Evropska unija bi do 2030. mogla da postane zavisna od Kine u pogledu litijum-jonskih baterija i gorivnih ćelija u meri koliko je bila zavisna od Ruskih energenata pre početka rata u Ukrajini ako ne preduzme snažne mere, navodi se u dokumentu pripremljenom za lidere EU.
Dokument, do kojeg je došao Rojters, biće osnova za razgovore o ekonomskoj bezbednosti Evrope tokom sastanka lidera EU u Granadi u Španiji 5. oktobra.
Zabrinuti rastućom globalnom asertivnošću i ekonomskom moći Kine, lideri će razgovarati o predlozima Evropske komisije za hitno smanjenje zavisnosti EU od Kine u nekim sferama poslovanja. Takođe će se pričati o nephodnoj diversifikaciji prema Africi i Latinskoj Americi u pogledu uvoza nephodnih elemenata za energetsku tranziciju.
U dokumentu koji je pripremilo špansko predsedništvo za sastanak lidera EU, navodi se da će zbog nekontinualne prirode obnovljivih izvora energije poput sunca ili vetra, Evropi biti potrebni načini za skladištenje energije da bi dostigla svoj cilj nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine.
„Ovo će naglo povećati našu potražnju za litijum-jonskim baterijama, gorivnim ćelijama i elektrolizerima. Očekuje se da će se potražnja u narednim godinama povećati između 10 i 30 puta“, navodi se u dokumentu,
Dok EU ima jaku poziciju u srednjim fazama i fazama sklapanja proizvodnje elektrolizera, sa više od 50% globalnog tržišnog udela, ona se u velikoj meri oslanja na Kinu za gorivne ćelije i litijum-jonske baterije ključne za električna vozila.
„Bez sprovođenja snažnih mera, evropski energetski sistem bi do 2030. mogao dostići visok nivo zavisnosti od Kine, drugačije prirode, ali slično onom koji je bio uspostavljen sa Rusijom pre početka rata u Ukrajini“, navodi se u dokumentu.
Sličan scenario bi se mogao razviti u digitalno-tehnološkom prostoru
Prema podacima Evropske komisije, 2021. godine, godinu dana pre početka rata u Ukrajini, EU je uvozila više od 40% ukupne potrošnje gasa, 27% potrošnje nafte i 46% potrošnje uglja iz Rusije.
Prekid uvoza ovih neophodnih energenata iz Rusije izazvao je šok na tržištima energenata u EU i porast potrošačke inflacije, primoravši Evropsku centralnu banku da naglo podigne kamatne stope, što je na neki način obuzdalo privredni rast.
Litijum-jonske baterije i gorivne ćelije nisu bile jedina oblast ranjivosti EU. Sličan scenario bi se mogao razviti u digitalno-tehnološkom prostoru. Prognoze sugerišu da će potražnja za digitalnim uređajima kao što su senzori, dronovi, serveri podataka, oprema za skladištenje i mreže za prenos podataka naglo porasti u ovoj deceniji, navodi se u dokumentu španskog predsedništva.
Do 2030. ova spoljna zavisnost mogla bi ozbiljno da ugrozi povećanje produktivnosti koje je hitno potrebno evropskoj industriji i uslužnom sektoru i mogla bi da ometa modernizaciju poljoprivrednih Sistema koji su od suštinskog značaja za rešavanje klimatskih promena, navodi se u dokumentu.
