Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Energetika

Evropa pred izazovom nuklearne renesanse


Evropska unija bi trebalo da krene u program „nuklearne renesanse” ukoliko želi da postigne svoje klimatske ciljeve, zaključak je u novoj studiji o klimatskoj politici bloka. Po nalogu ECR Group i Renew Europe, u izveštaju piše da je praktično nemoguće proizvesti dovoljno energije iz vetra i solarne energije, jer nema dovoljno raspoloživog zemljišta za zadovoljenje potreba za električnom energijom.


ECR i Renew grupa Evropskog parlamenta naručili su nezavisnu studiju za procenu efikasnosti klimatske neutralnosti EU i analizu i poređenje dve klimatski neutralne tehnologije za proizvodnju energije, koje, ukoliko efikasno zamene infrastrukturu fosilnih goriva, mogu rezultirati dekarbonizacijom elektroenergetskog sistema – energija vetra / solarna i nuklearna energija. Studiju su inicirali holandski poslanik Rob Roos i češki evroposlanik Ondrej Knotek, a delimično je recenzirao, pored ostalih naučnika, ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade Villiam Nordhaus, piše World Nuclear News.

Studija Put ka klimatskoj neutralnosti EU do 2050. godine: Prostorni zahtevi energije vetra / solarne i nuklearne energije i njihovi odgovarajući troškovi (Road to EU Climate Neutrality by 2050: Spatial Requirements of Wind/Solar and Nuclear Energy and Their Respective Costs), proučava tri pitanja koja su ključna za ambicije EU u postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. To su: efekat klimatske neutralnosti EU na prosečnu globalnu atmosfersku temperaturu do 2050. i 2100. godine; prostorni (kopneni i morski) zahtevi za energiju vetra i solarnu energiju, u poređenju sa nuklearnom energijom u Češkoj i Holandiji; i, troškovi energije vetra / solarne energije i nuklearne energije za ove dve države.

Studija je pokazala da u realnim scenarijima nema dovoljno zemljišta koje može da pokrije sve potrebe za energijom Holandije - „zemlje duž Severnog mora s obilnim vetrom“ - i Češke - „zemlje bez izlaza na more i sa geografski izazovnijim terenom “- oslanjanjem isključivo ili pretežno na energiju vetra i solarnu energiju.

Takođe je zaključeno da je nuklearna energija isplativija od obnovljivih izvora. Čak i kada se uzmu u obzir velika poboljšanja efikasnosti solarnih panela i vetroparkova, nuklearna energija će ostati jeftinija opcija 2050. godine.

„Budući da trenutne politike EU favorizuju obnovljivu energiju u odnosu na nuklearnu, pri proceni relativnog troška obe tehnologije se može lako zalutati i uticati na status kvo politike, umesto na nešto što je svojstveno ovim tehnologijama“, piše u izveštaju. „Ogromno finansiranje našlo je svoj put u razvoju i primeni rešenja za energiju vetra i solarnu energiju. To je uticalo na smanjenje cene obnovljive energije, ali je, takođe, proizvelo i relativni efekat naduvavanja troškova nuklearne energije i njihovo raspoređivanje u oviru EU.

S obzirom na prednosti nuklearne energije sa prostornog i ekonomskog stanovišta, vlade država članica će verovatno morati da dodaju nuklearnu energiju svojim energetskim mešavinama kako bi ostale na putu ka svojim pokušajima da ispune cilj EU o klimatskoj neutralnosti.

Studija je, takođe, zaključila da će klimatska neutralnost EU 2050, ukoliko se postigne, verovatno prouzrokovati vrlo malo smanjenje prosečnog globalnog porasta atmosferske temperature, procena je na ne više od 0,02 °C do 0,06 °C 2050. godine i između 0,05 °C i 0,15 °C 2100. godine, pod pretpostavkom da ne dolazi do curenja ugljenika.

Potrebne su promene politike

Studija sadrži nekoliko preporuka politike Evropskoj komisiji kako bi promenila svoj pristup.

„EU je dobila dobar savet da razmotri program „ nuklearne renesanse”. U okviru ovog programa EU bi stvorila jednake uslove za sve tehnologije proizvodnje električne energije. Naravno, bilo bi poželjno da je sama Evropska komisija izradila sveobuhvatne analize troškova/koristi alternativnih opcija dostupnih za ostvarivanje cilja EU o klimatskoj neutralnosti. Činjenica da takva analiza nije sprovedena, uprkos „boljoj regulativi“ Evropske komisije, ukazuje na jake političke snage i osećaj hitnosti koji stoje iza kreiranja klimatske politike EU”, piše u studiji.

U izjavi, Roos i Knotek rekli su da su „smatrali vrednim pažnje da je, prelazeći sa fosilnih goriva, EU donela političku odluku u korist obnovljive energije ne uzimajući u obzir relativne prednosti i nedostatke svih ugljenično-neutralnih tehnologija“.

Roos je dodao: „Nuklearna energija je uvek dostupna, jeftinija i štedi zemljište. Štaviše, dalja istraživanja, na primer, reaktora sa rastopljenom soli torijuma nude ogromne mogućnosti za našu izvoznu poziciju.”

„Današnje politike EU su diskriminišuće po pitanju nuklearne energije“, rekao je Knotek. „Vreme je da svi kreatori politike poštuju princip tehnološke neutralnosti EU.“

Izvor: World Nuclear News

facebook twitter linkedin email