na vodonik, amonijak i CO₂ dobili su oko 40% sredstava.
Bez snažnije podrške EU za mrežnu infrastrukturu, integracija obnovljivih izvora energije, povećanje elektrifikacije i osiguranje pristupačne električne energije za potrošače i industriju biće izazov.
„Evropa mora da prioritizuje ulaganja u proverene i spremne tehnologije. Elektroenergetska infrastruktura i elektrifikacija zasnovana na obnovljivim izvorima su ključni faktori. Potrebna nam je tehnološka neutralnost, ali samo među dokazano klimatski neutralnim tehnologijama. U suprotnom, energetska tranzicija neće biti ni pristupačna ni efikasna, a Evropa će i dalje zavisiti od uvoza fosilnih goriva, ugrožavajući svoju energetsku bezbednost“, rekla je Klonari.
Akcioni plan EU za mreže predviđa potrebu za ulaganjima od 584 milijarde evra u elektroenergetske mreže do 2030. godine. Program CEF finansira samo prekogranične projekte, ali najveće investicije su neophodne za optimizaciju i proširenje nacionalnih mreža. Zbog toga EU, uključujući Evropsku investicionu banku i države članice, mora osmisliti dodatne mehanizme finansiranja kako bi se osigurao uspešan prelazak na održivu energetsku budućnost.
