Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Ekologija

EU poslanici podržavaju obavezne ciljeve akcionog plana za kružnu ekonomiju


Evropski poslanici podržavaju predlog obaveznih ciljeva akcionog plana EU za cirkularnu ekonomiju, kako bi se ublažile posledice toga što će se globalna potrošnja materijala udvostručiti u narednih 40 godina, što će se količina otpada koji se stvara svake godine povećati za 70% do 2050, što vađenje i prerada resursa izaziva polovinu ukupnih emisija gasova staklene baste, gubitak više od 90% biodiverziteta, nedostatak vode…


Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u utorak (9. februara) set ambicioznih predloga o akcionom planu EU za cirkularnu ekonomiju, uključujući pozive za uvođenje obaveznih ciljeva za smanjenje otpada.

Zahtev, koji je usvojen sa 574 glasa za, 22 protiv i 95 suzdržanih, poziva Evropsku komisiju da postavi obavezujuće ciljeve za 2030. godinu, po pitanju upotrebe materijala i praćenja upotrebe svih proizvoda plasiranih na tržištu EU.

Takođe se poziva izvršna vlast EU da uvede specifične standarde za reciklirane materijale, koji se ugrađuju u nove proizvode plasirane na tržište EU.

„Ukoliko nastavimo da koristimo prirodne resurse ovom brzinom do 2050. godine, neće nam trebati jedna planeta, trebaće nam tri. Mnogo je bolje osigurati da otpad, koji bismo inače sagoreli ili odložili, koristimo kao dragocenu sirovinu za izradu novih proizvoda“, rekao je Jan Huitema, holandski liberalni poslanik u Evropskom parlamentu koji je autor izveštaja Parlamenta.

Predlog EU parlamenta dolazi kao reakcija na akcioni plan Evropske komisije za cirkularnu ekonomiju, predstavljen u martu prošle godine.

Iako u ovoj fazi ne sadrži čvrste zakonodavne predloge, Komisija planira buduće mere, koje će izvršna vlast EU preduzeti kako bi smanjila otpad i upotrebu resursa u industrijama kao što su tekstilna, građevinska i proizvodnja elektične oprema, koje do sada nisu bile razmatrane na nivou EU.

Ekolozi su bili izuzetno zadovoljni merama navedenim u izveštaju Parlamenta, rekao je Jean-Pierre Schweitzer iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB). Ali, dodao je, da je Parlament mogao da ide i dalje usklađivanjem sa ciljem od 50% praćenja otiska (footprint) materijala usvojenog u Holandiji.

U svom izveštaju, evropski poslanici pozvali su Komisiju da ove godine uvede zakonodavstvo kojim će proširiti delokrug direktive o ekološkom dizajnu i neenergetskim proizvodima, osiguravajući da su oni dizajnirani da budu trajniji, lako popravljivi, nadograđeni i reciklirani. Ovo bi trebalo da uključuje takozvano „pravo na popravak“ za proizvode poput pametnih telefona i računara, rekli su evropski poslanici.

Poslanici su, takođe, podržali mere za uspostavljanje jakog tržišta sekundarnih materijala, koji će se nadmetati sa trenutnim jeftinim materijalima, kao i jasnije informacije o proizvodima i pravima potrošača, kao što su garancije.

„To su vrlo jasni zahtevi parlamenta da cirkularnu ekonomiju pretvori u stvarnost i da primeni zeleni dogovor. Očekujem od Komisije da ove godine dostavi ambiciozne zakonodavne predloge”, rekla je Anna Cavazzini, zelena evropska poslanica u odboru za unutrašnje tržište.

U (plenarnoj) raspravi, poslanici su naglasili da Evropa može ispuniti svoje klimatske ciljeve samo prelaskom na cirkularnu ekonomiju - rekavši da tranzicija mora da se dogodi najkasnije do 2050. godine.

„Kobno je koliko malo cenimo resurse koje naša planeta može da ponudi. Kada bi svi trošili toliko i brzo kao EU, godišnji resursi Zemlje bili bi iscrpljeni do maja svake godine“, rekla je Delara Burkhardt, nemačka poslanica iz grupe socijalista i demokrata (S&D).

Očekuje se da će se globalna potrošnja materijala udvostručiti u narednih četrdeset godina, a predviđa se da će se količina otpada koji se stvara svake godine povećati za 70% do 2050. godine.

Smatra se da su vađenje i prerada resursa odgovorni za polovinu ukupnih emisija gasova staklene bašte i gubitka više od 90% biodiverziteta, kao i za nedostatke vode, navodi se u izveštaju Parlamenta.

Komisija predlaže plan cirkularne ekonomije kroz 35 inicijativa za rešavanje ovog problema i kretanje ka održivijim obrascima proizvodnje i potrošnje. To uključuje osnaživanje potrošača, smanjenje otpada i fokusiranje na sektore sa teškim resursima, poput plastike i tekstila.

Izveštaj parlamenta značajno poboljšava strategiju, rekao je Stephane Arditi, direktor Evropskog zavoda za životnu sredinu koji  je zadužen za cirkularnu ekonomiju.

„Pravno obavezujući ciljevi za upotrebu materijala i obrasce potrošnje su preko potrebni. Oni su bili glavni nedostatak u predlogu Evropske komisije. Ako ih Komisija i države članice odobre bez odlaganja, ciljevi mogu igrati centralnu ulogu u zelenom oporavku Evrope, pomažući građanima, preduzećima i vladama u uštedi vrednih i ograničenih resursa“, “, rekao je Arditi.

Izvor: Euractiv.com

facebook twitter linkedin email