Evropska unija je postigla politički dogovor o nametanju carine na emisije ugljen dioksida na uvoz robe koja utiče na okolinu, kao što su čelik i cement. To je prva svetska shema u cilju podrške evropskoj industriji u procesu dekarbonizacije.

Pregovarači zemalja EU-a i Evropskog parlamenta postigli su u Briselu dogovor o zakonu o naplati troškova emisije CO2 na uvoz železa i čelika, cementa, đubriva, aluminijuma i električne energije.

Neophodni sertifikati

Kompanije koje uvoze tu robu u EU moraće da kupe sertifikate koji pokrivaju njihove ugrađene emisije CO2, čime se, zapravo, štiti domaći proizvod, pod izgovorom zaštite klime.

Tu se opravdano može postaviti škakljivo pitanje hrvatskog uvoza električne energije iz BiH ili Srbije, proizvedene iz uglja, koja će u startu biti skuplja, što je loše za HEP, koji je najveći neto uvoznik električne energije u EU.

Zaštita evropske industrije

Shema je osmišljena kako bi se isti trošak CO2 primenio na inostrane kompanije i domaće industrije u EU – od drugih se već zahtevaju dozvole od tržišta ugljenika u EU kada zagađuju. Cilj nameta je sprečavanje potkopavanje evropske industrije zbog jeftinije robe proizvedene u zemljama sa slabijim ekološkim propisima.

Takođe, ovaj obrazac će se primenjivati i na uvozni vodonik, koji nije bio u izvornom predlogu EU-a, ali su ga zastupnici EU-a zagovarali u pregovorima. Neki detalji o zakonu, uključujući datum njegovog početka, biće određeni kasnije, u povezanim pregovorima o reformi tržišta ugljenika u EU, javlja Reuters.

Besplatne kvote – u istoriju

Trenutno EU domaćoj industriji daje besplatne dozvole za CO2, kako bi je zaštitio od strane konkurencije.

Međutim, plan je da postupno ukine te besplatne dozvole kada se bude postupno uvela granična tarifa za ugljenik, kako bi se uskladila s pravilima Svetske trgovinske organizacije. Odluka o tome koliko brzo će se to postupno uvođenje odvijati, biće doneta u razgovorima o tržištu ugljenika.

Izuzeće za iste klimatske politike?

Iz Brisela stižu informacije da bi od poreza mogle da budu izuzete zemlje koje imaju istu klimatsku politiku kao EU, uz sugestije da bi Sjedinjene Američke Države mogle da izbegnu porez po toj osnovi. Ipak, plan EU-a naišao je na kritike zemalja, uključujući Kinu, i dolazi usred pojačanih trgovinskih napetosti sa Sjedinjenim Državama zbog subvencija Zakona o smanjenju inflacije za zelene tehnologije, za koje je EU rekao da bi mogle da štete evropskim kompanijama.

Tarifa je deo paketa politika EU-a osmišljenih kako bi se pomoglo svetu da izbegne katastrofalne klimatske promene smanjenjem emisija EU-a za 55% do 2030, u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Glavni pregovarač Evropskog parlamenta o zakonu, Mohammed Chahim, izjavio je da će granična carina biti ključna za napore EU u borbi protiv klimatskih promena.

Izvor: Energija – net