Vodonična strategija Evropske komisije

EU se opredelila za strategiju čistog vodonika

Evropski parlament je podržao strategije EU koje podstiču stvaranje takozvanog evropskog tržišta čistog vodonika, vodonika iz obnovljivih izvora energije i brzo uvođenje zelene vodonične infrastrukture. Zbog toga što ne uzrokuje štetne emisjije, što se može koristiti za proizvodnju drugih gasova, kao i tečnih goriva i što se postojeća infrastruktura za transport i skladištenje gasa može prebaciti na vodonik ovo je dobro rešenje.

Evropska strategija za integraciju energetskih sistema i vodonična strategija garantuju značajna ulaganja u infrastrukturu i tehnologiju, kao i konverziju postojeće infrastrukture za proizvodnju zelenog vodonika.

Strategija se fokusira na vodonik dobijen iz obnovljivih izvora energije, tzv. čistom vodoniku, koji ima najveći potencijal za dekarbonizaciju industrijskih procesa i ekonomskih sektora.

Dekarbonizacija bi smanjila emisije ugljenika, a kako cene energije zbog izbora obnovljivih izvora i tehnološkog razvoja padaju, vodonik bi počeo da se koristi kao zamena za fosilna goriva.

Iako vodonik trenutno igra zanemarljivu ulogu u ukupnom snabdevanju energijom, oko dva procenta energije u EU, to se dugoročno želi promeniti na putu ka postizanju klimatske neutralnosti EU do 2050. godine.

Dve strategije predstavila je Evropska komisija u julu prošle godine, a EU želi da postupno ukida vodonik iz fosilnih goriva, što je način na koji se sada proizvodi do 95 procenata vodonika, oslobađajući 70-100 miliona tona CO2 godišnje, ističe Evropski parlament na svojoj veb stranici.

Prema istraživanjima, obnovljivi izvori energije mogli bi biti značajan izvor energije 2050. godine, od čega bi vodonik mogao da čini 20 procenata snabdevanja (20-50 procenata u transportu i 5-20 procenata u industriji).

Vodonična strategija predviđa tri faze razvoja za 30 godina. Do 2024. godine planirano je dekarbonizovanje postojeće proizvodnje vodonika, a šest godina kasnije predviđa se da će vodonik postati deo integrisanog energetskog sistema i proširiti upotrebu vodonika na nove sektore. U trećoj fazi, od 2030. do 2050. godine, tehnologija proizvodnje vodonika treba široko primeniti u svim sektorima.

Cilj Vodonične strategije je, između ostalog, da se do 2024. godine postave elektrolizatori za proizvodnju vodonika iz obnovljivih izvora energije kapaciteta najmanje 6 GV. Do 2030. godine njihova snaga trebalo bi da dostigne vrednost od najmanje 40 GV.

Evropski komesar za energetiku Kadri Simson rekao je u ponedeljak u diskusiji sa zakonodavcima o vodonik strategijama i integraciji evropskih energetskih sistema da je EU imala „mnogo posla“.

„Vodonik igra važnu ulogu u svim industrijama, posebno u avio kompanijama i svim vrstama transporta. Naš prioritet je, dakle, proizvodnja čistog vodonika, ali takođe smo svesni uloge vodonika sa niskim sadržajem ugljenika koji će se koristiti u prelaznom periodu. Moramo da reformišemo tržište za ove izvore energije. Veoma je važno ulagati i podsticati razvoj transportne mreže, kao i razvoj jakih elektrolizatora“, najavila je Simson.

Angelika Niebler, ispred Kluba narodnih poslanika (EPP), istakla je da je „trenutno važno postaviti ciljeve i odrediti put“.

„Moramo da počnemo da podstičemo izgradnju infrastrukture za proizvodnju čistog vodonika, ali je veoma važno preurediti postojeće gasovode u tu svrhu. Ako sada postavimo prave puteve, Evropa će ostati na čelu tehnologije u svetu i, uz pomoć Zelenog plana, koristiće našoj ekonomiji i društvu“, rekao je Niebler.

Socijaldemokrata Nicolas Gonzalez Casares upozorio je da potrošači treba da budu uključeni u proces tranzicije. „Uložićemo milione i milijarde novca u infrastrukturu za buduće generacije i to moramo učiniti na efikasan način. Potrošači ovde moraju da igraju veću ulogu. Moramo da promenimo obrasce potrošnje energije i moramo da podstaknemo potrošače da štede energiju“.

Poslanik ID-a (identiteta i demokratije) Paolo Borchia rekao je da EU treba da preduzme konkretnije akcije. „Zeleni vodonik je moguć, ali mi nemamo spremnu tehnologiju. Nije dovoljno donositi propise i razgovarati o problemima, jer na taj način nećemo prevazići izazove životne sredine“.

Strategiju su kritikovali evropski konzervativci i reformisti (ECR), a mogući rast cena energije u nekim zemljama unapred je pripisan tim strategijama.

„Ova strategija će povećati cene električne energije i otežaće industriji da bude održiva, a onda će uslediti paralelni talas siromaštva“, rekla je Margarita de la Pisa Carrion.

„Važno je da Evropska unija dozvoli svakoj državi članici da se prilagodi postavljenim ciljevima, uzimajući u obzir nivo razvijenosti. Moramo da pružimo podršku kompanijama koje proizvode sivi vodonik, one žele da budu prenamenjene i to treba podržati“, dodala je Beata Szidlo.

Manuel Bompard iz Levice upozorio je da „vodonik ne sme postati kapitalistički Eldorado“.

„Moramo da obezbedimo dobro upravljanje vodonikom kako sve ne bi postalo još jedan monopol. „Voda i vodonik nisu u potpunosti obnovljivi izvori energije, njima treba dobro upravljati i zato bismo trebali imati demokratsku strukturu za upravljanje tim resursima“, rekao je Bompard.

Na ovonedeljnom plenarnom zasedanju, poslanici su usvojili, pored izveštaja o evropskoj strategiji za vodonik, i zasebni izveštaj o strategiji integracije energetskog sistema za ubrzanje dekarbonizacije, obezbeđivanje mrežnog balansa, izgradnju međusobnih veza, olakšavanje obnovljivih izvora energije, digitalizaciju i proširenje skladišta i lokalno skladištenje.proizvodnja.

S obzirom na svojstva, vodonik je dobro gorivo jer njegova upotreba u energetske svrhe ne uzrokuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte (voda je jedini nusproizvod procesa), može se koristiti za proizvodnju drugih gasova, kao i tečnih goriva, i prema portalu Evropskog parlamenta, a postojeća infrastruktura (za transport i skladištenje gasa) može se prebaciti na vodonik.

Izvor: SeeBiz

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.