Evropa „nije energetski sigurna“ uprkos tome što su cene gasa značajno pale

Rat u Ukrajini i pritisci da se što pre sprovede dekarbonizacija u Evropi, pogurali su cene prirodnog gasa na istorijske maksimume još u avgustu - iznad 340 evra po MWh. Međutim, cene su od tada značajno pale. Gasom se u cetvrtak prošle nedelje trgovalo za 108,5 evra po MWh. Analitičari upozoravaju da su skladišta gasa u Evropi trenutno dobro popunjena u velikoj meri zahvaljujući ruskim gasu i da se odricanjem ruskog gasa mogu već unapred stvoriti problemi za 2023 godinu.

Cene gasa u Evropi su značajno pale u protekle 2 nedelje, ali ovo je daleko od kraja energetske krize, smatraju energetski analitičari.

„Uz skladišta gasa koja su skoro puna, priliv LNG-a i povoljno blago jesenje vreme, stabilnost cena druge robe uspeva da se održi ravnoteži“, rekao je Ehsan Khoman, rukovodilac istraživanja tržišta u razvoju u MUFG banci.

Najnoviji podaci koje je prikupila industrijska grupa Gas Infrastructure Europe pokazuju da su ukupni kapaciteti skladišta u EU popunjeni u proseku skoro 94%. To je iznad cilja koji je Evropski blok postavio za zemlje članice EU. Cilj je bio da skladišta budu popunjena 80 posto do početka Novembra.
Neke od porudžbina za LNG (tečni prirodni gas) napravljene tokom leta stižu sada, kada su skladišta popunjena, što predstavlja preveliku ponudu. Temperature u regionu su takođe bile neuobičajeno visoke. Građani nekih evropskih država trenutno uživaju na dnevnoj temperaturi od 20 stepeni Celzijusa.

Nikolin Bromander, analitičarka konsultantske kuće Ristad Energy, rekla je da su visoka proizvodnja električne energije iz vetroelektrana i politički sporazum unutar EU o kooperativnim merama za smanjenje cena i potrošnje gasa doprineli snižavanju cena gasa.

Evropa još „nije u energetski sigurnoj zoni“!

Evropska energetska kriza nije gotova i analitičari upozoravaju evropske lidere da sada nije vreme za opuštanje.

„Evropa je pred iskušenjem. Da li sme da se opusti sada kada su pritisci ublaženi?“, rekla je Bromander.

„Međutim, niz faktora – od azijske potražnje za LNG-om koja potencijalno raste, do nedostatka dovoljnih postrojenja za regasifikaciju u Evropi, znači da bi evropski lideri mogli osetiti pritisak pre nego što se završi grejna sezona.”

Jedno od velikih pitanja je šta će se dogoditi sa potražnjom LNG-a kada Kina u potpunosti ponovo otvori svoju ekonomiju. Peking je bio najveći kupac LNG-a na svetu, ali njegova politika nulte tolerancije na Kovid sprečila je njegovu ekonomiju da radi punim kapacitetom. Ako se ova dinamika promeni u narednim mesecima, biće veća konkurencija za robu i cene bi mogle da porastu.

Hening Glostajn, direktor za energetiku u konsultantskoj firmi Eurasia Group, rekao je da „trenutnu dobro snadbevenost energentima ne treba posmatrati kao signal da predstojeća zima možda neće imati nestašicu energenata“.

„S obzirom da u Evropi praktično nema ruskog gasa, snabdevanje je ograničeno. Kada se ohladi, zalihe će se smanjivati. Ako dođe do naglog zahlađenja u periodima kasne zime, kada su zalihe smanjene, stvari bi mogle postati prilično zategnute početkom 2023, što znači moguće skokove cena i potencijalne nestašice energenata“, rekao je Hening, dodajući da je „zbog toga i dalje veoma važno da industrija i domaćinstva pokušaju da smanje potrošnju.”

Tom Marzek-Manser, šef analitike gasa u energetskoj konsultantskoj kući ICIS, ponovo je potvrdio da niske cene gasa poslednjih dana ne treba tumačiti kao znak da je Evropa sada van zone opasnosti kada je u pitanju energetska stabilnost.

Pre rata u Ukrajinu, EU je dobijala oko 40% svog prirodnog gasa iz Moskve. To je sada palo ispod 10%.

Potpuno ukidanje ruskog gasa će teško proći bez posledica

„Čak i ako ova zima bude blaga, za sledeću zimu takođe ostaje problem snabdevanja gasa, jer će biti mnogo teže punjenje skladišta do leta 2023. biti mnogo teže, sa malo ili nimalo ruskog gasa na raspolaganju“, dodao je Marzek.

Nekoliko stručnjaka je upozorilo da su trenutno visoko popunjena skladišta gasa u Evropi u velikoj meri postignuta ruskim gasom. Čak je i Gzavije Betel, premijer Luksemburga, zemlje EU, ranije ovog meseca priznao da je njihovo skladište puno ruskog gasa. Međutim, isporuke iz Rusije su ozbiljno poremećene a cilj Evrope je i da bude potpuno oslobođena zavistnosti od ruskih fosilnih goriva.

„Rizik sa rasprodajom na evropskom tržištu gasa pruža mogućnost da potražnja počne da raste“, rekao je Khoman iz MUFG banke. On navodi izveštaje da su proizvođači đubriva u Evropi već počeli da ublažavaju ograničenja u štednji energenata.

„Ako je ovo deo šireg trenda koji vidimo u evropi, to bi joj svakako otežalo obnavljanje skladišta na nivo koji Evropu čini energetski sigurnom uoči sledeće zime“, dodao je on, predviđajući da će cene gasa u proseku iznositi 200 evra po MWh u drugom kvartalu 2023.

Izvor: CNBC

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti