čovek odgovoran za klimatske promene

EU usvojila prvi evropski klimatski zakon

Prvobitno objavljeno od strane Saveta Evropske unije pored klimatske neutralnosti i postizanja negativnih emisija nakon 2050. godine, evropski zakon o klimi postavlja i obavezujući klimatski cilj Unije za smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. u poređenju sa 1990. godinom.

EU je danas, dobila prvi Zakon o klimi, koji za cilj ima klimatski neutralnu EU do 2050 godine.

Tekst Zakona o klimi EU, koji je predložila Evropska komisija, a usvoijili ga Evropski parlament i Savet EU danas su u Briselu i zvanično potpisali David Sasoli, predsednik EP i u ime portugalskog predsedavanja Savetom EU, ministar za životnu sredinu Portugala, Žoao Pedro Fernadez (Joao Pedro Fernandes).

Savet EU je usvojio svoj stav u prvom čitanju o evropskom zakonu o klimi, okončavši proceduru usvajanja i postavljajući u zakonodavstvo cilj klimatski neutralne EU do 2050. godine. Ovo sledi nakon političkog sporazuma postignutog sa Evropskim parlamentom 21. aprila i usvajanja stava Parlamenta u prvom čitanju 24. juna.

„Toplo pozdravljam ovaj poslednji korak usvajanja prvog EU zakona o klimi, koji u zakonodavstvo ugrađuje cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine. Sporazum o evropskom zakonu o klimi bio je prioritet za portugalsko predsedavanje i drago mi je što smo ga uspešno doveli do cilja“ rekao je Žoao Pedro Fernadez., ministar životne sredine i klimatskih akcija.

Pored cilja klimatske neutralnosti i ambicioznog cilja da Unija teži postizanju negativnih emisija nakon 2050. godine, evropski zakon o klimi postavlja obavezujući klimatski cilj Unije za smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte (emisije nakon odbitka od uklanjanja) za najmanje 55% do 2030. u poređenju sa 1990. Kako bi se obezbedilo da se dovoljni napori za smanjenje i sprečavanje emisija sprovode do 2030. godine, klimatski zakon uvodi ograničenje od 225 Mt CO2 ekvivalentno doprinosu uklanjanja tom cilju. Unija će takođe težiti da do 2030. postigne veći obim smanjenja emisija ugljenika.

Komisija će, takođe, predložiti srednji klimatski cilj za 2040. godinu, ako je potrebno, najkasnije u roku od šest meseci nakon prvog globalnog popisa izvršenog prema Pariskom sporazumu. Istovremeno će objaviti projektovani okvirni budžet za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte za period od 2030. do 2050. godine, zajedno sa osnovnom metodologijom. Budžet je definisan kao indikativni ukupan obim neto emisija gasova sa efektom staklene bašte (izražen kao ekvivalent CO2 i pruža odvojene informacije o emisijama i uklanjanju) za koje se očekuje da će se emitovati u tom periodu, a da se ne rizikuju obaveze Unije prema Pariskom sporazumu.

Evropski zakon o klimi uspostavlja Evropski naučni savetodavni odbor za klimatske promene. Odbor će pružiti nezavisne naučne savete i izraditi izveštaje o merama EU, klimatskim ciljevima i indikativnim budžetima za sprečavanje efekta staklene bašte i njihovoj usklađenosti sa evropskim klimatskim zakonom i međunarodnim obavezama EU prema Paridkom sporazumu.

Komisija će se angažovati sa sektorima privrede koji odluče da pripreme indikativne dobrovoljne mape puta ka postizanju cilja klimatske neutralnosti Unije do 2050. Pored praćenja razvoja takvih mapa, Komisija će olakšati dijalog na nivou EU i razmenu najboljih praksi među relevantnim zainteresovanim stranama.

Pozadina i sledeći koraci

Evropski savet se u svojim zaključcima od 12. decembra 2019. godine složio o cilju postizanja klimatski neutralne EU do 2050. godine, u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma, istovremeno prepoznajući da je neophodno uspostaviti okvir koji omogućava i koji koristi svim državama članicama i obuhvata adekvatne instrumente, podsticaje, podršku i investicije, kako bi se osigurala isplativa, pravedna, kao i socijalno uravnotežena i poštena tranzicija, uzimajući u obzir različite nacionalne okolnosti u pogledu polaznih tačaka.

Evropska komisija je 4. marta 2020. usvojila avaj predlog evropskog zakona o klimi, kao važan deo evropskog zelenog sporazuma. Komisija je 17. septembra 2020. usvojila predlog o izmenama svog početnog predloga, koji uključuje revidirani cilj smanjenja emisija u EU od najmanje 55% do 2030. Komisija je, takođe, objavila saopštenje o klimatskom ciljnom planu za 2030., praćeno sveobuhvatnom procenom uticaja.

Evropski savet je 10. i 11. decembra 2020. godine u svojim zaključcima odobrio obavezujući cilj EU o neto domaćem smanjenju od najmanje 55% emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine u poređenju sa 1990.

Savet je usvojio opšti pristup predlogu evropskog zakona o klimi 17. decembra 2020. godine, nakon čega su Savet i Parlament pokrenuli niz trijaloških sastanaka s ciljem obezbeđenja sporazuma o konačnom tekstu.

Savet i Evropski parlament postigli su privremeni politički dogovor o predlogu 21. aprila 2021.

Sada, kada su Evropski parlament i Savet usvojili evropski zakon o klimi, on će biti potpisan i objavljen u Službenom listu pre stupanja na snagu.

Izvor: CleanTechnica

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti