EU usvojila mere za zelenu transformaciju Evrope

EK je usvojila paket mera za ostvarenje klimatskih ciljeva. Novim mehanizmom se uvodi porez na ugljenik-dioksid na određene uvozne proizvode, a njegov cilj je da se zaštite evropske kompanije koje imaju obavezu da smanje emisiju štetnih gasova od konkurenata iz drugih država koje nemaju takva ograničenja.

Evropska komisija usvojila je danas – 14. jula paket mera kako bi se glavne politike EU uskladile sa ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Kada se usvoje od strane Evropskog parlementa i Saveta EU, ove mere će postati obavezujući pravni okvir, koji vodi do ostvarenja konačnog cilja, klimatski neutralne Evrope do 2050. godine, navode u Briselu.

Ubrzanje smanjenja emisija štetnih gasova tokom naredne decenije je neophodno da bi Evropa postala klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, saopštila je Evropska komisija.

Klimatski paket nazvan Spremni za 55 (Fit for 55) sadrži predloge koji će uticati na svakodnevni život građana Unije, uključujući kakve će automobile voziti, kako će izolovati svoje domove, proizvoditi čelik ili upravljati šumama i zemljištima.

Nove mere, između ostalog, predviđaju i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, veću energetsku efikasnost, usklađivanje poreske politike sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora i očuvanje šuma.

Planom je predviđeno pooštravanje postojećeg sistema trgovine emisijama štetnih gasova (ETS). Taj mehanizam, kojim je do sada bilo obuhvaćeno oko 10.000 postrojenja u energetskom sektoru i prerađivakoj industriji, kao i avio-saobraćaj unutar Unije, a uspostavljen je i poseban sistem koji će obuhvatiti zgrade i drumski saobraćaj.

EK predlaže da se još više podignu ograničenja, da se postupno ukinu dozvole za besplatne emisija za vazduhoplovstvo kao i da se brodarstvo, po prvo put, uključi u sistem koji organičava emisiju štetnih gasova.

Da bi se došlo do smanjenja emisija štetnih gasova u drumskom transportu i kao i za potrebe stanovanja, uspostavlja se zaseban EU sistem trgovine emisijama za distribuciju goriva.
Što se tiče drumskog saobraćaja, ispuštanje gasova na novim vozilima će morati da bude smanjeno za 55% do 2030, a od 2035. godine moći će da se proizvode samo vozila sa nultom emisijom gasova.

„Jači standardi emisije CO2 za automobile i kombije ubrzaće prelazak na mobilnost sa nultom emisijom zahtevajući da se prosečne emisije novih automobila smanje za 55 odsto od 2030. godine i 100 odsto od 2035. godine u poređenju sa nivoima iz 2021. godine. Kao rezultat, svi novi automobili registrovani od 2035. godine biće sa nultom emisijom”, navodi se u dokumentu EK.

U skladu s tim ciljem, zemlje članice će morati da prošire infrastrukturu za dopunu električnih automobila i vozila na vodonik.

Uveden je i novi mehanizam za granično prilagođavanje CO2, kako bi se ograničilo takozvano „curenje ugljen-dioskida”, odnosno sprečavanje premeštanja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima proizvodnje.

Novim mehanizmom se uvodi porez na ugljenik-dioksid na određene uvozne proizvode, a njegov cilj je da se zaštite evropske kompanije koje imaju obavezu da smanje emisiju štetnih gasova od konkurenata iz drugih država koje nemaju takva ograničenja.

Ovo će, poručuju iz Brisela, osigurati da evropsko smanjenje emisija doprinese globalnom smanjenju emisija, umesto da potiskuje proizvodnju sa intenzivnim emisijama ugljenika izvan Evrope.

„Koristi od klimatskih politika EU jasno premašuju troškove ove tranzicije na srednji i dugi rok, ali na kraći one ipak mogu staviti dodatni pritisak na siromašnija domaćinstva, mikro preduzeća i korisnike prevoza”, saopštila je Evropska komisija, predloživši uvođenje Socijalnog klimatskog fonda da bi zemlje članice pomogle građanima da ulažu u energetsku efikasnost, nove sisteme hlađenja i grejanja i čistija prevozna sredstva.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je istakla da će Evropa sprovoditi svoje klimatske politike kroz inovacije, investicije i socijalnu kompenzaciju.

„Znamo gde treba da idemo i šta treba da uradimo da bismo tamo stigli. Trenutna ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje limite i znamo da moramo da se okrenomo novom modelu zasnovanom na inovacijama i čistoj energiji. Naš kilimatski cilj više nije samo politička namera već i pravna obaveza”, poručila je predsednica EK, Ursula fon der Lajen.

Potpredsednik EK Frans Timermans izjavio je da je ovo ključna decenija za borbu protiv klimatske krize i da zelena i zdrava budućnost za sve zahteva znatan napor u svakom sektoru i svakoj zemlji članici.

„Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve i danas smo predstavili kako možemo da ih ispunimo. Naši predlozi će podstaći neophodne promene, omogućiti da svi građani što pre osete koristi klimatske akcije i obezbediti podršku naranjivijim domaćinstvima. Tranzicija Evrope će biti pravedna, zelena i konkurentna”, rekao je Timermans.

U Briselu napominju da je za ovu „zelenu transformaciju Evrope” namenjena jedna trećina ukupnog budžeta za oporavak EU što iznosi oko 500 miljardi evra.

Evropska komsija upozorava da emisije ugljendikosida moraju da „imaju cenu” koja će proizvođače, potrošače i inovatore podstaći da izaberu čiste tehnologije i izvore energije.

Dosadašnji EU sistem za trgovanje emisijama već je uticao na smanjenje emisije štetnih gasova u proizvodnji električne energije i energetski intenzivnih industrija za 42,8 odsto u poslednjih 16 godina.

U Komisiji dodaju da bi EU trebalo da teži postizanju klimatske neutralnosti u sektorima korišćenja zemljišta, šumarstva i poljoprivrede, uključujući i poljoprivredne emisije koje ne sadrže CO2, poput onih iz upotrebe đubriva i stoke. Strategija šumarstva EU ima za cilj poboljšanje kvaliteta, kvantiteta i otpornosti šuma EU uz plan za sadnju tri milijarde stabala širom Evrope do 2030. godine.

Sa poreske strane, revizija Direktive o oporezivanju energije predlaže usklađivanje oporezivanja energetskih proizvoda sa energetskom i klimatskom politikom EU, promovisanjem čistih tehnologija i uklanjanjem zastarelih izuzeća i sniženih stopa koje trenutno podstiču upotrebu fosilnih goriva.

Izvor: EURACTIV.rs / Tanjug

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti